Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Македоније о изручењу

На основу члана 95 тачка 3 Устава Црне Горе доносим

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Македоније о изручењу

Проглашавам Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Македоније о изручењу, који је донијела Скупштина Црне Горе 24. сазива, на седмој сједници првог редовног (прољећњег) засиједања у 2012. години, дана 19. јуна 2012. године.

Број: 01-810/2

Подгорица, 26.06.2012.

Предсједник Црне Горе,

Филип Вујановић, с.р.

На основу члана 82 став 1 тач. 2 и 17 и члана 91 став 2 Устава Црне Горе, Скупштина Црне Горе 24. сазива, на седмој сједници првог редовног (прољећњег) засиједања у 2012. години, дана 19. јуна 2012. године, донијела је

Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Македоније о изручењу

Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ - Међународни уговори", бр. 9/2012 од 29.6.2012. године. Види: Објаву - МУ, 15/2012-1.

Члан 1

Потврђује се Уговор између Црне Горе и Републике Македоније о изручењу, потписан у Скопљу 4. октобра 2011. године, у оригиналу на црногорском и македонском језику.

Члан 2

Текст Уговора из члана 1 овог закона, у оригиналу на црногорском језику гласи:

УГОВОР ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ МАКЕДОНИЈЕ О ИЗРУЧЕЊУ

Црна Гора и Република Македонија (у даљем тексту: државе уговорнице),

свјесне потребе даљег унапређења међусобне сарадње у области правосуђа,

узимајући у обзир високу опасност организованог криминала и корупције, њиховог транснационалног ширења, као и важност борбе против организованог криминала и корупције, те потребу за ефикасном међусобном сарадњом држава у тој борби,

у жељи да посебно регулишу сарадњу у погледу изручења,

споразумјеле су се о сљедећем:

Обавеза изручења

Члан 1

Државе уговорнице се обавезују да ће у складу с одредбама овог уговора, на захтјев, једна другој изручивати лица која се у држави која тражи изручење (у даљем тексту: држава молиља) гоне због кривичног дјела или се траже ради извршења казне затвора или друге мјере која подразумијева лишење слободе, у складу са правом држава уговорница.

Начин комуникације

Члан 2

(1) Надлежни органи држава уговорница код спровођења овог уговора комуницирају писаним путем и то преко министарстава надлежних за послове правосуђа.

(2) Дипломатски пут комуникације овим није искључен, ако за то постоје оправдани разлози.

(3) У хитним случајевима, захтјев и обавјештења према овом уговору могу се достављати преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

Језик и легализација

Члан 3

(1) Захтјев за изручење и документација која треба да се достави држави од које се тражи изручење (у даљем тексту: замољена држава) према одредбама овог уговора, састављају се на језику државе молиље.

(2) Легализација исправа из става 1 овог члана није потребна.

Документација

Члан 4

Уз захтјев за изручење држава молиља треба да приложи:

1) средства за утврђивање истовјетности лица чије се изручење тражи (тачан опис, фотографије, отисци прстију и сл.);

2) потврду или друге податке о држављанству сопствених држављана;

3) оптужницу или пресуду или одлуку о притвору или други акт истог правног значаја, у овјереном препису или овјереној копији. У овим актима мора бити наведено: име и презиме лица чије се изручење тражи и други подаци који су потребни за утврђивање његове истовјетности, опис дјела, законски назив кривичног дјела;

4) извод из текста законских одредби које ће бити примијењене или су биле примијењене према лицу чије се изручење тражи, због дјела поводом кога се изручење тражи;

5) податке о дужини кривичне санкције када се ради о изручењу лица ради издржавања остатка кривичне санкције.

Допуна документације

Члан 5

(1) Ако су подаци и документација које је доставила држава молиља недовољни за доношење одлуке замољене државе на основу овог уговора, замољена држава може да тражи допунска обавјештења и документацију и да одреди примјерен рок за њихово достављање, не дужи од 15 дана.

(2) Рок из става 1 овог члана може се на образложени захтјев продужити.

(3) Ако држава молиља у роковима предвиђеним ст. 1 и 2 овог члана не достави

допунске податке и документацију, замољена држава ће одмах обуставити поступак за изручење и лице чије се изручење тражи пустиће на слободу.

(4) Трошкове који су настали неоснованим лишењем слободе у случају из става 3 овог члана надокнадиће држава молиља замољеној држави.

