Завршена ИИИ регионална НИПАЦ радионица у Дубровнику 08. и 09 новембар 2012. године

ИИИ регионална НИПАЦ радионица завршена је данас у Дубровнику, 9. новембра 2012. године. Радионица се бавила разматрањем амбијента Инвестиционог оквира за Западни Балкан-WБИФ и развојем регионалних инвестиција, са намјером да се размотри развој апликација за пројекте WБИФ кроз индетификацију нових стратешких пројеката, за које се очекује да ће имати дугорочни утицај, као и анализиом постојећих регионалних пројеката такође, гдје би даља асистенција помогла да се превазиђу евентуалне препреке и убрза сама реализација.
Поред представника Европске Комисије /Генералног Директората за проширење, Генералног директората за транспорт и моблиност, Канцеларија националних координатора ИПА (НИПАЦ-а) региона Западног Балкана, учешће су узели представници министарстава саобраћаја, финансија, економије, заштите животне средине, Међународних финансијских институција: Европске инвестиционе банке ЕИБ, Европске банке за обнову и развој ЕБРД и Свјетске Банке WБ, као и консултанти задужени за спровођење пројеката у оквиру WБИФ-а.

Првог дана одржана је јутрања пленарна сесија, која се бавила макроекономским прегледом региона, а сходно томе и изазовима и импликацијама за пројекте, који се реализују кроз Инвестициони Оквир за Западни Балкан, унапређењем апликација, процеса скрининга и оцјене пројеката -кандидата за WБИФ, као и комбиновање подршке Европске Комисије кроз ИПА инструменте и WБИФ.

Кроз годишњи извјештај WБИФ-а за 2012. годину, је представљено 140 пројеката, за чију припрему је одобрено 280 милиона еура гранта, а чија пројектна вриједност износи 13 милијарди еура, од чега је 2,2 милијарде еура кредита потписано до данас. Од 280 милиона еура WБИФ гранта, за Црну Гору је алоцирано 14,1 милион еура. Од укупног износа гранта, на саобраћај се односи 8%, на енергетику 20%, на заштиту животне средине 13%, на социјални дијалог 17% и на развој приватног сектора 42%.

Након пленарне сесије, одвијале су се паралелне сесије за енергетику, саобрацај, заститу зивотне средине и социјални дијалог. Саобрацајна сесија под називом“ Финансирање транспортне инфраструктуре у Западном Балкану“, трајала је 2 дана, 8. и 9. новембра, а отпочела је уводним излагањима г-дина Цхристос Гофаса, Генерални директорат за просирење, г-дина Алаина Барона, Генерални директорат за транспорт и мобилност и г-ђице Ангелине Живковић, Министарство саобраћаја и поморства Владе Црне Горе и СЕЕТО Предсједавајућа (2011-2013). Представници Европске комисије су своја излагања фокусирали на идентификацију главних питања која су везана за привлачење ширег аудиторијума стејкхолдера Инвестиционог оквира за Западни Балкан и обезбјеђење боље координације и чвршће подршке за развој и имплементацију регионалних транспортних инвестиција. Живковићева је презентирала напредак који је остварен у региону Западног Балкана, како са аспекта регулаториних и институционалних промјена, тако и са аспекта инфраструктурних инвестиција, као и спровођења мјера које олакшавају бољи развој и имплементрацију инфраструктуре, са посебним нагласком на напредак учињен у периоду 2011-2012 године, који се најприје осликава у укључивању СЕЕТО свеобухватне мреже (Трансортне мреже региона Западног Балкана), кроз анексе у Трансевропску транспортну свеобухватну мрежу, затим израдом СЕЕТО трогодишњег стратешког радног програма, иницирањем ажурирања регионалне трансопртне студије (РЕБИС) и усвајањем нове методологије за евалуацију пројеката. Представници Међународних финансијских институција (Европска инвестициона банка ЕИБ, Европска банка за обнову и развој ЕБРД и Свјетска банка WБ) су указали на потребу унапређења нивоа координације, почевши од нивоа планирања, програмирања, аплицирања, до обезбјеђивања финансирања и у крајњем имплементације пројеката, као и свих инволвираних стејкхолдера у спровођењу разних активности и процедура.

У крајњем порука која је произашла из пленарне и паралелне сесије за саобраћај, јесте да с обзиром да се спроводи велики број иницијатива, инструмената, програма итд. у области саобраћаја у Западном Балкану, неопходно је успоставити боље механизме за задовољење инфраструктурних потреба региона, уз уклапање у лимитиране фискалне просторе и свођење пројектних ризика на што је могуће мању мјеру.