- Влада Црне Горе
Лазовић: Политика развоја Црне Горе у средњем року...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Лазовић: Политика развоја Црне Горе у средњем року усмјерена је на паметан, одржив и инклузиван раст
Објављено: 10.04.2013. • 23:35 Аутор: Биро
Транскрипт изјаве потпредсједника Владе за економску политику и финансијски систем Вујице Лазовића након првог дана 16. Евроазијског економског самита можете преузети овдје.
Делегација Владе Црне Горе коју предводи потпредсједник Владе Вујица Лазовић учествује на 16. Евроазијском економском самиту који се у организацији Мармара фондације одржава у Истанбулу.
,,Политичка и економска озбиљност и одговорност Црне Горе, демократске вриједности и спремност прихватања европских вриједности и стандарда имају за циљ побољшање квалитета живота грађана” рекао је потпредсједник Лазовић говорећи у оквиру панела посвећеног економији. Он је нагласио да су то уједно кључни елементи за стабилан процес приближавања земље евроатлантским интеграцијама током посљедњих година.
Овогодишњи панел о економији посвећен је глобалним изазовима и питању како осигурати стабилно и одрживо коришћење природних ресурса. С тим у вези, Лазовић је нагласио да је Црна Гора, иако мала величином, земља великих природних потенцијала. Приоритетни сектори развоја идентификовани су у туризму, енергетици, индустрији и пољопривреди. Одрживим развојем и растом та четири сектора, природни потенцијали биће стављени у функцију благостања грађана кроз запошљавања и раст дохотка, у функцију државе кроз фискалну стабилност и у функцију инвеститора кроз дугорочно остваривање профита.
На маргинама самита потпредсједник Лазовић имао је билатерални сусрет са министром за комуникационе и информационе технологије у Влади Републике Азербејџан Али Аббасовим. Изражено је задовљство динамиком развоја односа двије државе што потврђује и недавна званична посјета предсједника Републике Азербејџан Илхама Алијева Црној Гори, као и увјерење да ће досадашња позитивна искуства у сарадњи на економском пољу бити подстицај за нове инвестиције у Црној Гори. С тим у вези, разговарано је о унапређењу односа двије земље кроз реализацију пројеката у области комуникација.
Разговори са представницима турских компанија потврдили су чињеницу да је Црна Гора препозната од стране турских инвеститора као земља компаративних предности у областима туризма, енергетике и саобраћаја. Двије турске банке, највеца приватна “ИŞ” банка и највећа државна “Зyрат” банка, су заинтересоване за отварање банака у Црној Гори. То иде у прилог озбиљним намјерама турских инвестора за улагање у Црну Гору, али и неопходан фактор за повећање конкуренције на црногорском банкарском тржишту и покретању кредитне активности
Реализацијом капиталних инвестиција, Црна Гора од 2014. улази у нови инвестициони циклус. Уз интересовање инвеститора из ЕУ значајно је интересовање инвеститора из растућих економија попут Кине, Турске, Азербејџана, Катара, као водећих у свијету. Турска представља једну од растућих економија са ниским јавним дугом, високим стопама раста и значајним капиталом за инвестирање ван Турске.
Мармара Фондација постоји од 1985. године и током двије деценије постојања, активно се укључила у побољшање регионалне сарадње, у намјери да помогне у максимизирању могућности које обезбјеђује процес глобализације и минимизирању његових негативних ефеката. Поред истраживања глобалних тема као што су економија, јавна управа, безбједност и одбрана, Фондација се бави и најактуелнијим питањима од међународног значаја, кроз публикацију докумената и организовање самита.
Овогодишњем самиту, 16. по реду, као и претходних година, присуствују највиши државни званичници, представници међународних организација, економисти, привредници, научници, представници медија и невладиног сектора, са намјером интезивирања економске сарадње земаља Европе и Азије, те проналажења практичних рјешења за превазилажење актуелних проблема у региону. Значај те сарадње посебно расте у годинама када европске земље још увијек осјећају посљедице кризе, а већина азијских остварују високе стопе економског раста. Међу говорницима на овогодишњем Самиту су били предсједници Македоније, Албаније и Косова, предсједник парламента Јордана, као и предсједник Међународне привредне коморе, градоначелник Истанбула, потпредсједници влада, бројни министри и предсједници европских и азијских компанија.
Кроз одвојене панеле, у фокусу овогодишњег Самита, су:
- Економија
- Енергетика
- Здравство и образовање
- Култруни и еколошки дијалог
- Модернизација и жене
- Информационе и комуникационе технологије, безбједност и одбрана (заједничка сесија)
- Састанак предсједника.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?