МИЛАН РОЋЕН, МИНИСТАР ВАЊСКИХ ПОСЛОВА И ЕВРОПСКИХ ИНТЕГРАЦИЈА: (Излагање на трибини СУБНОР и антифашиста Црне Горе, Подгорица, 09.03.2011.)

Част ми је да вас све поздравим и захвалим на позиву за учешће на овом импозантном скупу. Министар одбране, колега Вучинић, и ја, говорићемо о међународној позицији Црне Горе и реализацији кључних спољнополитичких приоритета, са посебним акцентом на активности у процесу европске и евроатлантске интеграције.

Али, прије свега, желим да изразим најдубље поштовање према руководству и члановима СУБНОР и антифашистима који његују свијетле традиције борачке организације. Према људима који су деценијама, у најпреломнијим тренуцима црногорске историје, и у рату и у миру, увијек били у првом строју за очување државних темеља Црне Горе и њене слободе, за прогрес и напредак црногорског друштва. Једнако 13. јула 1941., и у свим славним биткама кроз које су прошли и повратили црногорско име и национално достојанство, и Црну Гору сврстсали у равноправан положај са другим југословенским републикама. Једнако као што смо вођени том идејом слободарства 21. маја 2006. обновили своју државу и заузели своје достојно мјесто у породици европских народа и држава, и у савременом свијету. Антифашизам је црногорска историјска трансверзала за сва времена, као што је вјечна Црна Гора. Увијек је прилика, као што је и ова, да се са пијететом и поштовањем присјетимо свих који су положили своје животе за слободу. Да одамо признање и онима који су дали непроцјењив допринос обнови, модернизацији и напретку Црне Горе. Зато је сасвим логично што су данас борци и антифашисти дио европског покрета Црне Горе. Људи који су стварали историју, и они који знају да поштују њихово дјело, антиципирају и нашу европску будућност, која је већ почела. Поштујемо своју прошлост, али нијесмо њени заробљеници. Начин на који смо обновили државу показао је да данашње генерације у Црној Гори имају јасну европску визију.

Између осталог и зато је Црна Гора данас стабилна, просперитетна држава, уважена од својих сусједа, од европских и кључних свјетских партнера. Земља добрих вијести са Балкана, и успјешна европска прича. Земља која нема отворених питања са сусједима. Направили смо метеорски прогрес и у процесу европске, и евроатлантске интеграције. Црна Гора је респектабилан члан свих водећих међународних политичких организација и финансијских институција, УН, ОЕБС, СЕ, Свјетске банке, ММФ, свих регионалних политичких, економских и безбједносних иницијатива. Само нешто више од три године од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, 15. октобра 2007. године, Црна Гора је земља кандидат за чланство у ЕУ. Једина земља у Југоисточној Европи која је након пет година то постала одлуком Европског савјета, 17. децембра прошле године, на основу позитивног мишљења и препорука Европске комисије од 09. новембра. И у евроатлантској интеграцији остварили смо резултате за респект. Од Самита у Риги поткрај 2006. године и пријема у Партнерство за мир, Црна Гора је у току само три године, опет као једина земља, поткрај 2009. године, добила зелено свијетло за МАП – Акциони план за чланство НАТО.

Посебно желим да истакнем значај Црне Горе у регионалном контексту. Као мултиетничка земља која гради демократско грађанско друштво европских вриједности, Црна Гора објективно има улогу у региону која далеко превазилази њену популациону и географску величину. Током прошле и у првој половини ове године Црна Гора је предсједавала и предсједава са четири изузетно значајне регионалне иницијативе – Централно–европском иницијативом, Процесом сарадње у Југоисточној Европи, Јадранско–јонском иницијативом и Јадранском повељом. Од свих чланица ових организација, од најближих сусједа, као и земаља које су већ чланице ЕУ и НАТО, добили смо и добијамо високе оцјене и признања за улогу предсједавајућег. У извјештајима свих релевантних међународних фактора високо се вреднује допринос Црне Горе регионалној стабилности, очувању мира и јачању безбједности. Европска и евроатлантска интеграција не могу бити замјена за регионалну интеграцију. Добросусједска сарадња и регионално повезивање најбоља су препорука и за Црну Гору, и за све земље Западног Балкана, које теже остварењу ових заједничких стратешких циљева.

