Њујорк: Предсједник Владе Мило Ђукановић говорио на Генералној дебати 68. засиједања Генералне скупштине УН

Говор предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића на Генералној дебати 68. засиједања Генералне скупштине Уједињених нација

Фото галерија

Господине предсједниче,
Господине Генерални секретаре,
Екселенције,
Даме и господо,

Изузетна ми је част да вам се данас обратим у име Црне Горе и потврдим нашу посвећеност Уједињеним нацијама и њеној Повељи.

Желим да Вам господине Предсједниче, честитам на избору на одговорну функцију Предсједника 68. засиједања Генералне скупштине и истакнем пуну подршку црногорске делегације, Вама лично и програму који сте представили. Желим, такође, да захвалим предсједнику претходног 67. засиједања, господину Вуку Јеремићу, нашем сусједу, на енергичним напорима и лидерству који су допринијели динамици и конструктивним расправама о бројним питањима из агенде УН.

Посебно ми је задовољство да поздравим Генералног секретара УН-а господина Бан Ки-Муна и његове неуморне напоре на изградњи сигурнијег и просперитетнијег свијета.

Господине предсједниче,

Бројни изазови данашњице са којима се суочавају Уједињене нације својом комплексношћу превазилазе досад познате оквире. Изазови су такви да сви морамо преузети одговорност како би заједничким напорима обезбиједили координирано и ефикасно дјеловање у њиховом превазилажењу. То је уједно наша морална, колективна и треба рећи егзистенцијална обавеза према будућим генерацијама.

Остваривање одрживог развоја, са интегрисањем његове три димензије, представља највећи од свих изазова. Охрабрује чињеница да се Генерална скупштина, обавезана завршним документом из Рија, успјешно ухватила у коштац са овим приоритетом. Формирањем Отворене радне групе за циљеве одрживог развоја (СДГс), међувладиног комитета експерата за финансирање СДГс и формирањем Политичког форума на високом нивоу оснажен је институционални оквир за суштински рад. У том контексту, улога и резултати УН до 2015. у испуњењу Миленијумских развојних циљева, постају важнији него икад раније. Увјерен сам да ће УН, вођене синергијом и прагматичним приступом њених чланица и свих заинтересованих актера, бити у стању да одговоре на овај надасве комплексни изазов. Овакав приступ допринијеће бољитку и сигурнијој будућности свих нас, а тиме додатно оснажити централну улогу УН у систему глобалног управљања.

На том путу, искорјењивање сиромаштва и други неиспуњени миленијумски циљеви морају остати срж пост-2015 развојне агенде. Будуће циљеве одрживог развоја треба да дефинишемо на искуству и наученим лекцијама нашег успјеха или неуспјеха у остваривању задатака Миленијумске декларације. Црна Гора је максимално посвећена реализацији МДГс и близу је њиховог коначног испуњења.

Циљеви одрживог развоја морају бити јасни, универзални, флексибилни и кохерентни и представљати централни дио свјетске развојне агенде послије 2015. И јасан израз политичке посвећености одрживом развоју, промовишући економски развој, социјалну инклузију, одрживо коришћење природних ресурса и очување животне средине, као и квалитетно управљање с аспекта очувања мира и безбједности. Црна Гора, као чланица Отворене радне групе за СДГс, предано ради на њиховом дефинисању, водећи рачуна о националним карактеристикама, капацитетима и развојним приоритетима земаља.

Послије три године снажног економског раста, глобална економска и финансијска криза 2009. године погодила је и Црну Гору, што је утицало на пад инвестиција, кредитне активности банака и спољне трговине. Обрасци економског раста су се промијенили. Зато смо економску политику прилагодили новим условима. Паралелно, Влада је усвојила средњорочни план развоја који је припремљен по угледу на стратегију ЕУ 2020. Три стуба на којима Црна Гора темељи одрживи развој обухватају: „паметан раст“, „одржив раст“ и „инклузиван раст“. Националним планом ће се јачати конзистентност структурних и институционалних реформи са развојно орјентисаним јавним мјерама и инвестицијама.

Свјесни важности овог питања, покренули смо иницијативу за успостављање Центра за одрживи развој у Црној Гори. Центар ће отпочети са радом почетком 2014. године са тенденцијом да временом добије регионални карактер и буде дио Рио мреже центара за одрживи развој.

