Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Хрватске о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима

На основу члана 95 тачка 3 Устава Црне Горе доносим

Указ о проглашењу Закона о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Хрватске о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима

Проглашавам Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Хрватске о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, који је донијела Скупштина Црне Горе 24. сазива, на седмој сједници другог редовног (јесењег) засиједања у 2011. години, дана 20. децембра 2011. године.

Број: 01-1489/2

Подгорица, 26.12.2011. године

Предсједник Црне Горе,

Филип Вујановић, с.р.

На основу члана 82 став 1 тач. 2 и 17 и члана 91 став 2 Устава Црне Горе, Скупштина Црне Горе 24. сазива, на седмој сједници другог редовног (јесењег) засиједања у 2011. години, дана 20. децембра 2011. године, донијела је

Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Хрватске о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима

Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ - Међународни уговори", бр. 17/2011 од 28.12.2011. године. Види: Објаву - МУ, 15/2012-1.

Члан 1

Потврђује се Уговор између Црне Горе и Републике Хрватске о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, потписан у Загребу 9. септембра 2011. године, у оригиналу на црногорском и хрватском језику.

Члан 2

Текст Уговора из члана 1 овог закона, у оригиналу на црногорском језику гласи:

УГОВОР ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ О МЕЂУСОБНОМ ИЗВРШАВАЊУ СУДСКИХ ОДЛУКА У КРИВИЧНИМ СТВАРИМА

Црна Гора и Република Хрватска (у даљем тексту: државе уговорнице),

свјесне потребе даљег унапријеђења односа међусобног повјерења и сарадње у подручју правосуђа,

полазећи од начела правичности и социјалне рехабилитације осуђених лица, те сматрајући да се ова сврха у највећој мјери може постићи извршењем кривичних санкција у домицилној држави осуђеног лица,

споразумјеле су се како слиједи:

ПРВО ПОГЛАВЉЕ

Опште одредбе

Члан 1

(1) Државе уговорнице обавезују се да ће у складу са условима прописаним овим Уговором, међусобно извршавати правоснажне судске одлуке у кривичним стварима које је донио суд једне државе уговорнице против држављанина друге државе уговорнице или против лица које на њеној територији има пребивалиште, тако што ће:

1) извршавати надзор над лицем према којем је изречена условна кривична санкција за вријеме провјеравања;

2) извршавати казне затвора и друге мјере које укључују лишење слободе.

(2) Држављанином државе уговорнице сматра се лице које према праву те државе има њено држављанство.

(3) Уколико је лице држављанин обије државе уговорнице, то није сметња за преузимање надзора и извршења ако су испуњени услови прописани овим Уговором, и уколико би се тиме остварила сврха овог Уговора.

Члан 2

У смислу овог Уговора:

1) "држава пресуђења" подразумијева државу уговорницу у којој је донијета судска одлука чије се извршење захтијева;

2) "држава извршења" подразумијева државу уговорницу у којој се извршава судска одлука донијета у другој држави уговорници;

3) "кривична санкција" подразумијева казну затвора и друге мјере које укључују лишење слободе, као и условну кривичну санкцију;

4) "друге мјере које укључују лишење слободе" подразумијевају:

1) за Републику Хрватску - присилни смјештај неурачунљивог лица и васпитне мјере прописане кривичним законодавством Републике Хрватске, које изриче суд и које имају за посљедицу лишење слободе;

2) за Црну Гору - мјере безбједности и васпитне мјере прописане кривичним законодавством Црне Горе, које изриче суд и које имају за посљедицу лишење слободе;

5) "условна кривична санкција" подразумијева:

1) за Републику Хрватску - условна осуда и условна осуда са заштитним надзором прописане кривичним законодавством Републике Хрватске;

2) за Црну Гору - условна осуда и условна осуда са заштитним надзором прописане кривичним законодавством Црне Горе.

