Државни секретар за европске интеграције и главни преговарач Александар Андрија Пејовић учествовао на 2. сједници Заједничког консултативног одбора између Црне Горе и ЕУ

ГОВОР ДРЖАВНОГ СЕКРЕТАРА ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ И ГЛАВНОГ ПРЕГОВАРАЧА АМБАСАДОРА АЛЕКСАНДРА АНДРИЈЕ ПЕЈОВИЋА НА ОТВАРАЊУ ДРУГЕ СЈЕДНИЦЕ ЗАЈЕДНИЧКОГ КОНСУЛТАТИВНОГ ОДБОРА ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И ЕУ

Подгорица, 4. Јун 2013.


Уважени копредсједавајући,
Чланови Заједничког консултативног одбора,
Даме и господо,


Велико ми је задовољство што сам у прилици да вас поздравим и, у име Министарства вањских послова и европских интеграција, отворим другу сједницу Заједничког консултативног одбора између Црне Горе и Комитета региона ЕУ.

Дугујем искрене честитке и захвалност Заједници општина Црне Горе и осталим сарадницима на ангажману и одличној организацији сједнице која се по први пут одржава у Црној Гори.

Са задовољством истичем да је почетак рада Заједничког консултативног одбора између Црне Горе и Комитета региона, заокружио институционалну компоненту сарадње с Европском унијом у оквиру процеса стабилизације и придруживања, али и допринио значајном искораку Црне Горе ка Европској унији.

Промовисање дијалога и сарадње регионалних и локалних нивоа власти ЕУ с локаним властима Црне Горе, започело је у најзахтјевнијој фази процеса европске интеграције и, на самом почетку, искристалисало два кључна циља: стручно и објективно праћење тока преговарачког процеса с ЕУ и адекватну припрему локалних власти Црне Горе за будуће чланство у Европској унији (Комитету региона). Говоримо о два комплементарна процеса, која треба да унаприједе све нивое локалне власти Црне Горе до стандарда ЕУ, чинеци их транспарентним и ближим грађанима.

У прилог ријешености Црне Горе да одговорно испуњава обавезе из своје европске агенде, говоре, несумњиво значајни, помаци који су обиљежили период од оснивачке сједнице ЗКО-а (14. XИ 2012.) до данас. Наиме, отворена су и привремено затворена два преговарачка поглавља - 25 Наука и истраживање (18. XИИ 2012.) и 26 - Култура и образовање (15. ИВ 2013), формиране су 33 радне групе и именовано 10 чланова Преговарачке групе, процес аналитичких прегледа је завршен за чак 22 поглавља, док се очекује да ће за преостала поглавља бити завршен до краја јуна.

Тренутно, највећа пажња у процесу приступних преговора с ЕУ је усмјерена на завршетак акционих планова за поглавља 23 – Правосуђе и темељна права и 24 – Правда, слобода и безбједност. Као што знате, први нацрти акционих планова су објављени на сајту МВПЕИ како би заинтересована јавност могла дати коментаре, одржан је и консултативни састанак с цивилним сектором и међународним организацијама. Све коментаре и сугестије смо размотрили и управо радимо на унапријеђеној верзији планова у очекивању колега из Европске комисије који треба да дођу у Подгорицу наредне седмице. Вјерујем да ћемо након тога бити у прилици послати ове акционе планове Влади како би их усвојила.

Свјесни смо да нас очекује дуг пут промјена и прилагођавања и, управо, из задовољства постигнутим резултатима црпимо снагу и елан за даље и веће помаке. Даљи напредак Црне Горе на путу ка ЕУ условљен је унутрашњом кохезијом свих сегмената њеног друштва, односно њиховом ријешеношћу да константно изграђују и јачају капацитете, у складу с европским стандардима и вриједностима.

