Обраћање Министра пољопривреде и руралног развоја проф. др Петра Ивановића након завршетка пројекта “Подршка у контроли и искорјењивању бјеснила и класичне куге свиња у Црној Гори“

Поштовани амбасадоре, даме и господо, поштовани представници медија,

Свједоци смо да безбједност хране све више добија на значају. И колико год наше друштво напредовало у многим другим областима, колико год имали жељу да сустигнемо модерне трендове у Европи и свијету, и колико год били опчињени техничким прогресом и новим технологијама, толико не смијемо занемарити наизглед приземна, али веома важна питања, од којих се само једно односи на контролу бјеснила код животиња и класичне куге свиња. Ово питање је важно јер контрола наведених болести директно утиче на безбиједност хране, несметану трговину животињама и производима животињског поријекла и на здравље људи.

Принуђен да користи ограничене ресурсе на најефикаснији начин, наш народ је често знао да срочи једноставне, али дуготрајне поруке. Једна од њих је: боље спријечити, него лијечити. Ја нисам агроном, нити технолог. Економиста сам. Али, управо као економиста могу да процијеним трошкове који настају, ако не реагујемо на вријеме.

Користим се приликом да вас подсјетим да смо недавно завршили билатералне скрининге за двије области: област пољопривреде и безбједности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике. Резултати које смо постигли, али и наше опредјељење да прихватимо стандарде ЕУ, представљају тек сами почетак дугог и ригорозног процеса који је пред нама када су у питању преговори око три поглавља. Међутим, циљ преговора није пуко испуњавање захтјева Европске уније, већ одговор на изазове глобалних токова у производњи и промету животињама и храном. Ако проблему приступимо тзв. логиком штрикова, имаћемо штрикове на папиру, али у стварном животу остаће нам бројни проблеми, и трошкови њхивог рјешавања. Зато имплементација стадарда ЕУ у области ветеринарства није само мјерило наше успјешности на путу придруживања ЕУ, већ и мјерило наше цивилазцијске успјешности и наше обавезе према будућим покољенима.

Задовољство ми је што је ЕУ препознала и подијелила бригу, не само са Црном Гором, већ са цијелим регионом око контроле бјеснила код животиња и класичне куге свиња. Као што видимо ових дана у случају млијека, невоље и болести не познају границе. Зато само регионални приступ контроли болести може дати дугорочне и одрживе резултате.

Осим регионалног приступа, проблематика којом се пројекат бави захтијева и тимски рад. Поред Ветеринарске Управе и ветеринарских служби, чијим активностима Министарство пољопривреде и руралног развоја придаје велики значај, овај пројекат је ујединио и друге институције, почев од Института за јавно здравље, до институција из области животне средине, као што су Национални паркови и Ловачки Савез. Активна сарадња свих учесника и тимски рад на најбољи начин допринијели су превазилажењу разлика и постизању резултата који припадају свима.

Но, дужан сам поменути и оне без чијег активног укључења, пројекат не би имао смисао који има данас. То су грађани Црне Горе. Подстакнути јавним кампањама, грађани су препознали своју улогу и редовно слали обавјештења о угинулим животињама у природи. Зато, са задовољством могу да истакнем, да је ово пројекат који је ујединио разнородне институције и грађане, пројекат који је подигао макар за једну љествицу ниво стандарда у Црној Гори и што је најважније ојачао свијест о значају проблема који постоји. Заједничким напорима успјели смо да ограничимо појаву бјеснила код животиња и унаприједимо праћење присуства вируса класичне куге свиња у Црној Гори.

Дакле, ефекти пројекта су веома практични и мјерљиви. Смањен је број случајева бјеснила међу домаћим и дивљим животињама, повећана је ефикасност праћење класичне куге свиња, што у крајњем доприноси побољшању здравља животиња и побољшању сточарске производње. Уведени су, и почели да се примјењују, стандарди у области ветеринарске политике. Не мање важан аспект пројекта односи се на стицање додатних знања и вјештина запослених и опремање Специјалистичке ветеринарске лабораторије.

Шта даље? У средњерочној перспективи наш циљ је да Црна Гора буде званично проглашена земљом слободном од бјеснила и класичне куге свиња. Када је у питању класична куга свиња, у наредном периоду планирамо престанак вакцинације свиња која ће бити замијењена планом за управљање у кризним ситуацијама, на основу којег ће се на вријеме реаговати на могући извор болести. План смо већ направили и он је усклађен са легислативом ЕУ. Његова пуна имплементација захтијеваће пажњу, бригу, стручност, али и средства. Само на тај начин постићемо амбициозни циљ који семо поставили – а то је искорјењивање болести у складу са захтјевима и стандардима за контролу и ерадикацију болести, које је усвојила и примјењује ЕУ. Овај пројекат омогућио нам је да поставимо добре основе, изградимо потребне вјештине и стекнемо неопходна знања. То је оно што се популарно данас зове јачање капацитета. Дакле, реализујући пројекат, Министарство пољопривреде и руралног развоја и Ветеринарска управа нису јачале капацитете на начин да повећавају број запослених, већ су јачали знање и вјештине већ запослених.

На крају, изражавам задовољство пажњом коју Европска унија, преко делегације ЕУ у Црној Гори, поклања сектору ветерине и цјелокупном сектору пољопривреде. Подсјетићу на пројекте реализоване уз подршку ЕУ који су, не само допринос јачању ветеринарске службе, већ и пољопривреде у цијелини. Првенствено мислим на изградњу и опремање Специјалистичке ветеринарске лабораторије,  успостављени систем идентификације и регистрације говеда, оваца и коза,  успостављени ветеринарски информациони систем којим су повезани сви сегменти ветерине– Управа, лабораторија, ветеринарска инспекција и ветеринарске амбуланте,  подршку јачању служби укључених у систем безбједности хране у Црној Гори и Тwиннинг пројекат “Подршка формирању ИПАРД система у Црној Гори“.

Такође, захваљујем члановима Ловачког савеза, Ветеринарској управи и ветеринарским амбулантама и наравно вођи пројекта и експертима конзорцијума НИРАС и АГРОТЕЦ који су, заједно са свим учесницима из Црне Горе, поставили добре темеље за будуће активности.

Мислим да је већ препозната наша посвећеност, упркос, морам признати, ограниченим људским капацитетима, да дамо допринос позиционирању Црне Горе у круг држава које својом одговорношћу и правилним односом, јачају повјерење јавности, обезбјеђујући висок ниво заштите живота и здравља животиња и људи, доприносећи даљем побољшању квалитета живота свих грађана.

Очекујемо да наставимо са започетом сарадњом и да је даље проширимо. Током недавних разговора у Бриселу са три европска комесара за област пољопривреде, безбјености хране и рибарства, истакао сам да постоје бројни проблеми у црногорској пољопривреди. Срећом, број могућих рјешења, већи је од броја проблема. Али, само ако будемо отворени, ако наставимо да градимо повјерење једни у друге и ако прихватимо партнерски однос, можемо брже и квалитетније ријешити проблеме и достићи заједничке циљеве. Зато се радујем заједничкој сарадњи на будућим пројектима и подршци коју ће нам пружити Европска унија.

Хвала на пажњи.