Да се вратимо европској интеграцији Црне Горе. Одлука о статусу кандидата је велики успјех, који није дошао сам по себи. Влада, надлежна министарства, и све њене институције, уложили су огромне напоре у испуњавању веома захтјевних обавеза. Наравно, и Парламент, све гране власти, сви субјекти цивилног друштва. Политички консензус који постоји у Црној Гори када је у питању европска интеграција се посебно вреднује од стране европских партнера. Имали смо и велику подршку и помоћ, експертску, политичку и сваку другу од стране Европске комисије и администрације у Бриселу, као и од наших сусједа, и држава чланица ЕУ. Споразум о стабилизацији и придруживању ступио је на снагу 01. маја прошле године. Тиме је отворена квалитативно нова фаза односа између Црне Горе и Уније у процесу придруживања, који се реализује кроз новоформирана тијела: Савјет за стабилизацију и придруживање, Одбор за стабилизацију и придруживање и седам пододбора, као и кроз Парламентарни одбор. Прве сједнице тих новоформираних радних тијела одржане су током 2010. године. Не треба заборавити ни Одлуку о визној либерализацији, која се успјешно имплементира од њеног доношења у децембру 2009. године. Црна Гора је једина земља нашег региона која нема проблема у примјени одлуке, нијесу забиљежена повећана емиграторна кретања ка земљама ЕУ, нити је повећан број тражилаца азила. Сарадња са Унијом унапријеђена је током 2010. и снажењем уговорне базе. Потписан је Споразум о безбједносним процедурама за размјену и заштиту повјерљивих информација између Црне Горе и ЕУ, који обухвата много шири опсег повјерљивих докумената од обавеза у оквиру процеса стабилизације и придруживања. Исто тако, и Споразум о учешћу црногорских војника у операцији ЕУ Аталанта. Ускоро се очекује и потписивање Споразума о учешћу Црне Горе у операцијама ЕУ у управљању кризама. Као земља кандидат, Црна Гора активно доприноси заједничкој спољној и безбједносној политици ЕУ.

Однос Европске Уније према Црној Гори се јасно манифестује и кроз редовне политичке контакте на свим нивоима, кроз посјете у оба правца. Прошле године је предсједник Европског савјета Ван Ромпеј посјетио Подгорицу, као и европски комесар за проширење и политику сусједства Штефан Филе. Он је том приликом уручио тадашњем премијеру Милу Ђукановићу мишљење Европске комисије и заједно са њим отворио Регионалну школу за јавну управу у Даниловграду. Црногорски највиши званичници редовно су примани на највишим европским адресама. Тако је било и током прве званичне посјете иностранству новог црногорског премијера Игора Лукшића, 03. и 04. марта Бриселу, када је имао сусрете са предсједником Европског савјета Ромпејом, предсједником Европске комисије Барозом, комесаром Филеом, као и са генералним секретаром НАТО Расмусеном.

Шта доноси Црној Гори статус кандидата? Симболички речено, подигнута је рампа на путу ка Бриселу, на којем ће бити све више успона. Али, најважније је –тај пут за Црну Гору је отворен. Њени представници моћи ће да учествују у раду разних тијела ЕУ на састанцима земаља чланица и земаља кандидата. Црна Гора ће сада имати приступ свим компонентама ИПА програма, којих има пет. До сада су коришћена средства по основу прве и друге компоненте – подршка транзицији и изградња институција, и прекогранична сарадња. У периоду 2007. – 2010. Црној Гори су одобрена средства од око 112 милиона еура по том основу. Препознавајући важност благовремене припреме и развоја капацитета за ефикасно управљање и коришћење фондова ЕУ, предузели смо неопходне активности за коришћење ИИИ, ИВ и В ИПА компоненте – регионални развој, развој људских ресурса и рурални развој. Оперативно коришћење средстава по овом основу подразумијева успостављање децентрализованог имплементационог система за управљање фондовима ЕУ и његову акредитацију, и одговарајући правни институционални оквир. План је да ове обавезе испунимо до краја 2012. године. У складу са Владиним Акционим планом ЕК је достављен трећи нацрт Стратешког оквира усклађености, као и други нацрт Оперативних програма за ИПА компоненте ИИИ и ИВ. Након добијања коментара од стране Европске комисије и обједињавања коменатара од стране заинтересованих субјеката током јавне расправе, ови документи ће бити финализовани.