Питање које је неодвојиво од дефинисања развојног оквира за период након 2015. године је и питање климатских промјена. Црна Гора је посвећена интензивирању напора за усвајање свеобухватног и правно обавезујућег договора до 2015. који би био примјенљив на све. Позивамо све земље, нарочито водеће свјетске економије, да појачају активности на плану ублажавања утицаја климатских промјена и постизања глобалног климатског договора. У том смислу, истичемо и пуну подршку иницијативи Генералног секретара о одржавању Конференције о климатским промјенама септембра 2014.

Господине предсједниче,

Очување и унапредјење међународног мира и безбједности представља стални изазов УН. Уз констатацију да је за поједина кризна жаришта, попут Малија, постигнут важан напредак и заокрет из стања насиља и нестабилности, ситуације у ДР Конго, Централно-афричкој републици, Судану/Јужном Судану и др. и даље захтијевају константну пажњу и напоре СБ и других релеватних актера.

Међу свим кризама, ситуација у Сирији, због укупних посљедица по земљу и шири регион, нажалост и даље окупира највећу пажњу свјетске политичке јавности и централна је тачка агенде УН. Изражавамо дубоку забринутост због константног погоршања тамошњих прилика, те најоштрије осуђујемо сваки облик насиља, убијање цивила и кршење људских права. Нарочито осуђујемо употребу хемијског оружја потвђену у извјештају инспекцијског тима УН-а, коју генерални секретар УН Бан Ки-мун окарактерисао као ратни злочин. Овим путем позивамо на одговорност за злочине у Сирији и кршење међународног права. Постигнути договор између САД и РФ буди наду за дипломатско рјешавање кризе и окончање сукоба у Сирији кроз резолутну акцију Савјета безбједности. Сматрамо да је политичка солуција и демократска транзиција једини начин да се заустави трагедија и конфликт који је изродио хуманитарну кризу несагледивих размјера од које трпи цијели регион.

Сиријски случај, између осталих, подсјећа на значај превентивних мјера и медијације за очување међународног мира и безбједности. Јачање превентивних капацитета УН за рано спрјечавање пријетњи, прије него постану извор конфликта, кључ су суочавања са сличним ситуацијама у будућности.

Црна Гора подржава промовисање концепта Одговорности за заштиту и његову даљу операционализацију, укључујући превенцију као његов интегрални дио. Залажемо се за наставак дебате о одговорности међународне заједнице да предузме активности на правовремен и одлучан начин како би се спријечила масовна страдања.

У контексту ситуације на Блиском Истоку, посебно изражавамо задовољство што су палестинско-израелски преговори, након вишегодишњег застоја, обновљени и поздрављамо напоре у посредовању државног секретара САД. Црна Гора види директне преговоре као најбољи начин за постизање свеобухватног и одрживог рјешења.

Црна Гора је, у намјери да као одговоран и проактиван члан међународне заједнице додатно преузме обавезе и допринесе унапређењу глобалног мира и безбједности и поштовању универзалних вриједности, права и слобода, истакла кандидатуру за мјесто несталног члана у Савјету безбједности УН за период 2026-2027. године.

Господине предсједниче,

Поред пружања снажне подршке даљем концептуалном и структуралном развоју капацитета УН за изградњу и очување мира, Црна Гора препознаје значај владавине права и заштите цивила, посебно жена и дјеце, и залаже се за досљедну примјену мандата мисија УН у овом домену. Осуђујући сваки вид насиља, нарочито сексуалног насиља над женама и дјевојчицама у конфликтима, залажемо се за имплементацију агенде о женама, миру и безбједности и у том контексту резолуције СБ 1325 и пратећих резолуција.

Усвајање Уговора о трговини оружјем (АТТ), првог правно-обавезујућег инструмента у овој области, несумњиво ће допринијети глобалним напорима из домена разоружања и непролиферације. Част ми је да истакнем да је Црна Гора од почетка одлучно подржавала свеобухватан и снажан текст уговора о трговини оружјем, те да је, на том трагу, била међу првих 65 земаља које су исти потписале. Свјесни важности његовог што скоријег ступања на снагу, уложићемо максималне напоре за брзу ратификацију Уговора.

