Интервју министра финансија, др Радоја Жугића, за портал РТЦГ

Јануарски подаци о пуњењу државне касе охрабрују. Буџетски приходи за мјесец који је за нама износили су 54,4 милиона еура и већи су за 11,5% у односу на јануар прошле године. На тапету "рад на црно" - каже за портал РТЦГ др Радоје Жугић, министар финансија у Влади Црне Горе.

1. Да ли је направљено упутство за нови систем обрачуна пореза на плате – односно, како ће се обрачунавати фебруарска плата за 44 хиљаде запослених с платама изнад процјечне мјесечне зараде?

Тим Министарства финансија и Пореске управе, у сарадњи с надлежним институцијама, приводи крају активности на припреми упутства за нови систем обрачуна пореза на лична примања.

Очекујемо да ће овај докуменат бити објављен у Службеном листу сљедеће седмице, те ће, на тај начин, сви послодавци бити благовремено упознати с новим системом обрачуна пореских обавеза по овом основу.

2. Опозиција је оцијенила да је увођење кризног пореза политички маневар (да се спријечи разочарење бирача ДПС-а пред изборе). Молимо Ваш коментар.

Увођење „кризног“ пореза је непопуларна и тешка мјера од чије имплементације Влада не очекује политичке поене, али итекако очекује ефекте у виду доприноса фискалној консолидацији и стабилизацији јавних финансија.

Оно што је опредијелило Владу да се одлучи на овакав потез била је хитна и неодложна потреба заустављања тренда погоршања наших фискалних параметара, у првом реду буџетског дефицита и нивоа јавног дуга. Ефекти пакета мјера фискалног прилагођавања процијењени су на 30 милиона еура и тај износ ће значајно утицати на смањивање дефицита буџета за текућу годину.

3. Циљ увођења кризног пореза, како је објашњено – очување макроекономске стабилности. Сигурно то не може бити довољна мјера. Уосталом – Влада је у четвртак утврдила и Програм за заустављање неповољних економских трендова. Шта тај програм доноси и да ли је, у његовом конципирању било дијалога с осталим социјалним партнерима?

Влада је на прошлој сједници утврдила Програм рада Владе, приликом чијег конципирања смо се, у првом реду, водили чињеницом да је Црна Гора и даље суочена с ефектима глобалне економске кризе.

У том смислу, у фокус су стављене управо економске теме и оне области чије ће унапријеђење резултирати минимизирањем утицаја неповољних трендова из региона и Европе.

Економска политика биће усмјерена на имплементацију мјера које треба да покрену привредни опоравак, раст и развој, ново запошљавање, као и да обезбиједе праведнију расподјелу терета кризе и континуирано побољшање квалитета живота наших грађана. У том смислу, Влада ће наставити са спровођењем важних структурних и реформи унапријеђења пословног окружења, које ће допринијети динамизирању економског раста, односно подстаћи стварање нове вриједности. Истовремено ћемо бити посвећени поступној измјени модела развоја и структуре привреде Црне Горе, ка оним секторима који стварају производе већег степена финализације.

Што се фискалне политике тиче, итекако смо свјесни да свако даље повећање државног дуга води погоршању фискалне позиције и да, у крајњем, није одрживо. Стога ће преокрет тренда јавног дуга бити кључно питање коме ће се посветити Министарство финансија и Влада Црне Горе. Прво „упориште“ у налажењу одговора на то питање биће смањење буџетског дефицита и, тиме, потребе за задуживањем. Овај циљ може се остварити, првенствено, кроз наставак фискалне консолидације. Сви морамо бити свјесни да живимо у времену када нема „малих“ уштеда, већ је свака рационализација више него потребна. Други механизам биће мјере које ћемо спроводити на приходној страни, а које ће се односити на проширење пореске основице, кроз смањење сиве економије, као и кроз повећање степена наплате пореских дуговања.

4. Влада је формирала Радни тим за борбу против сиве економије, Ви сте на челу тима. Почињете рад ове седмице. Једна од оцјена је – почиње обрачун са радом на црно, утајом пореза… Овдје је, како је објашњено, предвиђена шира акција, односно укључивање не само државних органа којима је то посао. Какве ефекте очекујете и на који рок?

