Излагање потпредсједника Марковића на представљању извјештаја „Процесуирање мучења и злостављања у Црној Гори“

Уважене колеге, 

Даме и господо,

Забрана мучења има специјални статус у међународном праву и третира се као јус цогенс норма, тј. недерогирајуће право које ни под којим условима не може бити укинуто, ограничено или суспендовано. Забрани мучења и свих других окрутних и понижавајућих казни и поступака у цјелости су посвећене бројне конвенције, чије одредбе су имплементиране у наше законодавство.

Министарство правде, радећи на реализацији Владине агенде, на јачању владавине права, у континуитету предузима различите активности у том смислу. 

 

Прва је стварање друштвеног амбијента у којем ће бити изазов за сваког појединца, сваку институцију, да сваког дана доприноси напретку друштва и државе, сужава и ограничава простор за злоупотребу права.

Друго, улаже напоре да се обезбиједи досљедна примјена закона и новоусвојених стандарда без којих нема промјена и реформи. Закони се морају примјењивати, у супротном, као да их и немамо у нашем правном поретку.

Рекао сам прије почетка ове конференције Теи да је много важније да разумијемо стандарде него да их уграђујемо у наш правни систем, јер ако их само уграђујемо а њих не разумијемо, онда нисмо способни ни да их примјењујемо. Због тога и ова расправа има за циљ рекао бих да ће помоћи не само разумијевану стандарда, него и нашој способности да стандарде примјењујемо.

Међу стратешким документима које је донијела Влада Црне Горе у разним областима људских права, са циљем да се обезбиједи поштовање основних људских права, налази се и Стратегија реформе правосуђа, односно Акциони план за имплементацију Стратегије реформе правосуђа, као и Акциони план за превенцију тортуре. Овим документима дефинисани су и циљеви којим се жели обезбиједити поштовање основних људских права лица лишених слободе, при томе имајући у виду да је питање поштовања и заштите људских права и слобода, од посебног значаја када је ријеч о овој категорији лица. 

Акциони план за превенцију тортуре донијет је почетком 2009. године, а доношење истог услиједило је након прве периодичне посјете Црној Гори од стране Комитета за борбу против тортуре и нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања Савјета Европе (ЦПТ). Акциони план је међуресорског карактера, и њиме се операционализују препоруке и захтјеви дати од стране Комитета, на начин што се утврђују конкретни циљеви, мјере и активности ресорних министарстава, органа управе и институција. 

Достојанство и сигурност човјека, неповредивост физичког и психичког интегритета човјека, његове приватности и личних права, гарантује и највиши прави акт Црне Горе уз одређење да нико не смије бити подвргнут мучењу или нечовјечном или понижавајућем поступању, и да се нико не смије држати у ропству или ропском положају. Јемчи се и поштовање људске личности и достојанства у кривичном или другом поступку, у случају лишења или ограничења слободе, као и за вријеме извршавања казне, а забрањено је и кажњиво свако насиље, нечовјечно или понижавајуће поступање над лицем које је лишено слободе или му је слобода ограничена, као и изнуђивање признања и изјава. 

Мучење и злостављање представљају кривична дјела према Кривичном законику који предвиђа кажњавање и за службено лице које у вршењу службе учини дјела квалификована као мучење или злостављање.

Једно од основних начела Законика о кривичном поступку је забрана и кажњивост насиља над лицем лишеним слободе и лицем којем је слобода ограничена, као и изнуђивање признања или какве друге изјаве од окривљеног или другог лица које учествује у поступку, а судска одлука се не може засновати на признању или каквој другој изјави прибављеној изнуђивањем, тортуром или нечовјечним поступањем.

Поштоване даме и господо,

Сада бих се укратко осврнуо на извјештај о којем данас дискутујемо. Иако је већи дио извјештаја посвећен анализи судских предмета, тј. поступању државног тужилаштва и судова у предметима мучења и злостављања, у пар наврата констатовано је да национално законодавство у великој мјери усаглашено са међународним стандардима. 

Такође, један од закључака извјештаја је и да је дефиниција кривичног дјела мучење у сагласности са дефиницијом из Конвенције против мучења, тј. да је шира од дефиниције из конвенције, али да није кажњив покушај вршења мучења па би у том погледу требало допунити Кривични законик. 

У том циљу подсјетио бих на основне одредбе Кривичног законика, које обрађивач није узео у обзир приликом израде извјештаја, и то на прописану кажњивост за покушај кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од пет година или тежа кажна (члан 20 ст. 1 КЗ-а). Прописана казна за кривично дјело мучење за основни облик је казна затвора у трајању од шест мјесеци до пет година, док је прописана казна за квалификовани облик казна затвора у трајању од једне до осам година, што значи да је покушај кажњив за кривично дјело мучење. Покушај је кажњив и за остала дјела која садрже елементе мучења и злостављања.

Имао сам потребу само да коментаришем овај дио закључка. У цјелости подржавајући овај извјештај и још једном на самом крају честитке за овај напор, и констатујем да ће бити обавеза институција да се овим извјештајем детаљно баве и да се овакве ствари у Црној Гори никада више не дешавају.

Захваљујем вам се на пажњи.