- Влада Црне Горе
Министарство правде Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Реп...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Србије о изручењу
Објављено: 07.10.2013. • 16:22 Аутор: Д. П.
Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ -
Међународни уговори", бр. 4/2009 и 4/2011
(погледај и чл. 7). Види: Објаву - 7/2010-27. Види:
Објаву - 5/2011-62.
Члан 1
Потврђује се Уговор између Црне Горе и Републике Србије о изручењу,
потписан од стране представника Црне Горе и Републике Србије у Подгорици, 29.
маја 2009. године, у оригиналу на црногорском и српском језику.
Члан 2
Текст Уговора, у оригиналу на црногорском језику, гласи:
УГОВОР ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ О ИЗРУЧЕЊУ
Црна Гора и Република Србија (у даљем тексту: државе уговорнице), у жељи да
учврсте даљу сарадњу у области правне помоћи у кривичним стварима, а посебно у жељи
да регулишу сарадњу у погледу изручења окривљених и осуђених лица и тиме олакшају
међусобни правни саобраћај у овој области, договориле су се да закључе овај уговор.
Обавеза изручења
Члан 1
Државе уговорнице се обавезују да ће под условима предвиђеним овим уговором,
на молбу, изручивати једна другој лица која се гоне због кривичног дјела или се траже
ради извршења правноснажно изречене казне затвора или мјере безбједности, односно
васпитне мјере од стране правосудних органа државе молиље.
Начин комуницирања
Члан 2
(1) Надлежни органи држава уговорница код примјене овог уговора комуницирају, и
то:
а) за Црну Гору - преко Министарства правде Црне Горе,
б) за Републику Србију - преко Министарства правде Републике Србије,
(2) Дипломатски пут општења овим није искључен, ако за то постоје оправдани
разлози.
(3) У хитним случајевима, замолнице и обавјештења према овом уговору могу се
достављати преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).
Језик и легализација
Члан 3
(1) Замолница и документација које треба доставити према одредбама овог
уговора, састављају се на службеном језику државе молиље.
(2) Легализација исправа из става 1 овога члана није потребна.
Документација
Члан 4
Уз молбу за изручење држава молиља треба да приложи:
1) средства за утврђивање истовјетности лица чије се изручење тражи, (тачан опис,
фотографије, отисци прстију и сл.),
2) увјерење или друге податке о држављанству лица чије се изручење тражи,
3) оптужницу или пресуду или одлуку о притвору или који други акт једнак овој одлуци, у
изворнику или овјереном препису, у коме треба да је назначено име и презиме лица чије
се изручење тражи и остали подаци потребни за утврђивање његове истовјетности, опис
дјела, законски назив кривичног дјела и докази за основану сумњу,
4) извод одредаба из кривичног закона које ће се примијенити или су примјењене
према лицу чије се изручење тражи, због дјела поводом кога се тражи изручење,
5) податке о дужини кривичне санкције када се ради о изручењу лица ради издржавања
остатка кривичне санкције.
Члан 5
Ако су подаци и документација које је доставила држава молиља недовољни за
доношење одлуке замољене државе на основу овог уговора, замољена држава може
да тражи допунска обавјештења и документацију и да одреди рок за њихово
достављање.
Члан 6
Ако замољена држава у року предвиђеном одредбом члана 5 овог уговора не
достави допунске податке и документацију, држава молиља ће одмах обуставити
поступак изручења и лице чије се изручење тражи пустиће на слободу.
Кривична дела за које се дозвољава изручење
Члан 7
(1) Изручење ради кривичног гоњења дозволиће се само за кривична дјела за која је,
како према праву државе молиље, тако и према праву замољене државе, прописана
казна затвора у трајању од најмање једне године или се може изрећи мјера
безбједности, односно васпитна мера у трајању дужем од једне године.