Како даље, и шта Црна Гора у догледно вријеме може очекивати у процесу европске интеграције? Најпречи задатак Владе је имплементација Акционог плана за праћење спровођења препорука из Мишљења Европске комисије, који је након двомјесечне јавне расправе усвојен половином фебруара. Влада је свакако најодговорнија, али постоји пуна сагласност да седам познатих услова из Мишљења Европске комисије можемо испунити синхронизованим активностима свих – Владе, Парламента, других државних институција, свих грана власти, НВО, медија, цивилног друштва у цјелини. Времена је заиста мало, све то морамо завршити до 01. септембра, јер се објављивање Годишњег извјештаја ЕК о напретку Црне Горе очекује 12. октобра. Јавна расправа, као и сарадња са представницима Европске комисије и Делегације ЕУ у Подгорици, помогла нам је да јасно дефинишемо приоритете, и да кроз одређивање мјера суштински покажемо да знамо шта и како треба да радимо. Дио приоритета је краткорочног карактера, и могу се у цјелини реализовати у предвиђеном року. У највећем дијелу ради се о процесу, који ће се одвијати и након што Црна Гора буде чланица Европске Уније, као што су владавина права, борба против корупције и организованог криминала, административни капацитети... Међутим, и у овим областима морамо имати видљиве и конкретне резултате. Европска комисија и државе чланице желе да виде да постоји јасна политичка воља да се проблеми рјешавају. Ово су питања којима ће се бавити не само ова Влада, већ и све будуће владе. И кад уђемо у Европску Унију те активности неће престати. Али, тада ћемо бити у другачијој позицији. Сада морамо европским партнерима показати зрелост друштва и државе и опредијељеност да градимо и јачамо државне институције по мјери европских стандарда и вриједности. Притом ниједног тренутка не смијемо заборавити цјелину Мишљења Европске комисије. То је нешто што се просто подразумијева и очекује од нас да радимо, поред фокусирања на познатих седам услова, да би би до краја ове године могли рачунати на одлуку о отварању преговора за приступање Црне Горе Европској Унији. Та одлука би значила, између осталог, и квалификовање Црне Горе за наредни буџетски период ЕУ од 2013. до 2018. године. Тиме би био употпуњен значај одлуке о додјељивању статуса кандидата.
У циљу ефикаснијег мониторинга спровођења дефинисаних обавеза већ смо припремили први мјесечни Извјештај о реализацији Акционог плана, који ће усвојити Влада. Министарство вањских послова и европских интеграција координира те активности. Први резултати су охрабрујући. Чврсто вјерујемо да ћемо у наредним мјесецима имати јасно видљиве резултате активности у оквиру седам кључних приориета, али и у свим другим областима. Кроз сталне механизме сарадње са Европском комисијом, практично на дневној основи, моћи ћемо знати гдје смо, шта смо урадили добро, и шта треба мијењати у ходу. Међутим, може се десити да све то не буде довољно за даљи прогрес у очекиваном временском периоду. Све одлуке о проширењу пролазе кроз ситне политичке и друге филтере европске администрације и држава чланица, и зависе и од низа разних околности у датом тренутку. Али, ми морамо да урадимо оно што је до нас. Како се то обично каже – да урадимо домаће задатке. Уосталом, све ово што радимо, радимо због нас, због бољег живота и већег стандарда свих грађана Црне Горе, и данас, и сјутра. Због достизања европског нивоа живота за наше људе. А тога нема нигдје без владавине права, без изградње ефикасних државних институција, без демократије и поштовања људских права и слобода. Европску будућност не може нам обезбиједити нико са стране, то не може урадити ни било која институција или политичка партија појединачно – европске циљеве можемо достићи сви заједно.