Кривична дјела за која се изручење дозвољава

Члан 6

(1) Изручење ради кривичног гоњења дозволиће се само ако је за кривично дјело према праву обје државе уговорнице прописана казна затвора или мјера која укључује лишење слободе у трајању од најмање једне године.

(2) Изручење ради извршења правноснажно изречене казне затвора или мјере која укључује лишење слободе дозволиће се само за кривична дјела која су кажњива према праву обје државе уговорнице и ако трајање казне затвора или мјере која укључује лишење слободе, односно њихов остатак који се треба извршити износи најмање четири мјесеца.

(3) Ако захтјев за изручење укључује неколико кривичних дјела од којих је за свако, према праву обје државе уговорнице, прописана казна затвора или мјера која укључује лишење слободе, а нека од њих не испуњавају услов из става 1 овог члана, замољена држава ће допустити изручење и за та кривична дјела.

Кривична дјела за која се допушта изручење сопствених држављана

Члан 7

(1) Изручење сопствених држављана у циљу кривичног гоњења дозволиће се ако су испуњени услови прописани овим уговором само за кривична дјела организованог криминала, корупције и прања новца за која је према праву обје државе уговорнице прописана казна затвора или мјера која подразумијева лишење слободе у трајању од четири године или тежа казна.

(2) Изручење сопствених држављана у циљу извршења правоснажно изречене казне затвора или мјере која подразумијева лишење слободе дозволиће се ако су испуњени услови прописани овим уговором само за кривична дјела организованог криминала, корупције и прања новца која су кажњива према праву обје државе уговорнице и ако трајање казне затвора или мјере која подразумијева лишење слободе односно њихов остатак који се треба извршити износи најмање двије године.

(3) Кривична дјела организованог криминала из ст. 1 и 2 овог члана у складу са домаћим законодавством сматрају се:

- кривична дјела почињена од стране организоване криминалне групе,

- организовање и учествовање у организованој злочиначкој групи.

(4) Кривична дјела корупције из ст. 1 и 2 овог члана у складу са домаћим законодавством сматрају се:

- злоупотреба положаја од стране службених лица,

- противзаконит утицај,

- активно и пасивно подмићивање службених лица,

- активно и пасивно подмићивање у приватном сектору,

- проневјера.

Одбијање изручења због азила или међународноправних обавеза

Члан 8

Изручење се неће дозволити:

1) ако лице чије се изручење тражи ужива азил на територији замољене државе;

2) ако би изручење било у супротности с обавезама замољене државе које за њу произлазе из мултилатералних уговора.

Начело не бис ин идем

Члан 9

(1) Изручење се неће дозволити ако се тражи због дјела за које је лице чије се изручење тражи у замољеној држави већ правноснажно осуђено или ослобођено или правоснажно оптужба против њега одбијена или је правноснажно обустављен поступак.

(2) Изручење се неће дозволити ако се тражи због дјела за које је лице чије се изручење тражи правоснажно осуђено или ослобођено у трећој држави, а изречена кривична санкција извршена или опроштена или је неизвршени дио санкције опроштен или је према праву треће државе наступила застарјелост извршења кривичне санкције.

(3) Изузетно у случајевима из става 2 овог члана изручење се може дозволити ако је кривично дјело почињено против добара од јавног интереса у држави молиљи.

Застарјелост

Члан 10

Изручење се неће дозволити ако је кривично гоњење или извршење кривичне санкције застарјело према праву државе молиље или према праву замољене државе, ако постоји њена надлежност на основу њеног домаћег права.

Обострана кажњивост

Члан 11

Изручење се неће дозволити ако се тражи због дјела које није кривично дјело према праву једне од држава уговорница.

Кривично гоњење због истог дјела у замољеној држави

Члан 12

Изручење се може одбити ако се лице чије се изручење тражи, због истог кривичног дјела кривично гони у замољеној држави.

Начело територијалности

Члан 13

(1) Изручење се може одбити ако се тражи због кривичног дјела које је у цјелости или дјелимично извршено на територији замољене државе.

(2) Изручење се може одбити ако се тражи због кривичног дјела почињеног ван територије државе молиље, и ако право замољене државе не дозвољава кривично гоњење за исто кривично дјело почињено ван њене територије.

Судска надлежност замољене државе

Члан 14

Изручење се може одбити због дјела које подлијеже судској надлежности замољене државе.

Амнестија

Члан 15

Изручење се неће дозволити за кривично дјело које је обухваћено амнестијом у замољеној држави, ако је она надлежна за кривично гоњење за то кривично дјело према свом праву.

