Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Пресс релеасе: Не смије грађевинска дозвола бити бизнис баријера

Објављено: 21.12.2012. 18:25 Аутор: Министарство одрживог развоја и туризма

Ministarstvo održivog razvoja i turizma Ministarstvo održivog razvoja i turizma

Како имплементација Измјена и допуна Закона о уређењу простора и изградњи објеката из 2011. функционише у пракси, са акцентом на систем једног шалтера, била је главна тема округлог стола који је одржан данас у Министарству одрживог развоја и туризма.

Основни циљ округлог стола је сагледавање искустава локалне самоуправе у примјени законских рјешења, са посебним освртом на принцип једног шалтера приликом издавања урбанистичко-техничких услова и грађевинске дозволе, те сумирање до сада постигнутих резултата.

Округли сто су отворили:
Бранимир Гвозденовић, министар одрживог развоја и туризма
Љубинка Радуловић, помоћник генералног секретара Заједнице општина
Данило Гвозденовић, помоћник министра за грађевинарство

Овдје можете да преузмете презентацију помоћника министра за грађевинарство Данила Гвозденовића

Информација за медије:

Три су основна индикатора који прате квалитет поступка издавања грађевинске дозволе: ПРОЦЕДУРЕ (број процедура), ВРИЈЕМЕ (укупно вријеме утрошено од тренутка подношења захтјева до момента издавања дозволе), и НОВАЦ (потребна средства која инвеститор мора да утроши у фази прибављања грађевинске дозволе – локалне и државне дажбине)

ПРОЦЕДУРЕ
а) Реформе су започете 2008. године - донесен нови Закон о уређењу простора и изградњи објеката, и тада су укинуте 4 процедуре.
б) У оквиру Акционог плана за реформу лакоће пословања урађена је Анализа прописа који утичу на издавање грађевинске дозволе и дати приједлози за даље реформе, а што је резултирало наредним кораком у реформама 2010. године, када је укинтуто 6 процедура.
ц) У реформи 2011. када су донијете Измјене и допуне Закона о уређењу простора и изградњи објеката, уведен је и систем једног шалтера на коме се издају дозволе.

Дакле сада, по важећем законском оквиру, двије процедуре тј. два корака су утврђена за инвеститора приликом издавања грађевинске дозволе, и то: процедура 1) Издавање Урбанистичко – техничких услова и процедура 2) Издавање грађевинске дозволе. Двадесет преосталих процедура тј. докумената обухваћена су у те двије, и њих по службеној дужности прибавља орган који издаје дозволу.

ВРИЈЕМЕ
Кроз Реформе у 2008, 2010. и 2011. години, укупно вријеме утрошено од тренутка подношења захтјева до момента издавања дозволе, сведено је са почених 1 године (а у зависности од врсте објекта и више) на много краћи рок. Сада је вријеме потребно за издавање грађевинске дозволе утврђено законом и скраћено на 105 дана: први корак урбанистичко-технички услови = 45 дана, а други корак грађевинска дозвола = 60 дана. Но, ићи ће се у правцу и додатног смањивања рокова.

НОВАЦ
Реформом из 2008. и 2010. године укинуте су административне таксе на издавање грађевинске, односно употребне дозволе, као и низ накнада које су пратиле издавање услова, сагласности и других доказа. Ипак, комуналије и даље представљају убједљиво највеће оптерећење када је у питању издавање грађевинских дозвола. Обзиром да се мора наћи баланс између потребе општине да наплати овај приход и тако се даље урбанизује и модернизује и жеље инвеститора да има разумни трошак при издавању дозволе, планирано је да се у најкраћем могућем року изнађе рјешење за ово питање.

Према налазима Доинг Бусинесс извјештаја Свјетске банке за 2013. Црна Гора мора уложити додатне напоре за ефикаснију имплементацију усвојених реформи. Како према важећем законском рјешењу локалне управе издају преко 90% грађевинских дозвола, те реформе морају првенствено ићи у правцу креирања локалне администрације као још ефикаснијег сервиса грађана, с тим да се свакако очекује и квалитетна сарадња од стране самих инвеститора у поступку примјене једног шалтера. То је једини начин да се превазиђу сва отворена питања, а истовремено услов за бољи рејтинг Црне Горе у наредном извјештају Свјетске банке.

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?