- Влада Црне Горе
Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине Одржана конференција „Лансирање Смјерница за друшт...
Одржана конференција „Лансирање Смјерница за друштвену одговорност ИСО 26 000“
Говор министра Бранимира Гвозденовића:
Значај стандардизације за економски развој Црне Горе и значај смјерница за друштвену одговорност за одрживи развој
Поштоване даме и господо,
желим прије свега да се захвалим свима који су издвојили вријеме да присуствују данашњој Конференцији. Посебну захвалност упућујем генералном секретару Међународне организације за стандардизацију, господину Роб Стилу на доласку у Црну Гору и помоћи да заједнички пошаљемо снажну поруку о важности Стандарда ИСО 26 000 - Смјерница за друштвену одговорност, за који сматрам да, због своје садржине и степена примјењивости, представља један од кључних механизама за остварење одрживог развоја.
Додатно желим да се захвалим Институту за стандардизацију Црне Горе који је препознао значај овог Стандарда за Црну Гору и оформио Технички комитет. На крају, али не мање важно, желим да се захвалим свим чланицама Техничког комитета чија је иницијатива била да се Стандард на овакав начин промовише и који су својим радом осигурали његово превођење и усвајање као националног стандарда.
Састав Владе којој припадам, баш као и влада у претходном периоду, прије свега је посвећен европским и евоатлантским интеграцијама Црне Горе.
Уз унапређење нашег политичког и правног система, подједнако важан дио процеса развоја представљају економске реформе, које су неопходне да би наша економија постала комплементарна, истовремено и конкурентна са економијама земаља чланица Европске уније.
У том контексту, економске реформе нијесу само технички, већ суштински дио процеса и то прије свега за домаћу пословну заједницу: спровођење реформи даје могућност да домаћа економија достигне ниво пословања и примјене стандарда који ће јој омогућити равноправно суочавање са јаком конкуренцијом коју носи чланство у Европској унији.
Као што и сами знате, државе које су постале чланице ЕУ, а да прије тога нијесу адекватно припремиле своје економије у смислу постизања неопходног степена одрживе конкурентности, платиле су високу цијену након уласка, која се огледала, између осталог, у великом броју привредних субјеката који су пропали.
Како би се избјегао такав сценарио, рјешење које се намеће као једино логично и природно јесте дугорочно, одрживо планирање развоја сваке појединачне компаније, организације и државе као цјелине. Овдје нарочито желим да истакнем да је нужно раздвојити стриктно економски односно финансијски раст у односу на цјелокупни развој који почива на међузависности.
Ниједна организација не може дугорочно профитабилно да послује ако у своје пословање, поред интереса власника и дионичара, не укључи и интересе који имају њени запослени, добављачи, клијенти, заједница у којој живи, животна средина у којој послује. Односно, ниједна организација не може да буде дугорочно конкурентна ако послује без примјене принципа друштвене одговорности.
Ово су показала и многобројна истраживања која указују да су друштвено одговорне компаније током актуелне економске кризе показале већу отпорност на посљедице кризе.
Увођење овог концепта подразумијева прилагођавање пословног модела организација у правцу креирања бољег друштва, виших стандарда пословања, освијешћености грађана у погледу ефикасног коришћења ресурса и заштите животне средине, еманципованих потрошача и као крајњи ефекат: већу и дугорочно одрживу профитабилност, чиме се обезбјеђује спровођење реформи у складу са принципима одрживог развоја и усклађеност са захтјевима и стандардима ЕУ.
Стандард ИСО 26 000 пружа смјернице у погледу друштвене одговорности које имају за циљ да помогну организацијама у доприношењу одрживом развоју као кровном циљу развоја држава и друштава. Циљ Стандарда је да подстакне организације на чињење које је више од самог испуњавања законских обавеза, уз препознавање чињенице да је поштовање закона основна обавеза сваке организације предуслов њене друштвене одговорности.
У обезбјеђивању дјелотворне примјене закона и прописа улога државе је кључна, с тим у вези, треба јасно истаћи да овај Стандард не замјењује, модификује или на неки други начин мијења обавезу државе да ради у јавном интересу. Држава се разликује од осталих организација које овај Стандард дефинише јер има јединствену моћ да креира и спроводи законе. Али у случају друштвене одговорности, држава се, поред националног регулатора и носиоца развоја, јавља и као пословни субјекат – држава је највећи послодавац у Црној Гори, понуђач, али и купац.
Због тога је за нас важно питање шта држава може да уради да стимулише спровођење принципа друштвене одговорности. Као основни циљ, сматрам да држава треба да припреми стратешки документ који би садржао смјернице за увођење и промовисање концепта друштвене одговорности, што смо и предвидјели да урадимо до краја ове године.
Тим документом регулисаће се различита рјешења, међу којима сматрам да своје мјесто треба да нађу и:
1) увођење обавезе да, поред финансијског извјештаја, организације годишње достављају и нефинансијски извјештај о друштвеној одговорности,
2) успостављање методологије за мјерење друштвене одговорности односно успостављање индеxа друштвене одговорности који би био упоредив са земљама у региону,
3) увођење дјелова Стандарда ИСО 26 000 у законе и јавне политике, као начин претакања смјерница за друштвену одговорност у обавезујуће понашање,
4) укључивање критеријума пословања у складу са одредницама друштвене одговорности на јавним тендерима у контексту увођења одрживих јавних набавки као и
5) мјере које ће бити фокусиране на даљу промоцију и едукацију о значају и користима друштвено одговорног понашања.
Велики дио вас је упознат са формирањем Мреже за друштвену одговорност у оквиру Министарства одрживог развоја и туризма, чији је циљ промоција и подизање свијести свих интересних страна о концепту друштвене одговорности.
Захваљујући раду Мреже, а њу чине представници свих друштвених структура, Црна Гора је добила Приручник за друштвену одговорност за мала и средња предузећа, а Министарство одрживог развоја и туризма приједлог Смјерница за увођење друштвено одговорних пракси у своје функционисање, што сматрам треба да постане пракса у свим државним органима.
С тим у вези, драго ми је да ћемо данас, у оквиру друге сесије, имати прилику да чујемо нешто више и о друштвено одговорним праксама које спроведе организације у Црној Гори, укључујући и државу.
Још једном желим да истакнем важност увођења овог Стандарда, као и личну одговорност свих нас на путу ка бољем стандарду живота свих грађана, чему је ова Влада у потпуности посвећена.
Хвала вам за пажњу и желим вам успјешан дан.