Пресуда у одсуству

Члан 16

Ако је лице чије се изручење тражи правоснажно осуђено у одсуству, изручење ће се дозволити само ако држава молиља да гаранције да се кривични поступак може послије изручења поново спровести у присуству изрученог лица у којем ће то лице моћи остварити своје право на одбрану.

Одлагање изручења и привремено изручење

Члан 17

(1) Ако се против лица чије се изручење тражи у замољеној држави води кривични поступак, или је у тој држави осуђено због неког другог кривичног дјела, а не оног које је предмет изручења, изручење се може одложити док се тај поступак не оконча, а у случају осуде док се кривична санкција не изврши.

(2) Ако би због одлагања изручења у држави молиљи кривично гоњење могло да застари, или би његов ток био озбиљно ометан, може се, на образложен захтјев државе молиље, дозволити привремено изручење ради вођења кривичног поступка. Држава молиља мора у том случају изручено лице вратити одмах након што се обаве неопходне процесне радње због којих је било дозвољено привремено изручење.

(3) Држава молиља мора привремено изручено лице, за вријеме боравка на њеној територији, држати у притвору. Вријеме проведено у притвору од дана када привремено изручено лице напусти територију замољене државе до дана када се на њену територију врати, урачунава се у кривичну санкцију која ће бити изречена или извршена у замољеној држави.

Више захтјева за изручење

Члан 18

(1) Ако изручење због истог дјела траже држава уговорница и трећа држава, замољена држава одлучује о изручењу узимајући у обзир све околности, посебно тежину кривичног дјела, мјесто извршења кривичног дјела, вријеме подношења захтјева за изручење, држављанство лица чије се изручење тражи и могућност његовог даљег изручења.

(2) Ако се захтјеви односе на различита дјела, а донесе се одлука о изручењу трећој држави, замољена држава ће другој држави уговорници, заједно с одлуком о захтјеву за изручење, саопштити да ли је сагласна с евентуалним даљим изручењем из треће државе другој држави уговорници.

Притвор у поступку изручења

Члан 19

(1) Ако су испуњени формални услови за изручење, замољена држава након пријема захтјева за изручење може, у складу са својим правом, лицу одредити притвор, осим ако изручење очигледно није дозвољено.

(2) У хитним случајевима, на изричити захтјев надлежног органа државе молиље, надлежни орган замољене државе може привремено притворити лице и прије пријема захтјева за изручење. У захтјеву се наводи постојање једне од исправа из члана 4 тачка 3 овог уговора и да постоји намјера да се поднесе молба за изручење. Захтјев треба да садржи и податке о кривичном дјелу због којег ће се тражити изручење, вријеме и мјесто његовог извршења, податке о прописаној или изреченој санкцији, односно њеном остатку, као и опис лица чије ће се изручење тражити уколико је то могуће.

(3) Захтјев из става 2 овог члана може се поднијети преко министарстава надлежних за послове правосуђа, дипломатским путем, или преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

(4) Међународна потерница се сматра захтјевом за привремено притварање.

(5) О томе да је притворила лице у складу с одредбама овог члана, замољена држава мора без одлагања обавјестити државу молиљу.

(6) Привремени притвор биће укинут ако молба за изручење и документација наведена у члану 4 овог уговора не буду достављени замољеној држави у року од 18 дана од дана притварања. Притвор се, на образложени захтјев државе молиље, може продужити али не дуже од 40 дана од дана притварања.

(7) Пуштање на слободу не спречава поновно притварање лица, ако молба за изручење буде касније достављена.

Одлука о захтјеву за изручење

Члан 20

(1) Замољена држава мора о захтјеву за изручење одлучити без одлагања, и о својој одлуци обавјестити државу молиљу.

(2) Одлука којом се изручење одбија у цјелости или дјелимично мора бити образложена.

Поједностављено изручење

Члан 21

(1) Замољена држава може да лице чије се изручење, односно привремено притварање ради изручења захтјева, изручи по поједностављеном поступку, ако оно пред надлежним судом замољене државе изричито изјави да је сагласно са оваквим начином изручења и ако су испуњене претпоставке за изручење.

(2) У случају поједностављеног изручења није потребно подношење захтјева за изручење са документацијом, међутим, замољена држава, уколико сматра да је то неопходно, може да затражи одређене податке и документа од државе молиље.

(3) Изручење по поједностављеном поступку има дејство изручења у редовном поступку.

