Говор главног преговарача Александра Андрије Пејовића на отварању конференције ,,Изазови и могућности кориштења фондова Европске уније на локалном нивоу у Црној Гори“

Уважени господине Врбенски,
Учесници конференције,
Даме и господо,

Велико ми је задовољство што сам у прилици да вас поздравим и, у име Министарства вањских послова и европских интеграција, отворим конференцију о Изазовима и могућности кориштења фондова Европске уније на локалном нивоу у Црној Гори, у организацији Програма Уједињених нација за развој (УНДП). 

Посебно ме радује указана могућност да допринесем реализацији једне у низу активности УНДП-а и на тај начин искажем дубоко поштовање и захвалност на посвећености и константној подршци коју УНДП пружа свим процесима из интеграционе агенде Црне Горе.

Искрено честитам на беспријекорној организацији и избору једне од најкомплекснијих и најактуелнијих тема приступног процеса, која третира питање спремности и могућности локалних самоуправа Црне Горе да апсорбују средства из фондова ЕУ. 

У прилог овој тврдњи говори и агенда друге по реду сједнице Заједничког консултативног одбора измедју Црне Горе и Комитета региона, која је недавно одржана у Подгорици. 

Наиме, кључна тема састанка била је расправа о првом заједничком извјештају представника локалних самоуправа Црне Горе и Комитета региона о јачању апсорпционих капацитета за претприступне фондове ЕУ-а, као и унапређење административних капацитета на локалном нивоу у Црној Гори. Усвајање извјештаја, који ће, поред прегледа напретка локалних самоуправа у погледу кориштења средстава из Ипе, нудити и пресјек кључних препорука о могућностима финансирања из ЕУ средстава, очекује се током наредног засиједања ЗКО-а, у новембру.

Подсјетићу вас да је, успостављањем Заједничког консултативног одбора с Комитетом региона и отварањем дијалога с регионалним и локалним нивоима власти ЕУ, Црна Гора одредила два кључна циља својим локалним самоуправама: стручно и објективно праћење тока преговарачког процеса с ЕУ и адекватну припрему за будуће чланство у Европској унији. Ријеч је о два комплементарна процеса, која треба да унаприједе све нивое локалне власти Црне Горе до стандарда ЕУ, чинећи их транспарентним и ближим грађанима.

Управо у овом сегменту, Црној Гори је неопходна укупна подршка ЕУ, како би изградила и ојачала своје административне капацитете на локалном нивоу и одговорила обавезама које је очекују у даљем току процеса приступања. 

У погледу степена искориштености фондова ЕУ на плану развоја локалних самоуправа, којима се Црна Гора припрема за будући приступ кохезијском и структурним фондовима у оквиру И компоненте Ипе кроз три пројекта издвојено је 9,7 милиона €.

Користим прилику да укажем на реализацију пројекта Подршка реформи локалне самоуправе И и ИИ фаза (програм ИПА 2008 и ИПА 2010). Циљ овог пројекта је јачање капацитета локалних самоуправа за кориштење фондова ЕУ кроз практично искуство у виду учешћа у шеми бесповратних зајмова за подршку мањим инфраструктурним пројектима. Досад су успјешно спроведена два позива за достављање пројектних предлога у оквиру којих се финансира 14 мањих пројеката укупне вриједности 5,5 милиона еура. Трећи позив за достављање пројеката с циљем јачања међуопштинске сарадње вриједности 1,9 милиона еура је затворен и оцјењивање предлога је у току. Практична вриједност ових пројеката је велика, па је тако из средстава Ипе реновирана спортска сала у Мојковцу, изграђени локални путеви у Андријевици и Плужинама, унаријеђена паркинг инфраструктура у Пљевљима и Бијелом Пољу, набављена опрема за заштиту и спашавање у Шавнику, Плаву и Беранама итд.

Такође, у току је реализација пројекта Подршка спровођењу стратегије обуке за локалну самоуправу који се финансира средствима из програма ИПА 2011 (ИПА средства 1.900.000 еура, кофинансирање 130.000 еура), с циљем пружања подршке Заједници општина за спровођење националне тренинг стратегије за локалне самоуправе.

Подсјећам да су у току и припреме за инструмент ИПА ИИ за период 2014-2020. 

За разлику од досадашњег приступа у кориштењу средстава који је био претежно пројектно оријентисан, нови приступ у оквиру Ипе ИИ биће секторски оријентисан. На тај начин, програмирање Ипе ИИ ће се заснивати на вишегодишњем приступу с фокусом на припрему квалитетних стратешких докумената који ће се користити као основ за израду годишњих националних програма. Досадашње компоненте ИПА подршке су замијењене областима подршке како би се осигурала већа повезаност и усмјереност подршке цјелокупног инструмента. Европска комисија је дефинисала сљедеће области подршке Ипе ИИ:

1. Процес транзиције и јачање капацитета;
2. Регионални развој;
3. Запошљавање, социјална политика и развој људских ресурса; 
4. Пољопривреда и рурални развој;
5. Регионална и територијална сарадња.

