У сусрет 18.новембру - Европском дану свјесности о антибиотицима

Шта треба знати о отпорности бактерија на антибиотике?

Резистенција бактерија на антибиотике представља глобални јавноздравствени проблем. Бактерије отпорне на антибиотике не познају границе, нити по било чему разликују људе. Захваљујући интензивном и брзом саобраћају могу лако да се преносе и разносе широм свијета. Дубоко свјесни те чињенице, стручњаци у цијелом свијету апелују да се проблем отпорности бактерија на антибиотике схвати довољно озбиљно и да се и стручна и лаичка јавност широм свијета укључи у његово рјешавање. Не заборавимо да је свако од нас појединачно потенцијална жртва бактерија отпорних на антибиотике. Резултат резистенције на антибиотике је појава инфекција узрокованих бактеријама истовремено отпорним на више антибиотика. Овакве инфекције су повезане са већом смртношћу и дужим побољевањем пацијената. Без ефикасних антибиотика модерни медицински третмани, као што су операције, хемотерапија карцинома, трансплантација, интензивна њега нису могући.
Проблем је утолико већи што је мала могућност да се дође до неких нових антибиотика који би на бактерије дјеловали на нови начин. У посљедњих 25 година није откривен ниједан нови антибиотик. Постоје модификовани „стари“, бактеријама познати антибиотици, који за бактерије, показало се, не представљају велики изазов, тј. оне релативно лако излазе на крај и брзо долазе до начина како да избјегну дејство таквих антибиотика. Стратегија проналажења нових, моћнијих антибиотика, очигледно није довољно успјешна, па је неопходно осмислити другу.
Како без нових антибиотика савладати бактерије?
Ово је право питање за 18.новембар који је од Европског центра за превенцију и контролу болести проглашен Европским даном свјесности о антибиотицима.
Рјешење је у мудром коришћењу антибиотика!
Оно што се поуздано зна је да су бактерије утолико отпорније на антибиотике што се антибиотици више користе.
Морамо бити свјесни да непотребна употреба антибиотика не доноси никакво добро, али наноси штету и појединцу и заједници. Сваки антибиотик има своје штетно дејство које се занемарају када постоји оправдан разлог за његову употребу, тј. када је већа корист од штете. Ако се антибиотик користи када није потребан (на пр.вирусне инфекције), директно шкоди организму. Употреба антибиотика даје прилику и оним „добрим“ бактеријама које живе у и на људском тијелу да се „упознају“ са антибиотиком и развију механизме отпорности на антибиотик. Касније, у сусрету са „лошим“ (онима које изазивају обољење) бактеријама, „добре“ бактерије им „предају“ информацију како да постану отпорне на антибиотике.
Способност сарадње међу бактеријама је, на нашу жалост, веома развијена. Можда је прави начин да побједимо бактерије да почнемо учити од њих, тј. да удружимо снаге, да сарађујемо: љекари и пацијенти.
У борби против развоја отпорности бактерија на антибиотике свако може да дâ значајан допринос, већ самим тим што неће узимати антибиотике „на своју руку“, него искључиво по препоруци љекара. Антибиотици су лијекови за лијечење инфекција узриокованих бактеријама (туберкулоза, сепса, упала плућа итд.). Антибиотик треба узимати онако и онолико дуго како и колико је то љекар одредио, без обзира што се већ неколико дана по започињању терапије осјећате боље. Вирусне инфекције се не могу лијечити антибиотицима, а 9 од 10 упала ждријела су узроковане вирусима.
Вратимо антибиотицима моћ, да би могли да нам помогну, када нам буду потребни!!!