Радни тим за борбу против сиве економије, осим представника ресорних државних органа, чине и представници законодавне власти, послодаваца и синдиката. Основни задатак овог тима биће припрема приједлога мјера за сузбијање сиве економије за 2013. и праћење њихове имплементације. Министарство финансија, Пореска управа и остали надлежни органи свакако могу реализовати овај задатак и одржати континуитет, поред осталог, и кроз јачање институционалних и кадровских капацитета.

Оно што је циљ формирања поменуте радне групе јесте, најприје, ефикаснија сарадња надлежних органа, а затим укључивање социјалних партнера, као одговор на њихове захтјеве, и посланика, са циљем потпуније транспаретности и снажније сарадње са Парламентом.

Овим се остварују потребни синергетски ефекти и конструктивна дискусија свих инволвираних субјеката и обезбјеђује сагледавање ефеката предложених мјера на најширем нивоу.

Рад тима којим ћу координирати базираће се на два основна принципа: транспарентности и отворености. У том смислу, јавност ће у континуитету бити информисана о предузетим мјерама и њиховим ефектима, док ће тим бити отворен и имаће слуха за све конструктивне предлоге коју буду упућени и од стране субјеката који, формално, нијесу његови чланови.

Активности тима ће, у првом реду, бити усмјерене на борбу против тзв. „рада на црно“, нерегистрованих дјелатности, контролу промета акцизних производа, евиденцију промета у малопродаји, односно издавање фискалних рачуна и свих видова нерегуларног пословања. Истовремено ћемо разматрати све предлоге за регулаторна побољшања, уз очување конкурентности, конзистентности и предвидивости фискалне политике.

Снажна кампања која је већ покренута самим конституисањем Владе, као и мањи дио мјера које су имплементиране већ дају ефекте. Јануарски подаци о пуњењу државне касе охрабрују. Буџетски приходи за мјесец који је за нама износили су 54,4 милиона еура и већи су за 11,5% у односу на јануар прошле године.

Посебно се позитивним оцјењује структура реализованог побољшања буџетских прихода која указује на благи раст економске активности. Наиме, пораст наплате забиљежен је код прихода по основу пореза на добит правних лица, који су 22,3% већи у односу на исти мјесец прошле године, те код прихода по основу пореза на додату вриједност, који су већи за 17,3% у односу на јануар 2012. године.

Истовремено су приходи по основу доприноса већи за 20,1% у односу на исти мјесец прошле године.

Заједно са својим колегама, уложићу труд да рад новоформираног тима да пуни допринос наставку ових позитивних трендова током године која је пред нама.

5. Генерално – имајући у виду све што се намјерава, не само ово побројано у питањима – какву нам 2013.  обећавате?

Извјесно је да ће и 2013. бити тешка и да ће је карактерисати како  унутрашња рањивост, тако и ефекти преливања негативних ефеката из Европе. Црна Гора, као мали и отворени економски систем, неће бити поштеђена ризика који су обиљежили и прошлу годину.

Упркос оваквој реалности, оптимиста сам, с дозом опреза. Вјерујем да ћемо  имплементацијом мјера на плану консолидације јавних финансија и јачања финансијског система обезбиједити стабилност, која је, у овим кризним и неизвјесним временима, више него неопходна и која ће систем ојачати и учинити отпорнијим на екстерне шокове.

Стављањем акцента економске политике на структурне реформе створићемо претпоставке за стварање нових вриједности, односно снажнији економски раст, који је основ за побољшање животног стандарда наших грађана.

Сигуран сам да можемо убрзати раст, ослањајући га, поред осталих ресурса којима је Црна Гора богата, на два сектора која су апсолутно конкурентна на тржишту – туризам и енергетику.

Аутор: Радмила Бурић

Овдје можете погледати интервју у оригиналу хттп://www.ртцг.ме/вијести/економија/793/зугиц-опрезни-оптимизам.хтмл