Члан 3

(1) Надзор или извршење, према одредбама овог Уговора, преузеће се ако су испуњени сљедећи услови:

1) ако је осуђено лице држављанин државе извршења или у њој има пребивалиште;

2) ако је судска одлука правоснажна;

3) ако је дјело на којем се заснива правоснажна судска одлука кривично дјело према праву обје државе уговорнице;

4) ако обје државе уговорнице пристану на пренос надзора или извршења, при чему ће узети у обзир мишљење осуђеног лица под условом да није избјегавало извршење судске одлуке.

(2) Уколико се осуђено лице у вријеме подношења замолнице за премјештај налази на издржавању казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе у држави уговорници, премјештај тог лица у другу државу уговорницу у циљу наставка извршења казнене затвора или друге мјере која укључује лишење слободе ће се дозволити ако су, поред услова из става (1) овог члана, испуњени сљедећи услови:

1) ако се осуђено лице с тим сагласи;

2) ако осуђено лице у вријеме подношења замолнице има издржати још најмање шест мјесеци од изречене казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе, а што се утврђује сабирањем казни затвора или других мјера које укључују лишење слободе или њихових остатака који треба извршити.

(3) Ако трајање кривичне санкције није одређено, за оцјену да ли то трајање износи најмање шест мјесеци мјеродаван је тренутак у којем се мјера најкасније мора укинути према праву државе пресуђења.

(4) Уколико осуђено лице из става (2) овог члана не може дати правно ваљану сагласност за премјештај у другу државу уговорницу у циљу наставка извршења казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе, потребно је прибавити сагласност његовог законског заступника према праву оне државе у којој осуђено лице има пребивалиште.

Члан 4

(1) На захтјев државе пресуђења, држава извршења може пристати на премјештај осуђеног лица без његове сагласности, уколико је против тог лица изречена мјера безбједности протјеривање странца из земље.

(2) У случају из става (1) овог члана држава извршења неће дати своју сагласност за премјештај прије него што размотри мишљење осуђеног лица.

(3) Држава пресуђења доставиће држави извршења:

1) изјаву која садржи мишљење осуђеног лица о предложеном премјештају;

2) овјерени препис или овјерену копију судске одлуке којом је изречена мјера безбједности протјеривање странца из земље.

Члан 5

(1) Надзор или извршење неће се преузети:

1) ако би надзор или извршење били противни основним начелима правног система државе извршења;

2) ако је дјело на којем се заснива судска одлука, по мишљењу државе извршења, политичке или војне природе;

3) ако би надзор или извршење били у супротности с обавезама државе извршења које произлазе из међународних уговора који је обавезују;

4) ако је за извршење кривичне санкције наступила застарјелост према праву једне од држава уговорница;

5) ако се против осуђеног лица, с обзиром на године живота у вријеме извршења дјела, не би могао водити кривични поступак у држави извршења;

6) ако је осуђено лице у држави извршења већ правоснажно осуђено за исто кривично дјело или ако је ослобођено од оптужбе;

7) ако је лице правоснажно осуђено у трећој држави за исто кривично дјело, а изречена кривична санкција је потпуно извршена или му је опроштена или му је неизвршени дио опроштен;

8) ако је судска одлука донијета у одсуству осуђеног лица;

9) ако осуђено лице ужива право азила у држави пресуђења;

10) ако је судском одлуком изречена мјера која укључује лишење слободе, а коју примјеном домаћег права није могуће извршити у држави извршења.

(2) Ако је у држави извршења у току кривични поступак против осуђеног лица због кривичног дјела за које се тражи преузимање надзора или извршења онда та држава може привремено обуставити кривични поступак и преузети надзор или извршење.

(3) У случају из става (2) овог члана држава извршења има право на поновно кривично гоњење ако осуђено лице избјегне надзор или извршење, а коначно обуставља кривични поступак ако је кривична санкција потпуно извршена или опроштена.

