Уводно излагање министра финансија др Радоја Жугића поводом отварања конференције Микрофинансијског центра

Микрофинансијске институције су широм свијета, а прије свега код земаља у развоју препознате као корективни механизам за сузбијање раста сиромаштва и стварање квалитетног како економског тако и социјалног амбијента. Микрофинансијске институције су дизајниране за онај дио привреде (предузетника) и физичких лица, који нарочито у периоду рестриктивне кредитне политике банака, оптерећене релативно високим неквалитетним кредитима и макроекономским попут високе стопе не запослености, од стране стандардних финансијских модератора – банака нису препознати као подобни клијенти било из разлога висок трошкова одобравања кредита у односу на износ кредита или због чињенице да клијент нема одговарајући бонитет било у виду превисоког ризика, недовољног колетерала, нередовних примања, итд.

Када говоримо о МФИ у Црној Гори, данас се у широкој јавности за овај вид финансијског пословања вежу епитети превисоких каматних стопа, зеленашког понашања, итд. Наиме, на укупно одобрене кредите на крају 2012. године, просјечна пондерисана ефективна каматна стопа (ППЕКС) износила 28,48% и недвосмислено је изузетно висока и са разликом између номиналних и ефективних каматних стопа од готово 10 п.п. Међутим прије преурањених закључака, на изглед упечатљиво висок ниво каматних стопа има читав сет узрока и увелико рефлектује садашњу изразиту потребу за ликвидним средствима од стране како правних, тако и физичких лица. 

Прво, у овом сектору је присутна оскудност извора финансриања, одсносно чињеница да је и у сегметну МФИ присутно раздуживање обавеза према изворима финансирања који њие праћен једнако издашним новим изворима. Наиме, када говоримо о МФИ сегменту финансијског тржишта у Црној Гори, може се примијетити да је и њихово пословање под великим утицајем финансијске кризе. Тако је од 2008. године биланса сума МФИ је износила око 75,4 милиона еура док на крају 2012. године износила 36,2 милиона еура. Укупни кредит такође биљеже пад од 2008. са 75,8 милиона еура док су на крају 2012. године износили  29,6 милиона еура или 3,9 милиона (11,5%) мање него на крају 2012. године.

Друга карактеристика која утиче на ригидности ефективних каматних стопа је и висока концентрација у сектору МФИ. Од укупно шест МФИ колико их послује у Црној Гори, на двије се односи 76,6% укупне активе, 75,4% укупних кредита и 71,8% укупних позајмица МФИ. Када говоримо о структури клијената којима се одобравају кредити доминира микрокредити опредјелјени микробизнису, тако да је физичким лицима одобрено 95,2% укупних кредита. У структури кредитног портфолија МФИ по дјелатностима доминирали су кредити дати за дјелатност услуга, угоститељства и туризма (31%) и пољопривреде (28%). У рочној структури кредита, највише је било дугорочних кредита (83,3).

Треће, дио узорка високих каматних стопа се налази у чињеници да МФИ прихватају онај сегмент тржишта који банке сматрају преризичним или чије одобрење би било праћено неисплативо високим трошковима одобравања у односу на тражени кредит. Овај сегмент, имајући у виду макроекономски амбијент, ниво незапослености, и реалних зарада и неликвидност корпоративног сектора је у порасту. 

Четврто, у условима велике неизвјесности МФИ се ослањају на секундардне изворе и информације о клијенту и потенцијалном бизнису који желе финансирати, а све у циљу смањења асиметричне информације. Наиме, оно што карактерише МФИ у Црној Гори, имајући у виду ограничен број клијената, стални близак надзор клијената по принципу „кноw yоур цлиент“, који кошта.

Са друге стране МФИ представља једини сегмент финансијског тржишта који једини нема проблема са неквалитетним кредитима. Наиме, укупни неквалитетени кредити (НПЛ) у децембру 2012. године износили су 1,4 милиона еура или 4,75% укупних кредита. Ово је био један од непобитних аргумената зашто МФИ сегмент финансисјког тржишта није био укључен у Одлуку коју је ЦБЦГ донијела у новембру 2012 о ограничењу екстремно високих каматних стопа. Чинећи свега 1,23% укупног финансијског система, са неквалитетним кредитима који не прелазе 5% укупног кредитног портфолија, ЦБЦГ тешко да би могла дати ваљан аргумент да овај сегмент финансијског тржишта на било који начин може да угрози финансијску стабуилност, што је представљао правни основ за њено доношење. 

МФИ остварају врло скромно учешће у укупно одобреним кредитима и уопште, у актви финансијског сектора, те је стога мали и ризик који оне носе по финансијску стабилност. Са друге стране у економији попут црногорске коју карактерише веома високо учешће микробизниса (око 98,5 регистровних кампанија), гдје још увијек постоји одређена нееластична незапосленост настала као  посљедица транзиције, постојање институција попут МФИ које омогућавају капиларно финансисрање дијела становништва који жели побољшати своју финансијску позицију, односно започети сопствени бизнис је само пожељна већ и потребна, како са економског тако и са социјалног аспекта.

Као што сам већ нагласио МФИ како код нас тако и у свијету кроз форму „капилрног кредитирања“, који је због висине трошкова обраде кредита или недовољних компетенција клијента са становништва његовог бонитета неинтересантан за банке, представља кључни елемент финансијске медијације за сиромашне слојеве друштва и редовно је представљен у земљама у развоју као један од главних механизама у страрегији борбе приотив сиромаштва. Њихов значај на глобалном тржишту расте, нарочито у периоду послије финансијске кризе уз раст конкурентности овог тржишта. Напоредо убрзани раст конкуренције између МФИ, епририја потврђује, доводи до повећања њихове ефикасности који се огледа у већем броју одобрених кредита и смањења каматних стопа.

Стим у вези, нема сумње да би црногорска економија и МФИ, као потребни дио финансијске интермедијације на тржишту Црне Горе, само бенефитирао од уласка нових институција на тржиште, јер би утицао на диверзификацију тржишта и вршио притисак на снижавање каматних стопа. Напоредо, обезбјеђење нових извора финансирања, како од постојећих прије свега интернационалнх финансијских институција који, већ традиционално, Црну Гору препознају као профитабилно тржиште (ЕБРД, ЕИБ, итд) тако и од стране нових инвеститора такође би имао позитиван утицај на прилагођавање каматних стопа, јер њихов ниво једним дијелом рефлектује да тражење за кредитима не недостаје. Напротив, у средњем року, имајући у виду микроекономски амбијент и кредитну активност банака, низак ниво НПЛ-а у сектору МФИ-ја уз остваривање профита и у кризним периодима, стални мониторинг регуларности пословања од стране ЦБЦГ, препоручују овај сегмент финансијског тржишта у Црној Гори као сигурну инвестицију.