Уводно излагање министра финансија, др Радоја Жугића

Политичка и економска озбиљност и одговорност Црне Горе, демократске тековине и спремност прихватања европских вриједности и стандарда у циљу побољшања квалитета живота грађана кључни су елементи за стабилан процес приближавања земље евроатланстким интеграцијама током посљедњих година. 

У 2012. години дошло је до новог, изузетно значајног корака у том процесу, а то је почетак преговора за чланство у ЕУ. Реална су очекивања да ће процес преговора трајати неколико година. Његов почетак, ипак, јасно указује на чињеницу да је земља ушла у посљедњу, али најзахтјевнију фазу које ће се завршити пуноправним чланством у ЕУ.

Европске интеграције као основно политичко опредјељење постају кључни економски оквир у коме ће Црна Гора снажније остваривати своје циљеве поновног економског раста и развоја. Међутим, искуства која смо стекли у протеклим годинама, од снажног економског бума у периоду од 2006. до 2008. године, преко рецесије у 2009. години и економског опоравка након тога, јасно указују на чињеницу како је оквир европских интеграција неопходно испунити квалитетним фискалним, финансијским и макроекономским политикама. 

У тражењу одговора на питање какаве би те политике требале бити, вратимо се неколико година уназад да бисмо стекли јаснију слику економских циклуса кроз које је смо прошли, односно преглед изазова и шанси развоја, као и про- и контрацикличних мјера које су пратиле Црну Гору у посљедњих десетак година.

Период од 2003. до 2005. године карактерисала је стабилна макроекономска ситуација и растући БДП, по просјечној стопи од 3,7%. Забиљежени су трендови пада незапослености и инфлације. На фискалној страни, дефицит и дуг су, такође, имали снажну опадајућу тенденцију. Једини дисбаланс забиљежен је код размјене роба и услуга са иностранством, који је, међутим, карактеристика свих земаља у развоју.

Период од 2006-2008. године, дакле непосредно након стицања независности, обиљежио је снажан економски раст, праћен растом страних директних инвестиција (у просјеку изнад 20% БДП-а) и кредитним „бумом“ (годишња стопа раста преко 100%), што је потакло тзв. „балон“ на тржишту капитала и некретнина. Са прегријаном економијом која је расла по просјечној стопи од скоро 9%, „мјехур“ је пукао крајем 2008. године, а Црну Гору је погодила свјетска економска криза, што је, у 2009. години, довело до контракције економског раста и до пада од скоро 6% и пољуљало темеље макроекономске стабилности. 

Посљедица тога је да су у периоду 2010-2011. године стопе раста у просјеку износиле свега 2,9%, али у далеко тежим условима високе незапослености и одсуства раста кредита, гдје је раст био ослањан на прегријаној тражњи усљед прилива капитала од приватизације и претјеране и дугорочно неодрживе кредитне активности банака, а не на продуктивности, док је извоз био концентрисан претежно на  туризам и неколико производа енергетско-металуршког сектора мале додатне вриједности. 

Година 2012. била је једна од најтежих у економском смислу. Буџетски дефицит достигао је ниво од око 5% БДП-а, а јавни дуг око 52% БДП-а. Остварен је реалан пад БДП-а од 0,5%, као посљедица екстремних временских прилика у првом кварталу, негативних утицаја изазваних кризом у окружењу и унутрашњих структурних слабости. 

Сумирајући утицај кризе, могло би се рећи да су се, пред Црном Гором, отворили бројни изазови, почев од оних у фискалној сфери, са кључним рањивостима дефицита буџета и јавног дуга, преко проблема неликвидности у реалној економији и слабе кредитне активности банака, па до потребе јачања конкуретности и снажнијег привлачења СДИ. 

У циљу превазилажења ових изазова, неоходно је прибјећи структурним и регулаторним реформама, поштовати принципе фискалне одговорности у унаприједити пословни амбијент. Само се на тај начин могу створити претпоставке за повећање потенцијалних стопа раста које доносе квалитетан живот сваког грађанина Црне Горе.

Развојни приоритети се морају поставити на темељима паметног, одрживог и инклузивног раста, преко улагања у иновације, дигитализацију и мобилност младих људи, као и кроз побољшање ефикасности коришћења ресурса, односно компаративних предности у функцији повећања запослености, социјалне инклузије и смањења сиромаштва.

Умјесто задуживања, прекомјерне потрошње и увоза, те прегријавања тражње, што су биле карактеристике модела током посљедњих 20 година, неопходно је развити нови модел привређивања, односно стратегију одрживог развоја, која ће се заснивати на расту домаће штедње, повећању продуктивности и побољшању конкурентности. Потребно је унаприједити конкурентност креирањем политика заснованих на продуктивности, иновативности и развоју предузетништва. Такав избор економских политика доприноси креирању стабилног финансијског система, а успјех ће зависити од динамике и нивоа прилагођавања саме економије.

Дакле, основни стуб развојне политике отворене и еуризоване привреде као што је Црна Гора је унапређење пословног амбијента са нагласком на подизање конкурентности система.

Императиви су:

- убразање структурних и регулаторних реформи,

- унапређење институционалног и пословног амбијента и

- изградња квалитетене инфраструктуре, посебно оне која међусобно повезује државе региона, а затим и шире са Европом.

У нашим условима, несумњив допринос и снажење развоја, односно темеља развоја дају болне и непопуларне мјере фискалног прилагођавања, као и смањење учешћа неформалне економије, односно њено сузбијање, којим се креирају фер услови пословања за све учеснике на тржишту, по принципу праведности и здраве конкуренције.

Дугорочно, одржива макроекономска стратегија заједно са опрезном и одрживом фискалном политиком, ствара веће шансе за повећање конкурентности и стабилан привредни развој. Неопходно је наставити тржишне реформе, успоставити стимулативан привредни амбијент и убрзати процес приступања ЕУ. На овај начин ћемо генерисати повећану инвестициону активност домаћих и страних инвеститора, што ће подстаћи стварање нове вриједности и обезбиједити снажнији раст БДП-а. 

На крају желим да се захвалим особљу Свјетске банке на тијесној сарадњи са Владом Црне Горе и другим институцијама током израде овог аналитичког и свеобухватног извјештаја који носи назив Црна Гора: Припрема за просперитет. Осим у овом дијелу, прилика је да се представницима Свјетске банке захвалим за сарадњу на свим пољима у дијелу надлежности Министарства финансија и Владе Црне Горе.