Москва: Министар Мићуновић говорио на X Међународној конференцији министара културе земаља чланица Савјета Европе

Говор министра културе Бранислава Мићуновића на X Међународној конференцији министара културе земаља чланица Савјета Европе, на тему "Управљање у култури-промовисање приступа култури"

Поштовани министре Медински,

Поштована госпођо Батаини Драгони,

Уважене колегинице и колеге,

Промишљање и стално унапређивање културне политике државе за Министарство културе Црне Горе представља вишегодишњи приоритет који дефинише све активности. Прошле седмице, као министри културе региона Југоисточне Европе састали смо се у Љубљани на годишњем састанку Савјета министара културе Југоисточне Европе - најважније регионалне иницијативе у култури, гдје смо били окупљени унапређењем сарадње области културе и образовања, а вођени сталном мисијом унапређења нашег оквира сарадње. Стога, не кријем задовољство што данас, у Москви, у знатно снажнијем саставу промишљамо о култури, културној политици и о оквирима сарадње на европском нивоу. Захваљујем нашим домаћинима, Савјету Европе и Министарству културе Руске федерације, што су нам омогућили прилику за овакав сусрет.

Чврсто вјерујући да се напредак у култури не може постићи краткорочним, ад хоц иницијативама, колико год њихова мисија била племенита и сврсисходона, Министарство културе Црне Горе је у претходном периоду значајан дио својих активности усредсредило на осмишљавање ваљане стратегије која нам је трасирала деценијски пут.

Право појединца на културу дефинисано је Уставом Црне Горе, који је усвојен 2007. године. Област културе да би била прецизније уређена захтијевала је закон. Закон о култури, усвојен 2008. године, значајно је уредио и унаприједио ову област, прецизније уређујући права појединца на културу, децентрализацију културе, правилно управљање, укључивања цивилног друштва, оснивање јавних установа, избор руководиоца, расподјелу јавних средстава, уравнотежен регионални развој, сарадњу са цивилним друштвом, аматеризам, културу младих и многа друга питања. Значајна новина Закона било је и утврђивање процентуалног буџета за културу у износу од 2.5% текућег државног буџета. Пројекти, политике, иницијативе у култури препознали су и прихватили модел приватно - јавног партнертсва, а сви новији пројекти зансовани су на принципу одрживог кутлурно-економског развоја.

Свеобухватна реформа области заштите културне баштине почела је 2008. године када је почела серија консултација о законским реформама које су коначно завршене 2010. године, ступањем на снагу сета нових закона из области културне баштине: Закона о заштити културних добара, Закона о архивској дјелатности, Закона о библиотечкој дјелатности и Закона о музејској дјелатности. Чињеница да су нови закони замијенили старе послије паузе од 20 година, упућује на то да су донијели низ суштинских промјена: препознали су нове сегменте културне баштине – културни пејзаж и нематеријалну културну баштину, креирали су нови модел управљања културном баштином – израда менаџмент планова нашла је своје законско упориште, утврђени су и прецизирани нови критеријуми за процјену културне вриједности добара. Метолодогија израде годишњег програм заштите и очувања културних добара као децентрализованог система расподјеле јавних средстава за културну баштину, гдје могу конкурисати и општинске и државне установе, дефинисана је Законом, тако да се ове године успјешно спроводи други годишњи програм. Поред свих ових и других промјена, законска реформа условила је и организациону - реорганизоване су институције заштите културне баштине – укинути су заводи заштиту споменика и првобитни Центар за арехологију, а формиране су нове институције са знатно бољом дефиницијом дјелокруга послова, прилагођеном природи посла, савременим токовима струке и црногорским приликама. Управа за заштиту културних добара и Центар за конзервацију и археологију Црне Горе, као нове институције у области заштите културне баштине, дјелују већ двије године. 

Слична реформа очекује нас и у области културно-умјетничког стваралаштва, а њено спровођење дефинисано је и првим стратешким документом у култури који је усвијен у Црној Гори – Националним планом развоја културе 2011-2015. године. Документ је препознао кључне снаге и проблеме црногорске културе а унапређење свих области реализује се годишњим акционим плановима овог документа које, као и извјештаје о њима, усваја Влада. 

Ипак, и поред овог кратког прегледа кључних активности у области културе које смо спровели, дјелатности у области културе имају још доста простора за унапређење. Разлози томе најчешће су финансијске природе и то је оно што према мом мишљењу мора бити предмет бриге свих нас данас окупљених у Москви. Законски оквири, политике, приоритети, стартегије, су правци развоја цјелокупне области културе или њених појединачних дјелатности, и они се лако прилагођавају ситуацији на терену. Међутим, веома важно мјесто заузимају управо јавне финансије. Сигуран сам да говорим у име више држава чланица Савјета Европе кад кажем да се култура често посматра као сфера која за државу представља нужни трошак. Оваква позиција културе у периоду економске кризе представља опасност. Министарствима културе је повјерена брига о националним идентитетима као врхунским вриједностима држава. Међутим, како очувати културни идентитет и национални идентитет друштва у временима глобализације, када и најмодернији биоскопи губе битку пред двд уређајима, када музеји и позоришта губе посјетиоце, када књиге замјењују њихова електронска издања, а споменици више привлаче пажњу посјетиоца, ако су, рецимо, дио угоститељског објекта? То модерно такмичење у очувању културних вриједности наших држава могуће је само ако установе културе понуде примамљиве програме и пројекте за посјетиоце који ће им привући и задржати пажњу. А то је једино могуће остварити синергијом, спојем културе и блиских области – туирзма, образовања, науке – и заједничким ангажманом у налажењу средстава и каснијим правилним управљањем.

Стога, само уједињени у заједничким програмима и у преузимању и примјени најбољих искустава свих земаља, препознаћемо културу ка заједничко добро и незаобилазну платформу на којој почива свака друштвена надградња, па и економска. 

Даме и господо,

Надам се да ће овај састанак јасно дефинисати наше позиције и усмјерити нас на прави, конкретан циљ, јер једино заједничким настојањима можемо остварити опипљиве, видљиве резултате мисије која увелико превазилази наше националне оквире.

Захваљујем на пажњи.