Начело специјалности

Члан 22

(1) Изручено лице не може бити кривично гоњено, подвргнуто извршењу казне затвора или друге мјере која подразумијева лишење слободе или изручено трећој држави, због кривичног дјела извршеног прије изручења, а које није предмет изручења.

(2) Услови из става 1 овог члана неће се примијенити:

1) ако се изручено лице изричито одрекло гаранције из става 1 овог члана;

2) ако изручено лице, иако је имало могућности, није у року од 45 дана од дана његовог коначног пуштања на слободу, напустило територију државе уговорнице којој је било изручено или ако се након напуштања те територије, на њу поново вратило;

3) ако држава која је изручила лице да сагласност, у ком циљу се подноси захтјев са прилозима наведеним у члану 4 тач. 3 и 4 овог уговора и судски записник са изјавом изрученог лица о кривичном дјелу из става 1 овог члана.

(3) Ако се након изручења, током кривичног поступка у држави молиљи промијени правна квалификација кривичног дјела за које је допуштено изручење, изручено лице се може кривично гонити и осудити за то дјело само ако је изручење дозвољено према новој правној квалификацији.

Урачунавање притвора у кривичну санкцију

Члан 23

Ако је изручено лице у држави уговорници било притворено због кривичног дјела због којег је изручено, вријеме проведено у притвору урачунава се у кривичну санкцију.

Предаја лица које се изручује

Члан 24

(1) Ако се изручење дозволи, замољена држава ће државу молиљу обавијестити о мјесту и времену предаје, као и о времену које је тражено лице провело у притвору ради изручења.

(2) Лице чије је изручење дозвољено може се пустити на слободу, ако га надлежни орган државе молиље не преузме у року од 10 дана од дана утврђеног за предају.

(3) Ако предаја лица чије је изручење дозвољено није могућа због ванредних околности, држава уговорница на чијој су страни ове околности настале ће о томе обавијестити другу државу уговорницу ради постизања договора о новом времену предаје.

Поновни захтјев за изручење

Члан 25

Ако изручено лице на било који начин избјегне кривично гоњење или извршење кривичне санкције, а нађе се на територији замољене државе, моћи ће да буде изручено на поновљени захтјев. У том случају није потребно да уз захтјев буду приложена документа из члана 4 овог уговора, ако су још увјек на располагању замољеној држави и ако се нијесу промијениле околности под којим је поднесена првобитни захтјев за изручење.

Предаја предмета

Члан 26

(1) Предаја предмета се обавља према праву замољене државе.

(2) Ако се дозволи изручење лица, замољена држава ће, и без посебног захтјева, дозволити предају предмета:

1) који се могу употријебити као доказно средство;

2) које је лице које се изручује, стекло кривичним дјелом или уновчавањем предмета који потичу од извршења кривичног дјела.

(3)Предмети или исправе могу се заплијенити и предати другој држави уговорници ако о одузимању предмета постоји одлука надлежног органа државе молиље.

(4)Замољена држава може одложити предају предмета или исправа, ако су јој потребни у другом кривичном поступку који је у току.

(5)Ако изручење које би по овом уговору било дозвољено, није могуће јер је лице које треба изручити побјегло или умрло, или га није могуће пронаћи на територији замољене државе, предаја предмета ће се и поред тога дозволити.

(6) Права замољене државе и трећих лица на предмете из става 2 овог члана остају недирнута. Ако постоје таква права, држава молиља ће предмете, по окончању поступка, што прије бесплатно вратити замољеној држави. Ако би таква права била повријеђена предајом, предаја се неће дозволити.

(7) Држава молиља ће вратити предмете или исправе замољеној држави, након окончања поступка за који су били тражени, уколико се замољена држава тог не одрекне.

(8) Предаја предмета ради враћања оштећеном може се извршити уз сагласност друге државе уговорнице и прије него што је дозвољено изручење, ако је лице које се изручује сагласно да се предмети непосредно врате оштећеном.

Примјена права и обавјештења

Члан 27

(1) Ако овим уговором није одређено другачије, на поступак у вези изручења и на притвор на територији замољене државе, примјењује се право замољене државе.

(2) Ако се лице изручује ради кривичног гоњења, држава молиља ће обавијестити замољену државу о исходу кривичног поступка и доставити јој правноснажну одлуку.

Транзит

Члан 28

(1) Транзит лица које треба да изручи трећа држава једној држави уговорници, преко територије друге државе уговорнице, биће одобрен, ако овим уговором није другачије уређено, под истим условима као код изручења.