Стога је изузетно важно, процес интеграције у Европску унију, схватити својином цјелокупног црногорског друштва, почевши од органа централних и локалних власти до организација цивилног друштва и грађана. У коначном, користи и обавезе, које буду проистицале из чланства у Европској унији, једнако це се тицати свих дијелова нашег друштва.

Јачање капацитета локалних самоуправа не смије бити ствар жеље и осјећаја, већ реална потреба и обавеза, коју Црна Гора мора испунити због себе, на путу до пуноправног чланства у ЕУ.

У том погледу, дубоко охрабрујем сваку иницијативу органа локалних власти који сматрају да непосредно могу допринијети даљем току преговарачког процеса, као и сваку иницијативу којом могу допринијети повећању нивоа знања и свијести грађана о актуелном процесу европске интеграције Црне Горе.

Са задовољством истичем податак да у преговарачкој структури у својству чланова радних група за припрему преговора о поглављима: 13 – Рибарство, 14 – Саобраћајна политика, 19 – Социјална политика и запошљавање и 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената учествује укупно 5 представника локалних самоуправа Црне Горе.

Улога локалне самоуправе је изузетно важна у спровођењу европских политика и постизању европских стандарда. Добар примјер томе је област заштите животне средине која сигурно представља једну од најзахтјевнијих политика Европске уније у процесу приступних преговора. Преношење правне тековине, обезбјеђивање њеног правилног спровођења и кориштење приступних фондова, важан су задатак, па нас у том смислу очекује велики изазов. Основна претпоставка за рјешавање ових проблема је управо постојање одговарајућих капацитета локалне самоуправе и јасно дефинисана улога као и постојање одговарајућих механизама вертикалне и хоризонталне координације.

Када је ријеч о области животне средине, општа карактеристика прописа у овој области усвојених у Црној Гори у посљедњих неколико година (у контексту усаглашавања с релевантним прописима ЕУ), између осталог, и то што је значајан дио надлежности за обављање одређених послова повјерен локалној самоуправи. Активности локалне самоуправе односе се на послове у вези с процјеном утицаја на животну средину, стратешком процјеном утицаја на животну средину, управљање отпадом, буку, индустријско загађивање и сл. Такође, желим да истакнем да је прошле седмице одржан округли сто с представницима локалне самоуправе на тему Изазови у имплементацији ЕУ прописа у области животне средине, што говори да је Црна Гора свјесна значаја локалних власти за ово питање, као и да свесрдно ради на њиховом укључивању у процес преговора.

Надаље, у оквиру поглавља 20- Предузетништво и индустријска политика најзначајније је истакнута сарадња с локалном самоуправом у областима малих и средњих предузећа, туризма и грађевинарства. У области МСП, Дирекција за развоја малих и средњих предузећа је покренула низ пројеката који се односе на пружање пословних услуга имплементацијом новог модела Бизнис центара отварањем нових канцеларија на регионалном и локалном нивоу, унапређење постојећих и формирање нових бизнис инкубатора, развој кластера у предузећима у сјеверном региону и неразвијеним општинама у Црној Гори, програм мреже ментора за жене предузетнице у Црној Гори као и остале едукативне пројекте од којих је један за обуку наставника у 6 гимназија на сјеверу Црне Горе под називом „Прекогранично предузетништво младих“. У области туризма, Министарство одрживог развоја и туризма које је надлежно за ову област има значајну сарадњу с локалном самоуправом у сва три региона Црне Горе. С тим у вези, кроз неколико примјера дефинисаних Стратегијом развоја туризма у Црној Гори до 2020. реализоване су активности на изградњи регионалног водовода за црногорско приморје и изградњи система отпадних вода за неколико црногорских општина. Изграђени су и центри за обраду отпада у Подгорици и Бару, а планирана је изградња центра у Пљевљима. У сљедећој фази ће се градити центри за Котор, Херцег Нови, Никшић, Беране и Бијело Поље. Такође, Стратегијом развоја туризма је дефинисано шест кластера и два коридора који ће удруживањем у кластере омогућити, односно отклонити слабости појединачних актера и допринијети већем обиму, квалитету и разноврсности у креирању туристичке понуде.