Исто важи и за евроатлантску интеграцију. Један од кључних стратешких циљева Црне Горе је чланство у НАТО. Оно што се мора знати јесте чињеница да у НАТО не улази само Војска, или сектор одбране, већ држава. У НАТО се примају демократске, стабилне државе. Зато су европске и евроатлантске интеграције два компаративна процеса, која подразумијевају суштинске реформе у свим областима. НАТО је данас најшири и најсигурнији трансатлантски безбједносни, одбрамбени и политички оквир, гдје се на глобалном плану покушавају наћи одговори на савремене изазове. Нема више хладног рата, нема више Варшавског уговора, биполарни свијет је већ историја. Алијанса је данас отворена и гради специјалне односе са водећим земљама као што је Русија, али и са другим државама. Када је основан 1949. године, у НАТО је било 12 земаља, а данас их је 28. Проширењем 1999. године и 2004., НАТО је примио у чланство земље источног блока и једну бившу југословенску републику. Након посљедњег проширења 2008. у НАТО је још једна држава настала на простору бивше Југославије. Свакако сви знате да се ради о Словенији и Хрватској. У Партнерству за мир, у чијем је чланству и Црна Гора, има 22 земље. Партнерство је најзначајнија иницијатива НАТО, усмјерена на јачање повјерења и сарадње између држава чланица Алијансе и других земаља у евроатланском подручју. Сарадња се одвија у оквиру Евроатлантског партнерског савјета, који се састаје једном мјесечно на нивоу амбасадора у Бриселу, а циљеви Партнерства су изнијети у Оквирном документу који је Црна Гора потписала 14. децембра 2006. године, након што је примљена у ПзМ са Србијом и БиХ на Самиту у Риги 29. новембра.

У оквиру Партнерства, Црна Гора учествује у реализацији политичких и војних програма. У политичкој равни до сада су реализована два – ИД (Интензивирани дијалог), који је завршен 2009. и ИПАП (Индивидуални акциони партнерски план), чија је реализација завршена половином јуна прошле године на састанку Сјеверноатлантског савјета (НАЦ), након што смо колега Вучинић и ја у Бриселу презентирали резултате у оквиру овог програма. Важно је истаћи и научну димензију сарадње Црне Горе, која се одвија у оквиру Комитета НАТО: наука, мир и безбједност. У току је реализација два пројекта – једног чији је партнер са наше стране Универзитет Црне Горе – Географска обрада података у вези са загађењем околине, и другог, а партнер је Сеизмолошки завод Црне Горе – Хармонизација сеизмичких мапа хазарда за земље Западног Балкана, који окупља 9 земаља, чланица и НАТО и Партнерства.

Координацију укупних активности врши Савјет за партнерство за мир, на чијем челу је Премијер, а копредсједавајући су МВП и МО, у ком су окупљени представници кључних ресора Владе, других државних институција и Парламента. Формирана је и Интерресорна комисија која, такорећи, дневно прати све активности везано за евроатлантске интеграције и обавезе Црне Горе.

Црној Гори је упућен позив за МАП – Акциони план за чланство, 04. децембра 2009. године. То је било велико признање за напредак остварен на спровођењу политичких и војних програма у оквиру Партнерства за мир. Програм МАП је установљен на Самиту НАТО у Вашингтону 1999. године. Темељи се на члану 10 Вашингтонског уговора, који омогућава проширење НАТО у Европи, и предвиђа посебне механизме и процедуре које морају да прођу државе аспиранти за чланство.

МАП укључује свеобухватне савјетодавне мјере како би се земљи кандидату омогућило што успјешније испуњавање циљева и приоритета; то подразумијева координирани приступ свих релевантних ресора државне управе у испуњавању обавеза које се састоје, између осталог, у посвећености владавини права и поштовању људских права, јачању демократског надзора над оружаним снагама, промовисању стабилности путем слободе економског дјеловања и одговорности према заштити животне средине.

Реформе укључују пет подручја: политичка, одбрамбена и војна, финансијска, безбједносна и правна.
МАП није гаранција за чланство, али јесте програм који препоручује једну земљу за чланство. МАП је до сада прошло 10 земаља, и све су постале чланице НАТО, осим Македоније, из познатих разлога. У оквиру МАП се припремају годишњи национални програми, који садрже приоритете које сама земља чланица поставља себи, у координацији са НАТО админстрацијом. Нема правила колико једна земља остаје у МАП до пуноправног чланства. Примјера ради, Словенија је имала 4 годишња циклуса, Хрватска 6, Албанија 8, а Македонија је у 11 циклусу. Црна Гора је отпочела први годишњи циклус у оквиру МАП представљањем Годишњег националног програма од стране високих званичника МВП и МО, 28. октобра прошле године у Бриселу. Влада је усвојила недавно први полугодишњи Извјештај о реализовању обавеза. Средином марта у Црној Гори ће боравити експертски тим НАТО у циљу процјене квалитета извршених обавеза. Колико ће годишњих циклуса имати Црна Гора – то данас нико не може прогнозирати. То зависи и од брзине и квалитета испуњавања наших обавеза, али и од политичког контекста. Међутим, ми нијесмо оптерећени роковима ни када је у питању чланство у НАТО, као ни у ЕУ. Ми морамо озбиљно да радимо, то је најбоља гаранција за достизање ових циљева.