ДРУГО ПОГЛАВЉЕ

Надзор

Члан 6

(1) Државе уговорнице ће, на основу замолнице и под условима прописаним овим Уговором, међусобно надзирати, током времена провјеравања, лица којима је суд у држави уговорници правоснажно изрекао условну кривичну санкцију.

(2) Надзор се спроводи у држави чији је осуђено лице држављанин, или у којој има пребивалиште.

Члан 7

(1) Надзор се састоји у изрицању мјера предвиђених према праву државе извршења које су усмјерене на рехабилитацију и ресоцијализацију осуђеног лица, те у надзору над понашањем осуђеног лица како би се према потреби могло осигурати опозивање условне кривичне санкције.

(2) Мјере надзора одређене у држави извршења, према врсти и трајању, не смију бити строжије од мјера надзора одређених у држави пресуђења.

(3) Приликом одређивања мјера надзора у држави извршења, настојаће се примијенити мјере које у највећој могућој мјери одговарају мјерама надзора одређеним у држави пресуђења.

(4) Држава извршења дужна је обавијестити државу пресуђења о условима и мјерама надзора одређеним осуђеном лицу којима ће то лице бити подвргнуто током времена провјеравања.

(5) Надзор се проводи искључиво према праву државе извршења.

Члан 8

(1) За опозив условне кривичне санкције искључиво је надлежна држава пресуђења.

(2) Држава извршења ће без одлагања обавијестити државу пресуђења о свим околностима које би могле довести до опозива условне кривичне санкције, а држава пресуђења државу извршења о свим околностима које би могле утицати на спровођење надзора у држави извршења.

(3) Држава пресуђења ће без одлагања обавијестити државу извршења о опозиву условне кривичне санкције.

(4) Ако држава пресуђења опозове условну кривичну санкцију, она може замолити државу извршења да преузме извршење казне затвора и друге мјере која укључује лишење слободе.

Члан 9

(1) Даље мјере у вези спровођења надзора у држави пресуђења привремено се обустављају даном правоснажности одлуке о преузимању надзора.

(2) Право државе пресуђења на извршење коначно престаје ако током времена провјеравања није настала ни једна околност због које је према домаћем праву потребно опозвати условну кривичну санкцију.

ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ

Извршење

Члан 10

(1) Ако је лице које је држављанин једне од држава уговорница или на њеној територији има пребивалиште, у другој држави уговорници правоснажно осуђено за кривично дјело на казну затвора или му је изречена друга мјера која укључује лишење слободе, свака од држава уговорница може замолити да се казна затвора или друга мјера која укључује лишење слободе изврши у оној држави чији је осуђено лице држављанин или на чијој територији има пребивалиште.

(2) Овај Уговор не искључује право осуђеног лица, његовог законског заступника, брачног друга, сродника у правој линији, брата или сестру, на подношење замолнице за пренос извршења суду који је донио одлуку или надлежном органу, како државе пресуђења, тако и државе чији је осуђено лице држављанин или на чијој територији има пребивалиште.

(3) Надлежни орган државе пресуђења поучиће осуђено лице, што је прије могуће, о могућности издржавања казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе у држави чији је држављанин или на чијој територији има пребивалиште.

(4) Одредбе овог поглавља на одговарајући се начин примјењују на преузимање извршења мјере присилног смјештаја неурачуњивих лица.

(5) Сопствени држављани који имају и држављанство друге државе уговорнице премјестиће се у другу државу уговорницу у сврху наставка извршења казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе ако ће премјештај допринијети њиховој рехабилитацији.

Члан 11

(1) Ако држава уговорница прими захтјев друге државе уговорнице, на основу Уговора између Републике Хрватске и Црне Горе о изручењу, за привремено притварање у сврху изручења или за изручење лица које је њен држављанин или особе која на њезином државном подручју има пребивалиште у сврху извршења казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе, она ће одмах по одређивању притвора у поступку изручења то лице поучити о могућности издржавања казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе у држави чији је држављанин.

