Потпредсједник Владе Душко Марковић учествовао у расправи на тему „Устав Црне Горе - пет година касније“

Видео: Потпредсједник Владе Душко Марковић учествовао у расправи на тему „Устав Црне Горе - пет година касније“

Фото галерија

Поштовани организатори и цијењени учесници округлог стола, представници медија, уважене колеге,

Не само у љетопису црногорске уставности, већ и у историји наше државности, дан када је донијет Устав Црне Горе представља један од најзначајнијих датума. Тог 19. октобра 2007. г. Црна Гора је, након цијелог једног вијека, добила други по реду устав независне и међународно признате државе. Због државно - правног оквира у којем је донесен, али изнад свега због његовог карактера, односно садржине која осликава демократску и цивилизацијску зрелост наше политичке заједнице, овај устав представља изванредну вриједност црногорског конституционализма.

Ипак, пет година од његовог доношења обиљежавамо у извјесној амбиваленцији: с једне стране, поносни смо на државотворну снагу нашег устава, али, с друге стране, постоје разлози за незадовољство поштовањем највишег правног акта. У појединим сегментима, документ највеће правне снаге постао је огледало наших политичких слабости. Рекао бих: угаони камен спотицања.

То је посебно дошло до изражаја у процедури измјена Устава у дијелу правосуђа, коју је покренула Влада у намјери даљег јачања независности и ефикасности нашег правосудног система, а у складу са препорукама Европске уније. На овом истом мјесту, уназад неколико мјесеци, нагласили смо да је јасно и чврсто позиционирање правосуђа у Уставу претпоставка његове независности, да је независно правосуђе услов правне државе и владавине права, а владавина права је услов за свеукупни напредак Црне Горе, као и да у тој једначини нема непознатих. Но, умјесто њеног лаког рјешавања, добили смо - преговарачко условљавање или уцјењивање. Умјесто одговора на питање од општег значаја, отворено је ново - старо питање од појединачног интереса. Ко зна колико би трајала ова ситуација, да пред нама није био 29. јун, када се у Бриселу одлучивало о отварању преговора са Црном Гором. Проблем је превазиђен, али не и ријешен: утврђен је предлог амандмана на који смо недавно добили и мишљење Венецијанске комисије, али тиме су створене само спољашње претпоставке за даљу процедуру у Парламенту; Остаје питање: да ли су отклоњене отежавајуће околности за постизање двотрећинске подршке уставним амандманима? Желим да вјерујем да ће се нови сазив Скупштине одговорно однијети према овом важном питању.

Но, не смијемо изгубити из вида да и уставне промјене, саме по себи, представљају спољашњу претпоставку за независност правосуђа. Оне губе смисао ако немамо кредибилан правосудни кадар, имун на политички и сваки други нелегитимни и нелегални утицај. Другим ријечима: судију не чини тога, већ посвећеност праву и правди.

С друге стране, осим за јачање независности правосуђа, уставне промјене су од значаја и за систем заштите људских права и слобода, будући да је Предлогом амандмана обухваћен и Уставни суд, у циљу јачања његове ефикасности у поступању по уставној жалби. Тиме, између осталог, желимо да постигнемо циљеве из Интерлакенске декларације о будућности Европског суда за људска права, од којих је најважнији – јачање националних механизама заштите људских права, у складу са принципом субсидијарности, а у циљу превенције поступака против Црне Горе пред судом у Стразбуру.

Уставни амандмани су услов и за даље јачање институционалног оквира правосуђа, јер ће многе реформске активности на овом плану бити спроведене кроз измјене и допуне системских правосудних закона, који чекају да буду усаглашени са новим уставним рјешењима. То се најприје односи на борбу против криминала и корупције, будући да у плану имамо, између осталог, и концентрацију надлежности за гоњење и суђење у предметима организованог криминала и корупције при једном специјалном тужилаштву, односно суду.

Законска реформа је можда од кључног значаја за поштовање Устава, која има за циљ детаљну разраду уставних одредби, међу којима, посебну пажњу треба посветити антидискриминационим нормама, посебно када је ријеч о осјетљивим категоријама црногорског друштва, као што су ЛГБТ и особе са инвалидитетом. Дух уставних одредби и међународних стандарда мора бити присутан на подуставном нивоу, а кроз законе имплементиран и видљив у нашој свакодневици. Трацк рецорд нам не треба само у области борбе против криминала и корупције: добар биланс остварених резултата морамо имати у свим сегментима који су обухваћени поглављима 23 и 24.

Уважене колеге,

Устав није Свето писмо, али, дозволите - ни школска табла на којој ћемо свако мало писати и брисати. Морамо одржати равнотежу између трајности Устава и промјенљивости друштвеног живота. Када би прво претпоставили другом, добили бисмо скицу која се разликује од слике. Обратно, добили бисмо слику на коју свако може полагати ауторско право.

А заправо, Устав је обавезни уџбеник за сваког субјекта црногорског друштва. Уџбеник из предмета који полажемо сваког дана. И он јесте темељна књига црногорске демократије. Из њега извиру све наше цивилизацијске тежње, а увиру сва наша достигнућа. Он представља верификацију наших традиционалних вриједности и пројекцију наше будућности.

Уставне промјене треба да буду замајац нашим даљим реформама на путу изградње демократског, слободног и просперитетног друштва, а не разлог за успоравање или евентуално блокаду реформи.