Шта је то још што нас охрабрује у нади да је чланство Црне Горе у НАТО неупитно, осим чињенице да смо у МАП? Црна Гора је чланица Јадранске повеље – регионалне иницијативе чији су оснивачи САД, Албанија, Хрватска и Македонија. Ми смо преузели предсједавање Јадранском повељом почетком ове године. У међувремену, и Хрватска и Албанија су постале чланице НАТО, а за Македонију се врата држе отвореним. Веома важна препорука за Црну Гору је и њено учешће у мировним мисијама. Већ трећа ротација наших војника је у ИСАФ Мисији у Авганистану.

На Самиту НАТО у Лисабону у новембру прошле године, у Завршној декларацији посебна тачка је посвећена Црној Гори. Поздрављен је напредак који је постигла и њен допринос безбједности у региону и шире, укључујући и учешће у ИСАФ Мисији. Наводи се такође да активно ангажовање у процесу МАП показује чврсту одлучност Црне Горе да се прикључи Алијанси. ''Унапријед се радујемо успјешном спровођењу Првог годишњег националног програма (АНП) и наставићемо, кроз МАП, да подржавамо сталне напоре Црне Горе у процесу реформи'', стоји у завршном документу Лисабонског самита. Овај Самит ће остати упамћен по томе што је након 11 година усвојен нови Стратешки концепт, документ који дефинише правац дјеловања и развоја Савеза у периоду који слиједи. Постављени су нови задаци који ће захтијевати промјену рада и успостављање нових капацитета у оквиру Алијансе. Суштински, остаје примарни циљ – колективна одбрана свих земаља чланица, у складу са чланом 5 Вашингтонског уговора. Суочавање са новим изазовима један је од основних мотива за усвајање новог Стратешког концепта. Опасност од сајбер криминала, терористичких операција, енергетска безбједност и друго постају приоритети на агенди НАТО. Самит у Лисабону донио је и нову партнерску политику. Поред постојећих механизама тежиће се изградњи нових партнерстава са државама које дијеле исте демократске вриједности, и које су контрибутори у операцијама које води НАТО – Јапан, Јужна Кореја, Аустралија, Нови Зеланд. Исто тако, и отварању тзв. дијалога о безбједности са државама као што су Кина, Индија, или Пакистан. Једно од најважнијих питања којим се Алијанса бавила у протеклој деценији је питање Авганистана. Након закључака неколико међународних конференција, у Лондону, Талину и Кабулу била је представљена и Црна Гора, у Лисабону је усвојена Декларација под називом ''Трајно партнерство'' у којој су се НАТО и Влада Авганистана обавезали на сарадњу и након транзиције која треба да се заврши до краја 2014. године. Важно поглавље је посвећено реформи командне структуре НАТО. Посебан акценат је стављен на сарадњу НАТО и УН, као и на партнерски однос са ЕУ. Неки од ових задатака биће разматрани у првој половини ове године на одвојеним састанцима министара одбране и министара вањских послова, на којима ће бити заступљена и Црна Гора.

На маргинама Самита у Лисабону одржан је и Самит НАТО – Русија, који је по оцјенама представника двије стране означио почетак нове ере стратешког партнерства. Крајем јануара ове године Савјет НАТО – Русија усвојио је документ о сарадњи у области безбједносних изазова за 2011. годину.