(2) Изручење ради извршења правноснажно изречене казне затвора или мјере
безбједности, односно васпитне мјере, дозволиће се за кривична дјела која су кажњива
према праву обје државе уговорнице и ако трајање казне затвора или мјере
безбједности, односно васпитне мјере, или њихов остатак који треба да се изврши, износи
најмање четири мјесеца. Изручење ће бити одобрено и кад треба извршити више казни или
мјера безбједности, односно васпитних мјера, чији збир износи најмање четири мјесеца.
Изручење сопствених држављана
Члан 7а
(1) Изручење сопствених држављана у циљу кривичног гоњења дозволиће се ако су
испуњени услови прописани овим уговором само за кривична дјела организованог
криминала, против човјечности и других добара заштићених међународним правом,
корупције и прања новца, за која је према праву обје државе уговорнице прописана
казна затвора у трајању од четири године или тежа казна односно мјера која
подразумијева лишење слободе, као и за остала тешка кривична дјела, односно тешке
облике кривичних дјела, за која је прописана казна затвора у трајању од најмање пет
година или тежа казна, односно мјера која подразумијева лишење слободе.
(2) Изручење сопствених држављана у циљу извршења правоснажно изречене казне
затвора или мјере која подразумијева лишење слободе дозволиће се ако су испуњени
услови прописани овим уговором само за кривична дјела из става 1 овог члана и ако
изречена казна затвора или мјера која подразумијева лишење слободе, односно њихов
остатак који се треба извршити износи најмање двије године.
(3) Кривичним дјелима организованог криминала, кривичним дјелима против
човјечности и других добара заштићених међународним правом и кривичним дјелом
прања новца из става 1 овог члана сматрају се кривична дјела која су као таква
предвиђена домаћим правом држава уговорница.
(4) Кривична дјела корупције из става 1 овог члана су:
- злоупотреба службеног положаја,
- противзаконит утицај по Кривичном законику Црне Горе, односно трговина
утицајем по Кривичном законику Републике Србије,
- примање и давање мита,
- проневјера.
+ Види:
чл. 1. Уговора - ЦГ-МУ, 4/2011-1.
Одбијање изручења
Члан 8
Неће се одобрити изручење:
1. лица које ужива право азила на територији замољене државе;
2. ако је дјело због којег се тражи изручење извршено на територији замољене државе;
3. ако се изручење тражи због дјела које је по мишљењу замољене државе политичко
кривично дјело или дјело повезано са таквим кривичним дјелом;
4. ако се изручење тражи због кривичног дјела које се састоји искључиво у повреди
војних дужности;
5. ако дјело због којег се тражи изручење, није кривично дјело према закону
замољене државе и према закону државе у којој је учињено;
6. ако је кривично гоњење или извршење кривичне санкције застарјело према праву
једне од држава уговорница;
7. ако је лице чије се изручење тражи због истог дјела већ било правноснажно осуђено
или је против њега кривични поступак правноснажно обустављен или је оптужба против
њега правноснажно одбијена;
8. ако је против лица чије се изручење тражи, због истог кривичног дјела покренут
кривични поступак у замољеној држави.
+ Види:
чл. 2. Уговора - ЦГ-МУ, 4/2011-1.
Кривично гоњење
Члан 8а
Ако замољена држава одбије да изручи лице које има њено држављанство, она ће на
захтјев државе молиље, са донијетом одлуком да упозна своје надлежне органе у циљу
кривичног гоњења тог лица. У том циљу замољена држава ће од државе молиље
затражити достављање одговарајућих информација, документације и предмета.
Замољена држава ће о својој одлуци обавијестити државу молиљу.
+ Види:
чл. 3. Уговора - ЦГ-МУ, 4/2011-1.
Амнестија
Члан 9
Изручење се неће одобрити за кривично дјело које је обухваћено амнестијом у
замољеној држави, ако је та држава надлежна да гони за то кривично дјело према
сопственом кривичном законодавству.
Осуда у одсуству
Члан 10
Ако је лице чије се изручење тражи осуђено у одсуству, изручење ће се дозволити
само ако држава молиља да гаранције да ће се кривични поступак послије изручења
поново спровести, у присуству изрученог лица.
