Маму војника најлакше разоружа дјечији осмијех - Дневне новине,29. март 2013.

Елвира Цврк за ДН истиче како има жељу да и трећи пут учествује у мисији ИСАФ у Авганистану

Старији водник И класе Војске Црне Горе Елвира Цврк, прва је Црногорка која је већ два пута учествовала у мисији ИСАФ у Авганистану, као члан медицинског тима. На тај потез одлучила се, како каже, из љубави према професији коју обавља, као и због пружања доприноса држави. Иако је свјесна свакодневног ризика којем је изложена током посла, у разговору за ДН открива да јој је задовољство да током обављања професионалних задатака има могућност да испољи дозу хуманости.

Откуд Ви у војној униформи?

Одувијек сам гајила љубав према војсци. Стицајем околности прије четрнаест година сам почела да радим као цивилно лице, медицинска сестра у гарнизоној амбуланти у Бару. Одласком у прву мисију као члан медицинског тима и као прва Црногорка у нашој историји која је отишла у мисију, на половини мисије унапријеђена сам у чин старијег водника прве класе.

Како су реаговали Ваши најближи када су чули да сте изабрали овако ризичну професију?

Имала сам пуну подршку своје породице с обзиром на то да ми је супруг официр. Он ми је био велики ослонац. Дјеца су одрасла уз тату војника, па су и позив маме војника добро прихватили.

Како сте се прилагодили војничким дужностима и послу који важи за "мушки"?

Моји први војнички дани као професионалног војника су почели прије четири године, припремом за прву мисију. Ти почеци ће ми остати у сјећању за цијели живот. Моје колеге војници имали су разумијевања према мени, давали ми подршку, учили ме војним вјештинама и подржавали ме као жену.

Да ли је било тешко донијети одлуку да се пријавите за мисију у Авганистану?

Одлуку о учешћу у мисији није било лако донијети, али уз подршку породице и вољом да дам допринос нашој Војсци и држави нијесам се пуно двоумила и нијесам се покајала ниједног тренутка што показује моје учешће у другој мисији у саставу ВИ контингента ВЦГ. И сада одговорно тврдим да ћу поћи опет ако буде прилике.

Са мисије сте стигли прије неколико дана. Какве су Ваше импресије?

Свака мисија за себе носи своју одговорност и чар. Дошла сам богатија за још једно искуство. Мојим боравком у Авганистану, упознала сам један диван народ и њихове обичаје. У неколико наврата у бази имала сам прилику да се састанем са авганистанским женама са којима сам могла да причам о свему, да им презентујем нашу државу и наше обичаје. Више пута у бази смо организовали хуманитарне акције као помоћ локалном становништву и једна ће ми остати у посебном сјећању, помоћ дјеци без родитеља. Мој позив ми даје широку лепезу хуманог и хуманитарног рада како у колективу, тако у амбуланти и на терену.

На који начин излазите на крај са стресним и ситуацијама ризичним по живот које су свакодневица у Вашем послу?

Сам мој позив ми олакшава да могу у некој мјери да контролишем стрес, али свакако смиреност, стрпљење и разумијевањ е помажу ми да се те ситуациј е ако не у потпуности, онда макар дјелимично ублажи.

Да ли ауторитет са посла преносите и на породичну атмосферу или ипак препуштате другима да воде главну ријеч?

Једна сам од оних жена која је кад дође кући, ма колико било на послу тешко, увијек одморна и расположена за породичне обавезе. Али исто тако ако треба да се донесе важна одлука за посао или породични живот донијећу је у сагласности са породицом. А традиционално у црногорској кући, мужеви су ауторитети, тако је и у мојој. Након напорног дана најприје ме разоружа осмијех моје дјеце.

Ваш животни мото је... ?

Пробај и успјех ће доћи, цијени добијено, пружи колико можеш, добро се само добрим враћа.