Зашто Црна Гора тежи чланству у НАТО? Требало би заиста много више времена за елаборирање свих разлога и за образлагање предности које доноси чланство у НАТО једној малој балканској земљи, као што је Црна Гора. Сви плусеви би се још јасније видјели када би обрнули питање, и када би тражили разлоге – зашто не у НАТО? Не би могли наћи ниједно рационално објашњење, осим стереотипа из хладноратовских времена и злоупотребе овог питања у дневнополитичке сврхе. Поред стабилног безбједносног оквира који омогућава чланство у Алијанси, ту су и све друге предности: економски раст и развој, стварање стабилних услова за привлачење страних инвестиција, масовнији туризам, јачање владавине права, јачање државних институција и демократизација друштва на свим нивоима, солидарност и помоћ коју пружају земље чланице и партнери приликом природних и других катастрофа. Зар и сами немамо то искуство након недавних поплава у Црној Гори? Чланство у НАТО значи и много мање издвајање средстава пореских обвезника за одбрамбену функцију без које се не може замислити ниједна држава. Додатно за Црну Гору је аргумент и то што се налазимо на политички турбулентном балканском простору. Историја је показала да никада на Балкану није било самоодбрамбених механизама за спречавање конфликата. Зар није било доста ратовања и трагедија које су уназадиле све наше народе? Шта још треба имати у виду? Свијет данас није оно што је био само деценију раније. Ма гдје живјели, на било којој тачки земљине кугле, у малој или у великој држави, суочавамо се са заједничким изазовима. Тероризам, сајбер криминал, нелегална трговина оружјем и наркотицима, и низ других савремених проблема, просто су приморали свијет да заједнички тражи рјешења за те заједничке изазове. Нема више само класичног ратовања, нема само колона војника и тенкова који прелазе границе између држава, данас не видите лице непријатељу, не знате ни ко је он. Зато, просто народски речено – морамо бити са свијетом. И оно што је веома важно да се зна – ми своју евроатлантску орјентацију не темељимо на антируској позицији. То није против било кога, то је за нас, за Црну Гору, за срећнију будућност данашњих и генерација које долазе. То што хоћемо у НАТО, и што ћемо сјутра бити у НАТО, не значи да ћемо бити мање пријатељи са Русијом, или са било којом другом земљом. Ми односе са свима градимо поштујући интересе других, и очекујући да буду поштовани и наши интереси. Ове године обиљежавамо 300 година од успостављања политичких односа са Русијом, која, потврдио је то и Лисабонски самит, улази у нову еру односа са НАТО. Вјероватно дио наших суграђана гледа на позицију Србије, која је такође у Партнерству за мир, и посматрач је у Јадранској повељи. Не желим да прогнозирам, али вјерујем да ће временом Србија улазити у све новије и новије аранжмане у сарадњи са НАТО. Уосталом, званична Србија подржава евроатлантске циљеве Црне Горе. За овакву нашу орјентацију имамо све већу подршку у нашој јавности. Подсјетићу на посљедња истраживања Галупа и Европског фонда за Балкан из новембра прошле године, према којем 38% становништва подржава чланство Црне Горе у НАТО. То је око 5% више него у исто вријеме 2009. године. И истраживање ЦЕДЕМ из новембра показује раст подршке чланству у НАТО. Ови подаци су веома охрабрујући. Утолико више, што су неке од земаља које су у међувремену постале чланице НАТО, у процесу прикључења у фази у којој се данас налази Црна Гора, имале сличан или мањи проценат подршке.

Поштовани пријатељи,

Глобална безбједносна слика данас у свијету се мијења пред нашим очима. Зар то не потврђују дешавања у земљама арапског свијета. Нове технологије, брзо ширење информација, домети савременог оружја за масовно уништавање, тјерају све државе да се прилагођавају новим изазовима. У данашњем свијету безбједност је кооперативни напор, нико не може сам, безбједност је глобализована.

Међутим, оно што се није промијенило, јесте тежња Црне Горе да увијек буде на страни слободног и цивилизованог свијета и да усваја нове цивилизацијске вриједности. Црна Гора се опредијелила за европске и евроатлантске интеграције као гаранцију за своју будућност која ће обезбиједити трајни мир и стабилност, не само нашој земљи, већ и читавом региону Западног Балкана. Уосталом, обновили смо своју државу зато да би сами били власници своје судбине, и управљали својом будућношћу. Зато је од историјске важности чињеница да ветерани из Другог свјетског рата и антифашисти подржавају савремене тежње и стратешке приоритете Црне Горе, који ће јој обезбиједити трајну стабилност и бољи живот, чему су увијек тежиле све напредне генерације у Црној Гори. Црна Гора може једино напредовати у овим процесима ако поштује култ слободарске традиције и историјске тековине, славно насљеђе наших предака, којима се с правом поносимо, по чему смо одувијек суштински били Европа. Континуитет вриједности које заједно његују старије и нове генерације, темељ су на којем почива свако срећно и просперитетно друштво. Зато желимо да цијело црногорско друштво буде дио ових процеса, да развијамо свијест да су ови циљеви оно што је најбоље за сваког појединца, и за нашу државу Црну Гору. Чињеница да ви подржавате ове циљеве, најбоља је потврда да је Црна Гора на правом путу.

Захваљујем на пажњи!