Посебни случајеви због којих се може одбити изручење
Члан 10а
(1) Изручење се може одбити за кривична дјела за која је према праву обје државе
уговорнице прописана казна затвора или мјера која подразумијева лишење слободе, у
најдужем трајању од пет година и ако би изручење очигледно изузетно тешко погодило
лице чије се изручење тражи због његових година, дугог боравка у замољеној држави и
других озбиљних разлога личне природе.
(2) Ако се изручење одбије због разлога из става 1 овог члана, замољена држава ће
испитати може ли се против лица чије се изручење тражи покренути кривични поступак због
кривичних дјела на које се односи молба за изручење. О резултатима испитивања и
кривичног поступка замољена држава ће обавијестити државу молиљу.
+ Види:
чл. 4. Уговора - ЦГ-МУ, 4/2011-1.
Одлагање изручења и привремено изручење
Члан 11
(1) Ако се против лица чије се изручење тражи, у замољеној држави води кривични
поступак, или је у тој држави осуђено због неког другог кривичног дјела, а не оног
које је предмет изручења, изручење се може одложити док се тај поступак не оконча, а
у случају осуде - док се кривична санкција не изврши.
(2) Ако би због одлагања изручења из става 1 овог члана у држави молиљи кривично
гоњење могло да застари, или би његов ток био озбиљно ометен, може се, на
образложено тражење државе молиље, дозволити привремено изручење ради вођења
кривичног поступка, под условом да изручено лице буде враћено пошто се обаве хитне
процесне радње због којих је одобрено привремено изручење.
(3) Држава молиља мора привремено изручено лице, за вријеме боравка на њеној
територији, држати у притвору. Вријеме проведено у притвору, од дана када привремено
изручено лице напусти територију замољене државе до дана када се на њену територију
врати, урачунава се у кривичну санкцију која ће бити изречена или извршена у замољеној
држави.
Више молби за изручење
Члан 12
(1) Ако више држава тражи изручење истог лица због истог или различитих кривичних дјела,
замољена држава ће донијети одлуку којој ће држави дозволити изручење, узимајући у
обзир све околности случаја, а посебно релативну тежину извршених кривичних дјела,
вријеме подношења захтјева за изручење, мјесто извршења кривичних дјела,
држављанство лица и могућност његовог даљег изручења у другу државу.
(2) Замољена држава о одлуци из става 1 овог члана, обавјештава остале државе
молиље и истовремено може да да сагласност држави молиљи којој је одобрено
изручење, да лице може евентуално даље изручити некој од других држава, које су
такође тражиле изручење.
Притвор у поступку изручења
Члан 13
Ако су испуњени формални услови за изручење, замољена држава уговорница након
пријема молбе за изручење може, у складу са својим законодавством, лицу одредити
притвор, осим ако изручење очигледно није дозвољено.
Члан 14
(1) У хитним случајевима, на изричити захтјев надлежног органа државе молиље,
надлежни орган замољене државе може привремено притворити лице и прије пријема молбе
за изручење. У захтјеву се наводи постојање једне од исправа из члана 4 тачка 3 овог
уговора и да постоји намјера да се поднесе молба за изручење. Захтјев треба да
садржи и податке о кривичном дјелу због којег ће се тражити изручење, вријеме и мјесто
његовог извршења, податке о прописаној или изреченој санкцији, односно њеном
остатку, као и, уколико је то могуће, опис лица чије ће се изручење тражити.
(2) Захтјев из става 1 овог члана може се поднијети било дипломатским путем, било
непосредно поштом или телефаксом или преко Међународне организације криминалистичке
полиције - ИНТЕРПОЛ или било којим другим подобним средством писаног
комуницирања.
(3) Међународна потјерница се сматра захтјевом за привремено притварање.
(4) О томе да је притворила лице у складу са одредбом става 1 овог члана, замољена
држава мора без одлагања обавијестити државу молиљу.
