Завршна изјава мисије о консултацијама за 2013. у вези са чланом ИВ

Економија се опоравља у 2013., али би екстерни и домаћи изазови могли да имају ефекат ублажавања темпа раста.Висок јавни дуг и ризици обнављања кредита и даље представљају изазове за политику.  Иако је недавно дошло до одређеног напретка у правцу фискалне консолидације, потребни су даљи напори да би се постигле овогодишње циљане вриједности, а потребна су и додатна усклађивања у 2014. да би се јавни дуг вратио на силазну путању. Ризици финансијског сектора повезани са екстерним осјетљивостима су се распршили како су банке смањивале екстерну задуженост, али постоји потреба да се позабаве рјешавањем проблематичних зајмова, који настављају да расту.  Структурне реформе металске индустрије, пословног окружења и тржишта рада би оснажиле будући раст. 

1. Очекује се да ће се економија опоравити ове године, али би проблеми у сектору металске индустрије и слабо екстерно окружење ограничили ниво раста БДП-а на 1 до 2 процента. Добри временски услови су оснажили производњу и извоз електричне енеригије, али различити фактори ће вјероватноспутати раст.  Прво, раст у туризму бимогао бити скроман због слабих економских изгледа у еуро зони и Русији и док не одмакну инвестиције за проширење и унапријеђење нивоа капацитета.  Друго, пројектовано је да ће укупни ниво кредита и даље стагнирати, због умањења вриједности биланса стања и аверзије ка преузимању ризика.  На крају, велики пад производње метала ће наставити да оптерећују економску активност.

2. Убрзано повећање јавног дуга од 2008. представља значајан ризик.  Еуроизација Црне Горе, ниско покриће државним депозитима, плитка домаћа финансијска тржишта и значајно повећана потреба за обнављањем кредита (посебно 2015-16) чине да се земља скоро у потпуности ослања на екстерно финансирање и да је осљетиљива на промјене у тржишним условима.

3.Структурни фактори који су у основи великог фискалног дефицита се нису ријешавили до ове године. Повећања износа пензија која су већа од уобичајених при крају циклуса наглог раста заједно са повећаном могућношћу за пријевремно пензионисање, су проширили гап финансирања пензија на 5 процената БДП-а у 2012. са 1,2 процента у 2008.; биће потребно ревидирати формулу за индексацију пензија.  Такође, укупна издвајања за зараде у јавном сектору су и даље висока у односу и на земље у региону и на друге мале државе.  Надлежни органи су покушали да смање фисклани дефицит, али је то до ове године у великој мјери резултирало смањењем капиталне потрошње и трошкова пословања и одржавања, подривајући тиме дугорочни потенцијал раста земље. Кораци предузети ове године су били у исправном смјеру, али ће бити потребно више (видјети у наставку).

Смањити ризике по фискалну одрживост од високе јавне задужености

4. Потребни су одрживи, вишегодишњи напори у погледу фискалне консолидацаје да би се смањило оптерећење јавним дугом на одговорајуће низак ниво током средњорочног периода. Непостојање инструмената девизног курса и осјетљивост земље на екстерне шокове стварају додатно оптерећење на фискалну политику и захтијевају веће резерве од оних које се обично предлажу у типичним тржишним економијама у настајању.  Мисија препоручује амбициозан циљ за јавни дуг од 30 процената БДП-а до 2023., који су надлежни органи раније најавили, и позива да се политике потребне за постизање овог циља усвоје правовремено.

5. Мјере фискалне консолидације које су усвојене ове године би требало продужити у 2014.и након тога. Истрошене фискалне резерве подразумијевају да треба да се настави са консолидацијом, иако слаба економија указује да треба имати добро измјерен приступ.  Очекује се да ће замрзавање пензија и усклађивање зарада јавног сектора и повећање стопе пореза на доходак физичких лица за раднике са већим зарадама довести до смањење фискалног дефицита за 1.5 проценат БДП-а у 2013., а тиме помоћи да се успори динамика акумулације јавног дуга. Међутим, остала би разлика од 0,4 процената БДП-а у односу на циљани ниво дефицита Владе, који се може покрити брзим повећањем стандардне стопе ПДВ-а са 17 на 19 процената, мјером која се тренутно разматра, а коју Мисија подржава. Међутим, за сљедећу годину ће бити потребне додатне уштеде како би се покрили очекивани издаци за отплату гаранција везаних за кредите комбината алуминијума (КАП) након предаха у 2013. С обзиром на повољне услове финансирања у овом тренутку, треба размотрити могућност да се дио емисије овогодишњих дуржничких хартија од вриједности издвоји као фискална резерва која би служила за ублажавање шокова.

6. Висок ниво задужености и потребе за обнављањем кредита ограничава простор за додатно задуживање за финансирање великих инфраструктурних инвестиција.  Унапријеђење транспортних веза кроз изградњу аутопутева би могло да побољша дугорочне изгледе за раст и да олакша економску интеграцију мање развијених дјелова Црне Горе. Међутим, чињеница да ови пројекти почињу да се исплаћују релативно далеко у односу на њихов почетак и потреба да се приступ финансијским тржиштима одржава за потребе финансирања буџета и висока потреба за обнављањем кредита представљају аргументе против коришћење зајмова за финансирање овако великих пројеката.