(2) Ако се лице из става (1) овог члана с тим сагласи, те ако су испуњени остали услови предвиђени овим Уговором, држава уговорница која је примила захтјев за привремено притварање у сврху изручења или захтјев за изручење обавијестиће другу државу уговорницу да у року не дужем од 10 дана, може поднијети замолницу за преузимање извршења казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе.

(3) Ако друга држава уговорница не поднесе замолницу за преузимање извршења у року из става (2) овог члана, против траженог лица спровешће се поступак изручења.

(4) Ако друга држава уговорница поднесе замолницу за преузимање извршења, замољена држава одлучује по тој замолници у складу са условима прописаним овим Уговором, а захтјев за изручење ће се сматрати захтјевом за привремено притварање лица у сврху обезбјеђивања његовог присуства до правоснажног окончања поступка преузимања и извршења судске одлуке.

Члан 12

(1) Ако се преузме извршење, суд државе извршења одређује према домаћем праву казну затвора или другу мјеру која укључује лишење слободе коју треба извршити, при чему ће:

1) бити везан за утврђено чињенично стање на којем се заснива одлука државе пресуђења;

2) узети у обзир у највећој могућој мјери казну затвора или другу мјеру која укључује лишење слободе изречену у држави пресуђења.

(2) Извршењем у другој држави уговорници осуђено лице ни у којем случају не смије бити доведено у тежи положај у односу на положај који би имало у држави пресуђења.

(3) Вријеме лишења слободе у држави пресуђења урачунаће се у потпуности у казну затвора или другу мјеру која укључује лишење слободе коју треба извршити у држави извршења.

Члан 13

Извршење, укључујући и условни отпуст, спроводи се искључиво према праву државе извршења.

Члан 14

(1) За одлучивање о захтјеву за понављање кривичног поступка искључиво је надлежна држава пресуђења.

(2) Ако се судска одлука на којој се заснива замолница за извршење накнадно укине или измијени у држави пресуђења, та држава је дужна о томе одмах обавијестити државу извршења.

(3) На основу нове одлуке суд државе извршења одлучиће о даљем издржавању казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе према одредбама овог Уговора.

Члан 15

(1) Ако се пресуда заснива на више кривичних дјела, преузимање извршења се може тражити само за дио казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе која се односи на поједина од тих дјела.

(2) Држава пресуђења утврђује дио казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе за који се тражи преузимање извршења.

(3) Ако држава пресуђења не утврди дио казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе за који се тражи преузимање извршења, па то не учини ни у року који јој одреди држава извршења, држава извршења ће према домаћем праву одредити дио казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе који треба извршити.

Члан 16

(1) Даном правоснажности одлуке којом држава уговорница преузима извршење, привремено се обуставља даље извршење у држави пресуђења.

(2) Ако се осуђено лице налази на издржавању казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе, извршење се привремено обуставља када то лице буде премјештено у државу извршења.

(3) Право државе пресуђења на извршење коначно престаје када осуђено лице издржи казну затвора или другу мјеру која укључује лишење слободе у држави извршења, или кад јој је она коначно опроштена.

(4) Ако осуђено лице избјегне извршење у држави извршења, држава пресуђења поновно стиче право на извршење остатка казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе.

Члан 17

(1) Осуђено лице не може због другог кривичног дјела почињеног прије преузимања извршења, а за које није преузето извршење, без сагласности државе пресуђења бити кривично гоњено, осуђено, подвргнуто неком другом ограничењу личне слободе или изручено трећој држави.

(2) Сагласност из става (1) овог члана није потребна:

1) ако се осуђено лице изричито одрекло права из става (1) овог члана;

2) ако осуђено лице у року од 45 дана након коначног отпуста са издржавања казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе не напусти територију државе извршења. У тај рок не урачунава се вријеме за које осуђено лице, независно од своје воље, није могло напустити територију државе извршења;

3) ако је осуђено лице напустило територију државе извршења, а затим се на ту територију поново добровољно вратило.