(2) Захтјев за транзит преко територије државе уговорнице и одлука којом је дозвољено изручење мора бити поднијет држави уговорници од које се тражи одобрење транзита најмање 10 дана, односно у хитним случајевима најмање три дана прије договореног датума транзита.

(3) Држава уговорница од које се тражи одобрење транзита може да одбије захтјев за транзит преко своје територије ако се ради о лицу против кога се у тој држави води кривични поступак или је против њега изречена осуђујућа пресуда која није извршена, или ако би по мишљењу те државе транзит могао да нанесе штету њеним интересима.

(4) Држава уговорница од које се тражи одобрење транзита ће одбити молбу за транзит преко своје територије сопственог држављанина осим ако трећа држава изручује то лице држави уговорници за кривична дјела организованог криминала, корупције и прања новца из члана 7 овог уговора.

(5) Без сагласности државе која је одобрила изручење траженог лица, држава уговорница преко чије територије се врши његов транзит, не смије то лице да гони нити да према њему изврши кривичну санкцију због кривичног дјела које је извршено прије транзита.

(6) У току транзита замољена држава ће лице које се спроводи држати у притвору.

Транзит ваздушним путем

Члан 29

(1) Ако је код изручења лице потребно превести из треће државе у државу уговорницу ваздушним путем, без међуслијетања преко територије друге државе уговорнице, није потребно одобрење државе уговорнице преко чије територије се лет обавља. Ту државу ће држава у коју је потребно лице превести из треће државе унапријед обавијестити о постојању једне од исправа из члана 4 тачке 3 овог уговора, као и о држављанству лица које се изручује.

(2) У случају непредвиђеног међуслијетања на територију државе преко чије територије се обавља лет, обавјештење из става 1 овог члана има иста дејства као и захтјев за притварање из члана 19 овог уговора.

Трошкови

Члан 30

(1) Трошкове за изручење сноси држава уговорница на чијој су територији настали.

(2) Трошкове транзита сноси држава која је тражила одобрење транзита.

(3) Трошкове превоза авионом сноси држава која је такав превоз предложила.

Завршне одредбе

Члан 31

Све спорове о тумачењу или примјени овог уговора државе уговорнице ће рјешавати дипломатским путем.

Члан 32

(1) Овај Уговор ступа на снагу даном пријема, дипломатским путем, последње од нота којима се државе уговорнице узајамно обавјештавају о спроведеном поступку потврђивања у складу са њиховим правом.

(2) Овај Уговор се закључује на неодређено вријеме. Свака држава уговорница може Уговор отказати писмено дипломатским путем и у том случају овај Уговор престаје да важи након истека шест мјесеци од дана пријема обавештења о отказивању.

(3) Даном ступања на снагу овог уговора престају да важе одредбе о екстрадицији Уговора између Србије и Црне Горе и Републике Македоније о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима закључен у Скопљу 6. јула 2004. године.

Сачињено у Скопљу дана 4. октобра 2011. године у два оригинална примјерка, сваки на црногорском и македонском језику, с тим да су оба текста подједнако вјеродостојна.

ЗА ЦРНУ ГОРУ

Душко Марковић, с.р. ЗА РЕПУБЛИКУ МАКЕДОНИЈУ

Блерим Беxхети, с.р.

Члан 3

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Црне Горе - Међународни уговори“.

Број 24-9/12-4/4

ЕПА 873 XXИВ

Подгорица, 19. јуна 2012. године

СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ 24. САЗИВА

ПРЕДСЈЕДНИК,

Ранко Кривокапић, с.р.

ИЗМЕНЕ

Објава о ступању на снагу Уговора између Црне Горе и Републике Македоније о изручењу

Објава је објављена у "Службеном листу ЦГ - Међународни уговори", бр. 15/2012 од 28.12.2012. године.

На основу члана 21 Закона о закључивању и извршавању међународних уговора ("Службени лист Црне Горе", број 77/2008), Министарство вањских послова и европских интеграција Црне Горе

ОБЈАВЉУЈЕ

да је Уговор између Црне Горе и Републике Македоније о изручењу, потписан у Скопљу 4. октобра 2011. године, за који је Закон о потврђивању објављен у "Службеном листу Црне Горе - Међународни уговори", број 9/2012 од 29. јуна 2012. године, ступио на снагу 17. јула 2012. године.

Број: 011-51/32

Подгорица, 12. децембар 2012. године

Министар вањских послова и европских интеграција

Др Игор Лукшић, с.р.