У Паризу обиљежен јубилеј 200годишњице од рођења суверена и владике Црне Горе, Петра ИИ Петровића Његоша, кроз академску дебату и приказивање филма « Његош » Бранка Балетића

У Паризу је, 22. маја 2013, у француском Националном институту за источне језике и културе (ИНАЛЦО) на тему „Балкан између прошлости и садашњости“ у сарадњи с Амбасадом Црне Горе и Фестивалом Југоисточне Европе (СЕЕ) у Паризу организована академска дебата коју су отворили предсједник ИНАЛЦО-а, Мануела Франк, амбасадор Црне Горе у Републици Француској, др Ирена Радовић и предсједник савјета ИИИ Филмског фестивала Југоисточне Европе, Јордан Плевнеш.

Амбасадор Радовић је у свом обраћању изразила задовољство и понос што је ове године академска дебата на ИНАЛЦО-у, као једној од најпрестизнијх институција

француског образовања, посвећена суверену и владици Црне Горе, Петру ИИ Петровићу Његошу (1813 -1851), чиме се у Паризу обиљежава јубилеј 200годишњице од рођења једне од највећих фигура црногорске историје и културе, најзначајнијих пјесника и мислилаца Балкана, Европе, те ствараоца универзалне вриједности. 

Након академског дијела, публика је имала прилику да погледа документарни филм « Његош » истакнутог црногорског и балканског филмског ствараоца, Бранка Балетића. 

Поштована госпођо предсједнице ИНАЛЦО,

Уважени предсједниче Фестивала Југоисточне Европе (СЕЕ) у Паризу, 

Даме и господо,

У име министра културе проф. Бранислава Мићуновића и у име Владе Црне Горе желим да поздравим свечано отварање академске сесије Фестивала Југоисточне Европе (СЕЕ) у Паризу који ове године почиње у једној од најпрестижнијх институција француског образовања - ИНАЛЦО. 

Као амбасадор Црне Горе у Паризу посебно сам поносна што је ове године академски дио посвећен суверену и владици Црне Горе Петру ИИ Петровићу Његошу (1813 -1851) – у циљу обиљежававања јубилеја 200 година од рођења једне од највећих фигура црногорске историје и културе, највећих пјесника и мислилаца Балкана, Европе, те ствараоца универзалне вриједности. 

Његошево дјело је присутно на свим меридијанима, на свим континентима. Његови стихови из ''Горског Вијенца’’ и ''Луче микрокозма’’ су преведени на најзначајније језике свијета и сама историја Црне Горе остварила је свој пут према врховима духовне вјечности, вођена његовом визијом која и данас остаје величанствена, а дјела владике Петра ИИ Петровића Његоша, сврстана у насљеђе бесмртних свјетских пјесника, су истински драгуљ европске и свјетске литературе''.

Данас ћете имати прилику да погледате документарни филм « Његош » једног од највећих црногорских и балканских филмских стваралаца, Бранка Балетића, који је прошле године освојио Гранд Приx на фестивалу филма СЕЕ у Паризу. Балетић је посветио вишегодишње истраживање у свом новом филму о животу и стваралаштву црногорског великана, како би сублимирао његов узбудљиви историјски и животни пут и направио једну изузетну филмску поему. 

Овом приликом, дозволите ми да цитирам Борхеса, који каже да ''Рај замишља као бескрајну библиотеку’’. Овдје у ИНАЛЦО постоји једна таква библиотека вјечности, где је име Његоша исписано златним словима, што показује и подвлачи наведени филм. 

Ове године се прославља и стогодишњица рођења Алберта Камија, који је сматран сином ’’сунца и сиромаштва’’ и за кога је Сартр написао да је једно од највећих чуда Медитерана и бескраја. Тако је и Његош, који се родио сто година прије Камија чудо Балкана и бескраја у Улици коју Гете назива ‘’Великом улицом свјетске кјнижевности’’. 

Позивам вас да посјетите Црну Гору, кућу Петра ИИ Петровића на Његушима и мјесто вјечног починка на врху планине Ловћен и схватићете, како то поручује филм Бранка Балетића, зашто је Цна Гора вјечна у вјечности Његошевог духа!