Господине предсједниче,

Даља интеграција људских права у све аспекте рада УН-а и очување универзалности и дјелотворност система људских права УН-а смјернице су дјеловања Црне Горе, посебно у Савјету за људска права чија смо чланица. Кроз активну сарадњу са Савјетом и његовим специјалним процедурама и земљама чланицама, доприносимо правовременом и ефикасном разматрању питања унапредјења људских права и предузимању адекватног одговора у случајевима њиховог кршења. На националном нивоу тежимо снажењу политичког, друштвеног и економског окружења који пружа све предуслове за слободно уживање људских права без дискриминације по било ком основу. Посебну пажњу Црна Гора посвећује јачању положаја и улоге жена у друштву и превенцији насиља над њима, као и над свим рањивим категоријама, прије свега дјецом, особама с инвалидитетом и ЛГБТ особама. Посебну пажњу, такође, придајемо унапређењу положаја Рома и као земља предсједавајућа Декадом укључивања Рома 2005-2010.

Господине предсједниче,

Црна Гора остаје привржена ефикасном мултилатералном систему у којем централну улогу заузимају УН, и подржава прагматично орјентисане реформске иницијативе и активности Организације. Сматрамо да је реформа и реорганизација Савјета безбједности, кључног актера на плану очувања међународног мира, неопходна, као и ревитализација Генералне скупштине и реформа ЕЦОСОЦ-а. Укупна реформа УН, нарочито СБ, ће значајно допринијети јачању положаја, релевантности и ауторитету саме Организације и довести је у склад са модерним геополитичким токовима и изазовима.

Активности Црне Горе у УН су засноване на унапрјеђењу мултилатералне сарадње и поштовању принципа и вриједности садржаних у Повељи УН. Свјесни смо значаја чврстих и стабилних добросусједских односа и јачања сарадње у свим сферама за видљиво и ефикасно дјеловање на међународном плану.

Господине предсједниче,

Успјешно спроводимо унутрашње реформе неопходне за реализацију главних вањско-политичких приоритета - чланство у ЕУ и НАТО. Предприступни преговори за чланство у ЕУ, након затварања два поглавља улазе у нову захтјевнију фазу. Нови приступ у овој фази преговарачког процеса се темељи на реформама на плану владавине права, јачање правне сигурности, заштиту људских права и основних слобода, што је од посебног значаја прије свега за грађане Црне Горе.

Паралелно и комплементарно, јако смо посвећени евро-атлантским интеграцијама. Видјени као скора чланица НАТО савеза, посвећено радимо на ИВ АНП-у и спроводјењу реформи како би били у потпуности спремни за вријеме које ће и формално означити позив за чланство у Алијанси. Вјерујемо да би тиме допринијели и јачању безбједности у региону Балкана који је дијелом и због недостатности јаких сигурносних аранжмана имао тако горку и недавну прошлост.

Црна Гора је препозната као фактор стабилности у региону, што потврђује сталним унапређењем политичке, економске, социјалне и културне сарадње са свим својим сусједима.

Држећи високо на својој агенди јачање регионалне сарадње, Црна Гора је активан учесник у раду регионалних организација. Сматрамо да је и кроз недавно покренуту иницијативу Западнобалканске шесторке +2, о чијим модалитетима интензивно разговарамо, могуће и потребно фокусирати активности у региону Западног Балкана на конкретне развојне пројектне од заједничког интереса држава учесница, са циљем брже европске интеграције и подизања квалитета живота грађана. Вјерујемо да ћемо на тим основама, уз синергију коју даје Европска унија, Процес сарадње у Југоисточној Европи и Савјет за регионалну сарадњу, бити у прилици да наш регион додатно зближимо и приближимо ЕУ, као нашем заједничком циљу.


Господине предсједниче,
Даме и господо,

Међународна заједница на челу са УН, уз активно учешће и одлучни допринос свих њених актера, мора наставити да проналази адекватне одговоре и усмјерава активности ка рјешавању све комплекснијих проблема и изазова са којима се суочавамо. Значај свих земаља, појединачно без обзира на величину, у проналажењу рјешења је неспоран, а узајамно повјерење и сарадња гарант за изградњу бољег свијета.