У области грађевинарства, сарадња на локалном нивоу је неопходна посебно имајући у виду тренд изградње објеката и податак да грађевинарство у бруто домаћем производу има удјела од 4,9%, а анализе, које су рађене за потребе израде Стратегије, показале су да је учешће грађевинарства у укупној економији Црне Горе око 10%. Успостављен је једношалтерски систем у ресорном министарству, односно органу локалне самоуправе за издавање урбанистичко-техничких услова, као и грађевинске дозволе. Сама реформа поступка издавања грађевинских дозвола имала је за циљ поједностављење ових процедура, а то се огледа у скраћењу рокова, смањењу трошкова за инвеститоре и постизању веће ефикасности државне управе.

У области образовања реализује се пројекат програма Темпус “Курсеви обуке за јавне службе у области одрживог развоја инфраструктуре” Циљ пројекта је успостављање система обуке запослених у органима локалних самоуправа кроз организовање програма обуке у области енергетске ефикасности, одрживог развоја, инфраструктуре и доброг управљања. Заједница општина, која је један од партнера у овом пројекту, је покренула ову иницијативу, и пројектом је замишљено да запослени у свим јединицама локалне самоуправе прођу ову врсту обуке. Тренутно су у току разговори представника УЦГ И локалних самоуправа како би се промовисао значај едукације у овој области.

У погледу степена искоришћености фондова ЕУ на плану развоја локалних самоуправа, којима се Црна Гора припрема за будући приступ кохезивним и структурним фондовима, користим прилику да укажем на реализацију пројекта Подршка реформи локалне самоуправе И и ИИ фаза (програм ИПА 2008 и ИПА 2010), у којем учествује 14 општина, а укупан износ средстава из Ипе износи преко 5 милиона еура (5.453.585,08).

Такође, у току је реализација пројекта Подршка спровођењу стратегије обуке за локалну самоуправу који се финансира средствима из програма ИПА 2011 (ИПА средства 1.200.000 €, кофинансирање 130.000 €), с циљем пружања подршке Заједници општина за спровођење националне тренинг стратегије за локалне самоуправе.

Када је ријец о реализацији прекограничних програма Црне Горе, актуелно је спровођење:

- 5 пројеката у оквиру прекограничног програма Албанија - Црна Гора, у којима учествује главни град Подгорица и општине Плав, Андријевица и Улцињ;
- 5 пројеката из прекограничног програма Србија – Црна Гора, у којима учествују општине: Бијело Поље, Никшић, Пљевља и Беране и
- 2 пројекта у оквиру прекограничног програма Босна и Херцеговина – Црна Гора, у којима учествују општине Мојковац и Плужине.

У оквиру Транснационалних програма сарадње (Југоисточна Европа и Медитерански програм) реализује се укупно 5 пројеката, у којима учествују главни град Подгорица и општине: Бар, Пљевља, Улцињ и Цетиње, а у оквиру Јадранског програма (у оба позива) реализује се 11 пројеката у којима учествују Главни град Подгорица и општине: Котор, Бар, Улцињ, Никшиц и Тиват.

На самом крају, осврнувши се на принципе и дјелокруг Комитета региона, који Заједничком консултативном одбору с Црном Гором отвара широки спектар тема за размјену мишљења, нема мјеста сумњи, да вас и данас очекује успјешан и плодан рад.

Будући да је ријеч о областима које, у великој мјери, укључују и третирају значајан дио правне тековине о којој це Црна Гора преговарати с Европском унијом желио бих, још једном да нагласим, да укупна преговарачка структура Црне Горе вјерује у ангажован и посвећен рад Заједничког консултативног одбора и рачуна на његове професионалне и објективне смјернице у даљем току преговарачког процеса Црне Горе с ЕУ.

Желим вам успјешан рад!