(3) На сагласност из става (1) овог члана на одговарајући начин се примјењују одредбе Уговора између Републике Хрватске и Црне Горе о изручењу које уређују начело специјалности.

(4) Ако је лице дало сагласност у смислу члана 3 став (2) тачка 1) овог Уговора сматра се да се тиме одрекла права из става (1) овог члана.

ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ

Одредбе о поступку

Члан 18

(1) Надлежни органи држава уговорница у примјени овог Уговора комуницирају писаним путем и то путем министарстава надлежних за послове правосуђа.

(2) Дипломатски пут комуникације овим није искључен, ако за то постоје оправдани разлози.

(3) У хитним случајевима, замолнице и обавјештења према овом Уговору могу се достављати путем Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).

Члан 19

(1) Замолнице и документација која се прилаже уз замолницу према одредбама овог Уговора, достављају се на језику државе уговорнице која подноси замолницу.

(2) Легализација исправа из става (1) овог члана није потребна.

Члан 20

(1) Држава пресуђења приликом подношења замолнице или на захтјев државе извршења, доставља сљедећу документацију:

1) овјерени препис или овјерену копију судске одлуке с потврдом правоснажности, а према потреби и извршности;

2) препис законских одредби на којима се заснива судска одлука, одредби о застари, амнестији и помиловању;

3) податке о осуђеном лицу, његовом држављанству и пребивалишту;

4) потврду о времену проведеном на издржавању казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе које треба урачунати;

5) записник о изјави осуђеног лица из којег се види његова сагласност за премјештај у другу државу уговорницу, ако се оно налази на издржавању казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе односно изјаву из члана 4 став (3) тачка 1) овог Уговора;

6) остале документе и податке који могу бити значајни за одлучивање о замолници.

(2) Држава извршења приликом подношења замолнице или на захтјев државе пресуђења, доставља сљедећу документацију:

1) податке о осуђеном лицу, његовом држављанству и пребивалишту;

2) препис законских одредби које треба примијенити, одредби о застари, амнестији, помиловању и условном отпусту;

3) остале документе и податке који могу бити значајни за одлучивање о замолници.

Члан 21

(1) Ако су подаци и документација које је доставила држава уговорница која подноси замолницу недовољни за доношење одлуке друге државе уговорнице на основу овог Уговора, та држава може затражити допунске податке и документацију и одредити примјерени рок за њихову доставу, који не може бити дужи од 30 дана.

(2) Рок из става (1) овог члана може се на образложени захтјев продужити.

(3) Ако се захтјеву за допуну података и документације у одређеном року не удовољи, одлука о замолници за пренос извршења донијеће се на основу постојећих података и документације.

Члан 22

Мјесто, вријеме и начин предаје у сврху премјештаја утврђују се договором надлежних тијела држава уговорница.

Члан 23

(1) Трошкове настале у вези с премјештајем осуђеног лица сноси држава извршења, осим трошкова насталих на територији државе пресуђења.

(2) Држава која захтијева да се превоз осуђеног лица ради премјештаја изврши ваздухопловом сноси трошкове који настану у вези с таквим премјештајем.

Члан 24

(1) Транзит лица које се премјешта из треће државе у једну од држава уговорница, преко територије друге државе уговорнице, биће одобрен, ако овим Уговором није другачије уређено, под истим условима као и премјештај.

(2) Захтјеву за транзит преко територије државе уговорнице треба приложити правоснажну одлуку којом је преузето извршење стране судске одлуке, препис примијењених законских одредби, податке о осуђеном лицу и његовом држављанству, а подноси се најкасније 10 дана прије договореног датума транзита.

(3) Држава уговорница од које се тражи одобрење транзита може да одбије захтјев за транзит преко своје територије ако се ради о лицу против кога се у тој држави води кривични поступак или је против њега изречена осуђујућа пресуда која није извршена, или ако би по мишљењу те државе транзит могао да нанесе штету њеним интересима.

