Говор предсједника Владе Црне Горе Игора Лукшића на Бечком економском форуму

Уважени канцелару Фајман,

Екселенције, 

Даме и господо,

Почаствован сам позивом и могућношћу да својим учешћем допринесем раду традиционалног Бечког економског форума, који ће, увјерен сам, додатно оснажити мотиве за јачање ЕУ и заједничке европске перспективе.

Тема ’Куда иде Европа’ кореспондира са актуелним економским дешавањима која интригирају науку, политику и економију и у којима свако из свог угла покушава да одговори на питање циљева и релевантности двадесетседмочлане ЕУ. 

Европа се суочава са највећим изазовима тражећи најбољи пут да их превазиђе. Сви Европљани имају заједнички интерес за снажном Европом и здравим еуром. Стога, тренутно ниједно питање није толико важније од рјешавања кризе еурозоне. 

Криза еурозоне је поново показала да ниједна земља не може остати по страни. Да мора преиспитати и прилагодити политике екстремним условима и глобалним економским трендовима и имплементирати политике чији је циљ одрживи раст. Да међузависност банкарских институција и економија налажу већи надзор и одговорност (аццоунтабилитy). Чини се да су заједничка економска правила и циљеви од сушинског значаја за опстанак еура. Стога и многе дебате управо на тему колико федералнија ЕУ, куда иде Европа.

Са неразријешеном кризом, Европи недостају мотиви који су је једном покренули напријед ка јединству. А изазови са којима се суочава су од демографског профила до њене де-индустријализације, од слабости у образовном систему до смањеног улагања у истраживање и развој и међународне конкурентности. Изазови које једино уједињена Европа може превазићи. 

Европи треба нова динамика. Импулс којим ћемо превазићи не само заједнички страх од колапса еурозоне и посљедица које он носи, већ дати нови вјетар у једра уједињеној Европи. Европи треба нешто више од заједништва иницираног страхом. Треба јој јасна визија која ће је поново оснажити као заједницу народа уједињених у различитостима који су значајан носилац укупног свјетског развоја. Управо онако каквом је увијек тежила да буде, посебно у посљедњих пола вијека. 

Али што је то нешто? Који је то пут који води ЕУ напријед? Изазов је, дакле, двострук - како превазићи финансијску кризу и како бољим управљањем створити сигурнију будућност. Другим ријечима, потребна је већа кохезија и финансијска солидарност, ’више Европе’ која имплицира јачање заједничких институција. Насупрот Европи која се ’затвара’. Да ли би било оправдано затварање Европе због актуелних економских изазова? Не, европске вриједности слободе, демократија и владавина права су универзалне вриједности, а отворена друштва и отворене економије, мреже сарадње модели за будућност. За Европу изграђену на одрживим демократским основама, Европу прилагођену 21 – ом вијеку. 

Поштоване даме и господо,

Упркос свим изазовима и недоумицама, страховима и очекивањима, европски сан и свијест о потреби чланства у Европској Унији не јењава код земаља југоисточне Европе. Европска Унија није питање престижа, жеље, већ реалне потребе да се истински буде њеним дијелом. Не само статусно, већ ментално и духовно. Политика Брисела је умногоме заслужна за то, европски сан чини живим и остварљивим. Принцип регате у овом контексту се не чини само праведним са аспекта индивидуалног чланства, тј. поштовања индивидуалних резултата, већ и са аспекта давања реалних очекивања онима које чека још изазова на путу до чланства.

Успјешан примјер у европским интеграцијама је увијек потребан и Европској Унији и нама који јој тежимо. Европској Унији зато што представља континуитет политике проширења, а нама на овим просторима зато што потврђује заједничко опредјељење о интеграцији свих географски и културно припадајућих дјелове Европе у једну цјелину. Цјелину која обезбјеђује квалитетнији проток робе и људи, бољу привредну и економску сарадњу, јак подстицај даљем развоју, валоризацију наших економских, културних и историјских посебности, истовремено јачајући безбједност читавог простора кроз јачање механизама борбе против свих облика криминала. Једном ријечју, сигуран дом коме сви тежимо. 

Чинећи себе бољима и спремнијима, организованијима и уређенијим, не само због чланства у Европској унији, већ прије свега због нас самих дајемо свој допринос снажењу европске структуре. 

Радује ме што смо протеклих година, суочени са бројним изазовима на унутрашњем и спољно-политичком плану, доказали да је Црна Гора заслужила да буде актуелни у низу успјешних примјера.

Потврдили смо снажну посвећеност јачању регионалног дијалога и стабилности региона централне и југоисточне Европе, као и његовом напретку у економском и социјалном смислу, што лично посматрам као услов, али и добар механизам за остварење ширих интеграционих процеса којима као друштво у цјелини тежимо.

Оно што ми се овдје чини посебно важним јесте постојање односа узајамности, двосмјерности и подршке, тј. партнерског односа. Зашто? Управо због тешког економског тренутка у којем се ЕУ налази. Али и шире од тога - зато што економски изазови повлаче читав низ других, па и оних политичких недоумица. Другим ријечима, изазови кроз које пролази Европа нам шаљу доста сигнала, показују или наговјеставају каква нас Европа очекује и колико ће у којој политици бити уједињена. Европа чак и у тренутку када полаже највећи тест од свог оснивања активно сарадјује са нама, то је доказ да она расте и да има намјеру да расте не само просторно, већ и по дубини. Зато је Европа дио нас и ми дио ње. 

Увјерен сам да ћемо појединачним и заједничким напорима и активностима, примјеном адекватних политика и облика сарадње у окружењу у којем дијелимо и баштинимо заједничке вриједности искористити шансе које нам се пружају како би створили услове за подизање квалитета живота свих нас. На тај начин добијамо сви, добија Европа и они који ће послије нас наставити да даље обогаћују њену баштину. 

Хвала за пажњу!