"Путовање кроз вријеме" ауторски текст савјетника за економску политику и развој Борислава Ратковића објављен у "Вијестима"

Ко се још сјећа банкрота Лехман Бротхерс-а којим је све почело? И кога опсједа енигма скривених људских порива који покрећу толику енергију деструкције која нас у временским циклусима упозорава да економија функционише по својим законитостима? Јер дуго већ траје посртање свјетске економије са несигурном надом у скори Хеппy Енд.

Црногорска економија, са високим степеном екстерне изложености, током ове године у погоршаним условима привређивања, трпјела је снажне утицаје смањене доступности кредита, нових инвестиција и знатно ограничених могућности извоза. Ванредни утицај временских неприлика и тешкоћа у одржавању производње и извоза алуминијума и активирање гаранција Владе за КАП, слабљење привредне активности, са знатно нижим приливом буџетских прихода, условило је погоршање фискалног статуса и учинило нужним ребаланс буџета. Финансирање буџетског дефицита захтијевало је добро одмјерен концепт фискалне консолидације са смањивањем потрошње, нужним задуживањем и спровођењем структурних реформи, уз очување генеричких потенцијала капиталног буџета и социјалне димензије редовношћу исплата плата, пензија и социјалних давања, да би на крају трећег квартала, под упливом предузетих мјера, буџетски дефицит износио 2,9% БДП-а, а буџетска потрошња, по процјени, до краја године била сведена на 38,2% БДП-а. Колико год да је реални сектор у условима недовољне кредитне подршке, оптерећења високим нивоом кредитних и заосталих пореских обавеза, био у тешкоћама да одржава процес репродукције, систем је ипак показивао виталност и способност да се прилагођава.

Остварени промет у туризму са порастом од 6,9 % показује да развојна оријентација на туризам, и поред осјетљивости на екстерне утицаје и климатске промјене, има утемељење у објективним потенцијалима. Пољопривредна производња, значајно подржана кроз систем Агробуџета и међународне пројекте, и поред одређених концептуалних недоречености, несавршене инфраструктуре и неискоришћених могућности развијања органске производње, увећава продукцију и развија повећани интерес за бављење пољопривредом. Прерађивачка индустрија, иако још увијек под оптерећењем неријешених проблема трансформације, опредјелјује производну и извозну структуру привреде. Нето прилив СДИ од 222 милиона еура за осам мјесеци, уз константну мјесечну динамику, потврђује статус Црне Горе као врло перспективне инвестиционе дестинације. Наравно, преостаје још доста обавеза да се пословни амбијент учини атрактивнијим за улагања капитала, са одлучнијим мјерама којим се генерише мултипликативни фактор инвестиција на укупан развој, не спорећи притом потребу да развој на дуги рок темељимо на развијању сопствене конкуретности, нарочито у оквирима региона са неслућеним могућностима развијања нових облика повезаности и сарадње, о чему је на недавно одржаном састанку министара финансија и гувернера централних банака земаља региона у Милочеру било ријечи.

Дакако, економија је у првом полугођу остварила БДП нижи за 0,9%, али уз евидентан тренд опоравка већ од краја првог квартала, који се наставља и у трећем, са добрим изгледима да се до краја године достигне пројектовани раст од 0,5%, што потврђују и приближне процјене које долазе из институционалних кругова ЕУ.

Но, објективни проблеми економије Црне Горе, са економским неравнотежама које нијесу од јуче, у знатној мјери ће обликовати правце и циљеве економске политике у времену које је пред нама. Стопа незапослености од око 20% по анкети о радној снази и 12,8% по подацима Завода за запошљавање, у суштини, је неповољна релацију. Тим прије што је структура незапослености доста нееластична, а образовни систем, и поред несумњивих напора, још увијек има продукцију недовољно усклађену са потребама тржишта. Уз то, флексибилност тржишта рада је недовољна, и поред системских захвата у складу са међународним нормама, који још увијек наилазе на отпоре који у пракси искривљују њихову идеју.

Спољнотрговинска размјена, са великим раскораком између вриједности увоза и извоза, у кризним временима додатно погоршана смањеним могућностима за извоз, углавном опредјелјује и висок дефицит текућег рачуна плаћања са полугодишњим нивоом од 479 милиона еура. Свакако је добро што притом подбиланс услуга има позитиван смјер и ефекат, али и перспективу која се не ефектуира у објективно могућој мјери.

И регионални развој са неспорном могућношћу активације респектабилног ресурса и праксе која, и поред утврђеног стратешког концепта развоја, са врло обећавајућим напором државе да развојем слободних зона и стимулативним мјерама фискалне и друге подршке подстакне привредну активност, још увијек не даје очекиване резултате и актуелизује мишљење да изградња аутопута, у том смислу, могуће представља, ако не пресудан, а оно значајан, инфраструктурни предуслов.

Министарство финансија је, чинећи напор да актуелизује своје виђење развоја догађаја који слиједе, направило пројекцију развоја која је изазвала различите коментаре у јавности. Основни сценарио предвиђа раст БДП-а до 2015. године по годишњим стопама од 2,5%, 3,0% и 3,5% респективно, а ригиднији, са стопама 1,0%, 1,5% и 2,0%, који рачуна са продубљавањем негативних трендова у еурозони са рецесијом, смањењем кредитне активности и повећањем незапослености. Имајући у обзир карактер предузетих мјера, ефекат који се огледа у очуваној макроекономској стабилности и намјерама да се мјерама финансијаске консолидације тај статус ојача, уз јасно експлициран смјер и увјерење да је потреба раста и развоја неприкосновена и не мора бити у конфликту са штедњом, чини се да овај прогностички модел ипак почива на реалности.

Гдје је,у свему томе, грађанин са својим свакодневним проблемима и очекивањима?

Чини се да свијест о деструктивном утицају кризе мора, у циљеве економске и развојне политике, још више интегрисати интерес валоризације сопствених могућности и унапређивања животног стандарда, примарно кроз интензивнији процес подршке запошљавању путем којег обезбјеђујемо мјеру индивидуалне економске независности и статуса. Овом у прилог иду одлучније мјере којим се подстиче постојећи бизнис, нова предузетничка иницијатива, развој иновативних капацитета и очекивања ефеката владиних мјера подршке одрађивању приправничког стажа, активности Инвестиционо-развојног фонда, активирање слободних зона у мање развијеном региону и јачање кредитне активности банака са опрезним упливом мјера утицаја на ниво каматних стопа. Такође, и унапређен однос бриге за оне који су носиоци фиксних прихода или нијесу у стању да привређују. Уосталом, квантумом отворених нових радних мјеста и у великој Америци мјери се успјешност економске политике и обезбјеђује наклоност електора. У сваком случају, мислити на развој и раст, нове инвестиције, али и ефекте на статус наших тежњи да своје животе учинимо вриједнијим и смисленијим, је велики изазов и тест за оне које заокупља ефемерни свијет пројектовања будућности.


Борислав Ратковић, савјетник министра финансија за економску политику и развој