Улога локалних самоуправа у процесу припреме стратешких докумената за програмирање Ипе ИИ биће значајна у дијелу широког консултативног процеса који ће у наредном периоду бити покренут на националном нивоу. Досадашња искуства локалних самоуправа с пројектима ЕУ свакако ће бити од велике користи за кориштење средстава Ипе ИИ, али и много већих и значајнијих средстава структурних фондова који ће бити на располагању Црној Гори након пуноправног чланства у ЕУ.

Када је ријеч о реализацији прекограничних програма важно је истаћи да Црна Гора учествује у 2 транснационална (Југоисточна Европа и Медитерански програм), Јадранском и 5 билатералних програма (с Албанијом, БиХ, Хрватском, Косовом, Србијом). 

Такође, од 2008. је рађено на интензивној промоцији прекограничних програма и подизању интересовања код локалних и државних институција и организација које могу учествовати у прекограничним пројектима. Одржане су информативне радионице, форуми за повезивање партнера као и бројни тренинзи за потенцијалне кориснике грантова. Подстицана је и размјена идеја за заједничке пројекте између партнера и помагано стварање јаких пројектних партнерстава. 

Циљеви прекограничних програма у оквиру ИИ компоненте Ипе су смањивање постојећих разлика у нивоу развијености прекограничних региона, као и унапрјеђење свеобухватне културне, социјалне и научне сарадње између локалних и регионалних заједница. Посебан нагласак стављен је на: промовисање економског развоја, кроз валоризацију економских, туристичких и културних потенцијала; подршку заједничким иницијативама у циљу заштите, промоције и управљања осјетљивим екосистемима и подршку одрживом еколошком развоју; унапрјеђењу сарадње и развоју партнерстава и добросусједских односа у прекограничним регионима. 

Локална самоуправа је у протеклом периоду уговорила и спроводи 38 пројеката укупне вриједност € 16,626,149.94. Овај износ укључује пројекте у оквиру прекограничних програма, 2 транснационална и Јадранском програму. Битно је напоменути да право на учешће у реализацији пројеката прекограничне сарадње имају све општине у Црној Гори. Неки од пројеката су: Изградња путева сарадње у туризму кроз развој занатства (Главни град Подгорица); Развој сеоског туризма у сјеверној Албанији и источној Црној Гори (општине Плав и Андријевица); Због дјеце без граница (општина Бијело Поље), Одрживи туризам за једнаке шансе (општина Беране)и Прекогранични пакт – кутурно насљеђе без граница (општина Улцињ са градском општином Тузи. У оквиру Транснационалних програма сарадње, између осталих, битно је истаћи реализацију пројеката Од маргиналних до обновљених ресурса енергије- опорављање маргиналних територија, обнављање њихових изгубљених вриједности спровођењем програма одрживог развоја; (општина Улцињ); Развијање миграционог рада за развој – алати политика за стратешко планирање у регион југоисточне Европе и градовима (општина Цетиње); Прекогранична ваздушна мрежа (општина Никшић).

Што се тиче учешћа локалне самоуправе у наредној финансијској перспективи Ипе 2014-2020, важно је напоменути да је МВПЕИ, као институција одговорна за координацију програма прекограничне сарадње и координацију процеса програмирања Ипе ИИ за наредну програмску перспективу упутило званичан допис свим општинама у којима је тражено да се доставе 3 тематска приоритета за прекограничне програме. Рок за њихову доставу је 14. јун након чега ће се на основу предлога од стране свих општина у Црној Гори, као и предлога од стране свих органа државне управе доставити тематски приоритети Европској комисији за наредни програмски период. Такође, у наредном програмском периоду, извјесно је да ће Заједнички одобри за праћење и даље бити саставни дио прекограничних програма, а ту је важно напоменути да је Заједница општина пуноправан члан свих одбора за прекограничне билатералне програме.

Значај наведених пројеката је несумњиво изузетан, али не и довољан. Локалне самоуправе морају активније и одлучније приступити апсорпцији средстава из фондова ЕУ како би достигле европски стандард развоја. 

Када је ријеч о кључним активностима из преговарачког процеса, које се одражавају на све нивое црногорског друштва, подсјећам да су: отворена и привремено затворена два преговарачка поглавља - 25 Наука и истраживање (18. XИИ 2012.) и 26 - Култура и образовање (15. ИВ 2013), формиране 33 радне групе и именовано 10 чланова Преговарачке групе, као и да се процес аналитичких прегледа приводи крају. 