Олакшати чишћење биланса стања банака и приватног сектора

7.Смањивање банкарског система након наглог пада експанзије кредитирања је у поодмаклој фази, иако повећање неквалитетних кредита (НПЛ-ова) и наставак умањења вриједности биланса стања приватног сектора и даље представљају забринутост.  Банке су значајно смањиле иностране обавезе од 2008. и сада се скоро у потпуности финансирају из локалних депозита.  Оне су такође у неколико наврата правиле напоре да исчисте своје портфеље продавањем проблематичних зајмова факторинг компанијама. Остварење ограничени напредак у реструктуирању и рјешавању тих потраживања, а биланси стања сектора физичких и правних лица су и даље оптерећени врло високим дугом.  Као резултат тога, и аверзије банака за преузимање ризика, одобравање кредита привреди се и даље смањује.

8.Треба уклонити структурне дисторзије које спријечавају чишћење биланса стања банака и приватног сектора. Постоји потреба да се убрза извршење обезбјеђења коју ометају неконзистентна примјена закона у правосуђу и дуготрајни судски поступци.  Треба учинити напоре да се унаприједи независност и тачност процјена вриједности имовине, уведе систем приватних извршитеља, оснажи регистрација земљишта и унаприједи квалитет рачуноводствених и ревизорских стандарда.Треба убрзати и имплементацију пројекта који је у току и који се спроводи са Свјетском банком за омогућавање ван-судских поравнања и уклањање регулаторних и правних препрека.

9.Стални супервизорски надзор је од суштинског значаја, а с обзиром на висок ниво НПЛ-ова и слабу профитабилност, од кључног је значаја да надлежни органи задрже њихов проактивни приступ код захтијевања додатног капитала, тамо гдје је то потребно. Поздрављамо редовна стреснатестирањабанака која спроводе надлежни органи, а онаби требало да представљају основу за процјену потреба за додатном капитализицајом.  Надлежне институције би требале да наставе и да помно прате НПЛ-ове, спроводе издвајање резервација и да обезбиједе да банке брзо одоговоре на недостатке капитала, уколико је то потребно.Они би требало да обезбиједе да се регулаторни и супервизорски оквир прошири на адекватан начин на факторинг компаније и да се смањи могућност за бирање регулације.  Мисија охрабрује надлежне органе да наставе са јачањем њиховог планског оквира за непредвиђене околности (цонтингенцy планнинг) и планова имплементације у складу са недавним препорукама техничке помоћи ММФ-а.

Спровести структурне реформе да би се постигао потенцијал раста

10. Буџетска подршка КАП-у би требало да престане и треба покренути кораке ка добровољној ликвидацији у складу са јасним и временски ограниченим планом. Интервенције које су се односиле на подрушку КАП-у до сада нису биле успјешне да поставе компанију на одрживе темеље, а допринијеле су да се неадекавтно алоцирају ионако недовољни ресурси, потребом за буџетским субвенцијама и акумулацијом неплаћених рачуна и потенцијалним обавезама. Недавно смањење пословања фабрике је помогло да се ублажи фискално оптерећење. Међутим, изгледи за дуготрајним дугорочним рјешењем, који су без субвенција и који уклањању неизмирене дугове и обавезе, су ограничени, а чини се неизбјежним да КАП не може бити одржив без непотребног оптерећења пореских обвезника током низа година.  Стога ће бити потребно дасе брзо донесе одлука о будућности КАП-а.Иако би евентуална ликвидација КАП-а, са одговорајућим планом компензације за раднике који су вишак, подразумијевала да ће се раст у кратком року пролонгирати као и додатне фискалне трошкове у кратком року, то би такође на средњи рок ослободло иако недовољне ресурсе, укључујући енергетске за извоз и активности у којима Црна Гора има добар потенцијал.

11. Додатна унапријеђења у пословном окружењу би помогла да се привуку стране директне инвестиције (СДИ) и повећала изгледе за раст, посебно с обзиром на значајан неискоришчени потенцијал у турзиму и енергетици. Рангирање Црне Горе на међународним истраживањима пословне климе је недавно побољшано, али су потребне даље реформе за олакшавање регистрације имовине и издавање грађевинских дозвола, посебно на општинском нивоу.  Распрострањеност нерегулисаних и неформалних предузећа, посебно у туризму, спрјечава прилив висококвалитетних инвестиција и фискалних прихода.  Мисија поздравља недавне иницијативе надлежних органа у овим областима.  Јачање правног оквира и спровођење на нивоу правосуђа, превасходно имовинских права, треба такође да буду теме на агенди политика, као и имплементација режима спријечавања прања новца и финасирања тероризма у борби против корупције.

12. Треба наставити и са реформама тржишта рада.  Као мала отворена економија без инструмента девизног курса којим би се ублажили шокови, такође је од кључног значаја да су резултати тржишта рада ефикасни.  У том контексту, надлежни органи треба да наставе са унапријеђењем оквира колективног преговарања на начин да се на осмишљен начин позабаве високом структурном назпосленошћу и да осигурају да су промјене зарада одраз промјена у продуктивности. Треба унаприједити конструкт социјалне заштите како би била циљана ка онима са највећим потребама и како би се осигурало да она не представаља препреку учешћу у радној снази или да представља непотребан намет послодавцима.

***

Мисија се захваљује надлежним органима и другим партнерима на отвореним и конструктивним разговорима.

Завршна изјава мисије о консултацијама за 2013. у вези са чланом ИВ.пдф