Министар Радуновић говорио на промоцији Иницијативе за смањење прекомјерног уноса соли храном у Црној Гори

Поздравни говор министра здравља проф.др Миодрага Радуновића на промоцији Иницијативе за смањење прекомјерног уноса соли храном у Црној Гори која је организована у Институту за јавно здравље у Подгорици:

Поштоване  даме и господо, уважене колегинице и колеге, представници пекарске индустрије и медија,

Задовољство ми је да вас у име Министарства здравља и у своје име поздравим,  и представим иницијативу за смањење конзумирања соли  у исхрани становника Црне Горе.

Шта је разлог за покретање ове иницијативе?

Хроничне незаразне или хроничне масовне болести (у које спадају: болести срца и крвних судова, мождани удар, хроничне болести органа за дисање, малигне болести, шећерна болест и повреде) су водећи узрок оболијевања и умирања у свијету, и у Европи. То се односи не само на развијене земље, већ све више и на земље у развоју. Према студији глобалног оптерећења болестима (сзо, 2008.) хроничне незаразне болести су биле узрок 80% случајева умирања у свијету и 86% у европи.  најчешћи узрок смрти у европи (42%) су болести срца и крвних судова. У Црној Гори је иста епидемиолошка ситуација: ове болести су биле водећи узрок умирања, односно,  оне су биле узрок смрти  у 55% случајева у структури укупног броја умрлих становника Црне Горе током 2009. године.

Повишени артеријски крвни притисак (артеријска хипертензија) је главни узрок болести срца и крвних судова (према подацима сзо из 2010. је одговоран за преко 60% можданих удара и половину случајева коронарне срчане болести, тј. случајева инфаркта срца и ангине пекторис).  Настанку артеријске хипертензије доприносе: повећан унос кухињске соли, смањено конзумирање воћа и поврћа (тј. смањен унос калијума), гојазност, прекомјерни унос алкохола, физичка неактивност, при чему је доказано да је прекомјерни унос соли најзначајнији  узрочни фактор. Истраживања на глобалном нивоу су показала да би смањење количине унијете соли за половину (са 10г/дан/по особи на препоручених 5г/дан/по особи) довело до смањења броја можданих удара за 24% и за 18% смањило број коронарних срчаних болести.

Осим на срце, мозак и крвне судове, прекомјеран унос кухињске соли  негативно утиче и на бубреге, коштану масу, повезан је с неким карциномима (рак желуца), доприноси развоју гојазности због повећаног уноса течности и калоричних напитака ( што посебно доприноси развоју гојазности код дјеце).

Многобројне студије спроведене у великом броју развијених земаља свијета показују да се уобичајеном дневном исхраном конзумира количина соли која вишеструко премашује препоруке стручњака.

Према истраживањима спроведеним у земљама ЕУ, њихови становници  у просјеку дневно уносе 8-12 грама соли, док је одраслим особама за нормално функционисање потребно максимално 5 грама соли на дан (препорука сзо). Узроци  прекомјерног уноса кухињске соли су навике у исхрани, начин припреме хране и досољавање приликом јела, али свакако треба истаћи тзв. скривене изворе соли као што су хљеб, тјестенине, сиреви, производи од меса и остала индустријски прерађена, готова и полуготова, конзервисана и храна припремљена у ресторанима и посебно, у објектима „брзе хране“. Скоро спроведено истраживање о садржају соли у хљебу и пекарским производима у Црној Гори (чије резултате ћете чути у наредним излагањима) показује да се ради о значајним количинама соли, поготову ако се имају на уму навике у исхрани међу нашим становништвом, у чијим дневним оброцима је заступљена велика количина хљеба.

Свјетска здравствена организација је креирала глобалну стратегију за превенцију и контролу  хроничних незаразних болести и  акциони план за њено спровођење (2008-2013), а за европски регион СЗО  европску Стратегију за превенцију и контролу незаразних болести (2012-2016), у чијем Акционом плану  је смањење количине унијете соли храном дефинисана као једна од пет приоритетних интервенција. И на нивоу ЕУ је дат приоритет овој јавно-здравственој интервенцији, у склопу стратешких докумената, као што је „здравље 2020.“ (хеалтх 2020). Поред наведених докумената, ова иницијатива има упориште и у националним стратешким документима, као што су Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести (2008-2012.) и Акциони план  за исхрану и безбједност хране (2010-2014.).

Један од најважнијих задатака здравства јесте лијечење оних који су већ обољели. Међутим, не смијемо себи дозволити, нити можемо себи приуштити да на рачун лијечења занемаримо превенцију.  Црна Гора је препознала значај улагања у превенцију. Помажући настојањима сваког појединца да очува и унаприједи сопствено здравље можемо да се носимо са хуманим и финансијским трошковима које намећу хроничне и превентабилне болести.  Превенција хроничних болести је једна од кључних мјера за обезбјеђивање предуслова за одрживи систем здравствене заштите и квалитетнији живот свих грађана Црне Горе, што је већ сада постало један од приоритета наше здравствене политике.  Дјеловање у области превенције не може бити задатак само једног сектора, па ни здравства. Сви релевантни сектори морају бити укључени и у сарадњи преузети дио одговорности из сопственог домена рада.

Ова иницијатива је једна коцкица у врло обимном и сложеном мозаику одговора на један од највећих изазова пред којим се као друштво и цивилизација налазимо: оболијевање и умирање становништва од хроничних и превентабилних болести. Управо је смањење уноса соли храном једна од најисплативијих јавно-здравствених интервенција, која битно доприноси спречавању оболијевања и умирања од кардиоваскуларних болести, које су најзначајнији проблем у овој области. Њене  резултате ћемо мјерити за 5 година, 10 година,  и више деценија.

Сигуран сам да ћемо бити успјешни ако искористимо ентузијазам посвећених, приступимо рјешавању овог проблема свеобухватно и  обезбиједимо средства за дугорочне активности уз учешће свих релевантних сектора у друштву (медији, здравство, образовање, економија, трговина, пољопривреда, прехрамбена индустрија,  струковна удружења, академска заједница, цивилно друштво, општа популација). ХВАЛА!