Тренутно, највећа пажња у процесу приступних преговора с ЕУ је усмјерена на завршетак акционих планова за поглавља 23 – Правосуђе и темељна права и 24 – Правда, слобода и безбједност. Као што знате, први нацрти акционих планова су објављени на сајту МВПЕИ како би заинтересована јавност могла дати коментаре, одржан је и консултативни састанак с цивилним сектором и међународним организацијама. Све коментаре и сугестије смо размотрили и активно радимо на унапријеђеној верзији планова заједно с колегама из Европске комисије који ових дана бораве у Подгорици. Вјерујем да ћемо након тога бити у прилици послати ове акционе планове Влади како би их усвојила. 

Стога је изузетно важно, процес интеграције у Европску унију, схватити својином цјелокупног црногорског друштва, почевши од органа централних и локалних власти до организација цивилног друштва и грађана. У коначном, користи и обавезе, које буду проистицале из чланства у Европској унији, једнако ће се тицати свих дијелова нашег друштва. У том погледу, дубоко охрабрујем сваку иницијативу органа локалних власти који сматрају да непосредно могу допринијети даљем току преговарачког процеса, као и сваку иницијативу којом могу допринијети повећању нивоа знања и свијести грађана о актуелном процесу европске интеграције Црне Горе.

Са задовољством истичем податак да у преговарачкој структури у својству чланова радних група за припрему преговора о поглављима: 13 – Рибарство, 14 – Саобраћајна политика, 19 – Социјална политика и запошљавање и 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената учествује укупно 5 представника локалних самоуправа Црне Горе.

Улога локалне самоуправе је изузетно важна у спровођењу европских политика и постизању европских стандарда. Добар примјер томе је област заштите животне средине која сигурно представља једну од најзахтјевнијих политика Европске уније у процесу приступних преговора. Преношење правне тековине, обезбјеђивање њеног правилног спровођења и кориштење приступних фондова, важан су задатак, па нас у том смислу очекује велики изазов. Основна претпоставка за рјешавање ових проблема је управо постојање одговарајућих капацитета локалне самоуправе и јасно дефинисана улога као и постојање одговарајућих механизама вертикалне и хоризонталне координације.

Када је ријеч о области животне средине, општа карактеристика прописа у овој области усвојених у Црној Гори у посљедњих неколико година (у контексту усаглашавања с релевантним прописима ЕУ), између осталог, и то што је значајан дио надлежности за обављање одређених послова повјерен локалној самоуправи. Активности локалне самоуправе односе се на послове у вези с процјеном утицаја на животну средину, стратешком процјеном утицаја на животну средину, управљање отпадом, буку, индустријско загађивање и сл. Такође, желим да истакнем да је недавно одржан округли сто с представницима локалне самоуправе на тему Изазови у имплементацији ЕУ прописа у области животне средине, што говори да је Црна Гора свјесна значаја локалних власти за ово питање, као и да свесрдно ради на њиховом укључивању у процес преговора.

Надаље, у оквиру поглавља 20- Предузетништво и индустријска политика најзначајније је истакнута сарадња с локалном самоуправом у областима малих и средњих предузећа, туризма и грађевинарства. У области МСП, Дирекција за развоја малих и средњих предузећа је покренула низ пројеката који се односе на пружање пословних услуга имплементацијом новог модела Бизнис центара отварањем нових канцеларија на регионалном и локалном нивоу, унапређење постојећих и формирање нових бизнис инкубатора, развој кластера у предузећима у сјеверном региону и неразвијеним општинама у Црној Гори, програм мреже ментора за жене предузетнице у Црној Гори као и остале едукативне пројекте од којих је један за обуку наставника у 6 гимназија на сјеверу Црне Горе под називом „Прекогранично предузетништво младих“. У области туризма, Министарство одрживог развоја и туризма које је надлежно за ову област има значајну сарадњу с локалном самоуправом у сва три региона Црне Горе. 

У области образовања реализује се пројекат програма Темпус “Курсеви обуке за јавне службе у области одрживог развоја инфраструктуре”. Циљ пројекта је успостављање система обуке запослених у органима локалних самоуправа кроз организовање програма обуке у области енергетске ефикасности, одрживог развоја, инфраструктуре и доброг управљања. Заједница општина, која је један од партнера у овом пројекту, је покренула ову иницијативу, и пројектом је замишљено да запослени у свим јединицама локалне самоуправе прођу ову врсту обуке. Тренутно су у току разговори представника УЦГ и локалних самоуправа како би се промовисао значај едукације у овој области.

На самом крају, желим да истакнем да данашња конференција свједочи континуираној посвећености и напору који УНДП улазе у пружање подршке Црној Гори на путу њеног преображаја и сазријевања до стандарда ЕУ.

Унапријед се радујем компетентној размјени мишљења о могућностима и изазовима које ЕУ отвара локалним самоуправама и изражавам увјерење да ћемо корисне препоруке знати да цијенимо и искористимо на прави начин.

Желим вам успјешан рад!