(4) Држава уговорница од које се тражи одобрење транзита ће одбити захтјев за транзит сопственог држављанина преко своје територије осим ако се то лице премјешта због кривичног дјела за које та држава уговорница, на основу домаћег права, може изручити сопственог држављанина у другу државу уговорницу.

(5) У току транзита замољена држава ће осуђено лице задржати у притвору само онолико времена колико је потребно да се обави транзит преко њене територије.

(6) Захтјев за одобрење транзита није потребан ако се превоз обавља ваздушним путем преко територије државе уговорнице без предвиђеног слијетања.

Члан 25

Свака држава уговорница може осуђеном лицу дати амнестију или помиловање у складу са домаћим правом, о чему је дужна без одлагања обавијестити другу државу уговорницу.

Члан 26

(1) Држава извршења обавијестиће државу пресуђења:

1) о правоснажности одлуке о преузимању надзора односно извршења;

2) кад осуђено лице ступи на издржавање казне затвора или друге мјере која укључује лишење слободе;

3) кад се кривична санкција изврши;

4) кад осуђено лице избјегне извршење;

5) кад држава пресуђења затражи посебни извјештај.

(2) У случају потпуног или дјеломичног одбијања замолнице за преузимање надзора или извршења, држава уговорница дужна је о томе без одлагања обавијестити другу државу уговорницу и навести разлоге одбијања.

Члан 27

Овај Уговор ће се примјењивати и на судске одлуке донесене прије његовог ступања на снагу.

ПЕТО ПОГЛАВЉЕ

Завршне одредбе

Члан 28

Све спорове о тумачењу или примјени овог Уговора државе уговорнице ће рјешавати дипломатским путем.

Члан 29

(1) Овај Уговор ступа на снагу датумом пријема посљедње од нота којима се државе уговорнице међусобно обавјештавају о спроведеном поступку потврђивања у складу с домаћим правом.

(2) Овај Уговор се склапа на неодређено вријеме. Свака држава уговорница може отказати Уговор писмено, дипломатским путем и у том случају овај Уговор престаје након истека шест мјесеци од датума пријема обавјештења о отказу.

(3) Овај Уговор ће се привремено примјењивати од датума потписивања.

Састављено у Загребу дана 9.9.2011. у два изворника, сваки на црногорском и хрватском језику, при чему су оба текста једнако вјеродостојна.

ЗА ЦРНУ ГОРУ,

Душко Марковић, с.р. ЗА РЕПУБЛИКУ ХРВАТСКУ,

Дражен Бошњаковић, с.р.

Члан 3

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном листу Црне Горе - Међународни уговори".

Број 24-9/11-14/4

ЕПА 722 XXИВ

Подгорица, 20. децембра 2011. године

СКУПШТИНА ЦРНЕ ГОРЕ 24. САЗИВА

ПРЕДСЈЕДНИК,

Ранко Кривокапић, с.р.

ИЗМЕНЕ

Објава о ступању на снагу Уговора између Црне Горе и Републике Хрватске о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима

Објава је објављена у "Службеном листу ЦГ - Међународни уговори", бр. 15/2012 од 28.12.2012. године.

На основу члана 21 Закона о закључивању и извршавању међународних уговора ("Службени лист Црне Горе", број 77/2008), Министарство вањских послова и европских интеграција Црне Горе

ОБЈАВЉУЈЕ

да је Уговор између Црне Горе и Републике Хрватске о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, који је потписан у Загребу 9. септембра 2011. године, за који је Закон о потврђивању објављен у "Службеном листу Црне Горе - Међународни уговори", број 17/2011 од 28. децембра 2011. године, ступио на снагу 26. новембра 2012. године.

Број: 011-51/16

Подгорица, 12. децембар 2012. године

Министар вањских послова и европских интеграција

Др Игор Лукшић, с.р.