(5) Привремени притвор ће се укинути ако молба за изручење и документација
наведена у члану 4 овог уговора не буду достављени замољеној држави у року од 18
дана од дана притварања. Притвор се, на образложени захтјев државе молиље, може
продужити, али ни у ком случају не може прећи 40 дана од дана притварања.
(6) Пуштање на слободу не спрјечава поновно притварање лица, ако молба за
изручење буде касније достављена.
Одлука о молби за изручење
Члан 15
(1) Замољена држава мора о молби за изручење што прије донијети одлуку и о тој
одлуци обавијестити државу молиљу.
(2) Свако потпуно или дјелимично одбијање молбе за изручење мора бити
образложено.
Поједностављено изручење
Члан 16
(1) Замољена држава може да лице чије се изручење односно привремено
притварање ради изручења захтијева, изручи по поједностављеном поступку, ако пред
надлежним судом замољене државе изричито изјави да је сагласно са оваквим начином
изручења и ако буду испуњене претпоставке за изручење.
(2) Сагласност из става 1 овог члана је неопозива.
(3) У случају поједностављеног изручења није потребно подношење молбе за
изручење са документацијом међутим замољена држава уколико сматра да је то
неопходно може да затражи одређене податке и документе од државе молиље.
(4) Изручење по поједностављеном поступку има дејство изручења у редовном
поступку.
Поновна молба за изручење
Члан 17
Ако изручено лице на било који начин избјегне кривично гоњење или извршење казне,
а нађе се на територији замољене државе, моћи ће да буде изручено на поновљени
захтјев. У том случају није потребно да уз захтјев буду приложена документа из члана
4 овог уговора.
Предаја лица чије је изручење одобрено
Члан 18
(1) Ако се изручење одобри, замољена држава ће држави молиљи саопштити мјесто и
вријеме предаје и колико је тражено лице провело у притвору у оквиру поступка изручења.
(2) Осим у случају предвиђеном у ставу 3 овог члана, лице чије је изручење
одобрено може се пустити на слободу, ако у року од 10 дана од дана утврђеног за
предају, не буде преузето.
(3) Ако предаја или преузимање лица чије је изручење одобрено није могуће због
изванредних околности, заинтересована држава ће о томе обавијестити другу државу у
циљу постизања договора о новом времену предаје.
Начело специјалности
Члан 19
(1) Изручено лице не може бити кривично гоњено, подвргнуто извршењу казне или било
којој другој мјери ограничења слободе или изручено трећој држави, за било које кривично
дјело извршено прије изручења, а које није предмет изручења.
(2) Услови из става 1 овог члана неће се примијенити:
1) ако се изручено лице изричито одрекло гаранције из става 1 овог члана;
2) ако изручено лице, иако је имало могућности, није у року од 45 дана од дана
његовог коначног пуштања на слободу, напустило територију државе уговорнице којој
је било предато или ако се послије напуштања те територије на њу поново вратило;
3) ако држава која је изручила лице да сагласност у ком циљу се подноси молба са
прилозима наведеним у члану 4 овог уговора и судски записник са изјавом изрученог
лица.
Урачунавање притвора у санкцију
Члан 20
Ако је изручено лице у држави уговорници било притворено због кривичног дјела због
којег је изручено, вријеме проведено у притвору урачунаће му се у кривичну санкцију.
Предаја предмета
Члан 21
(1) Предмети, писмена или списи, могу се заплијенити и предати другој држави
уговорници у складу са законом замољене државе, ако о томе постоји захтјев и
одлука надлежног органа држава молиље.
(2) Замољена држава уговорница може да одложи предају предмета, писмена или
списа, ако су јој потребни у другом кривичном поступку који је у току.
(3) Држава молиља ће вратити предмете, писмена или списе замољеној држави
уговорници, након окончања поступка за који су били тражени, уколико се замољена
држава тог не одрекне.
Члан 22
(1) Ако се одобри изручење лица, замољена држава ће, и без посебне молбе, држави
молиљи доставити предмете:
1. који се могу употријебити као доказно средство,
2. које је лице, које се изручује, стекло извршењем кривичног дјела или уновчавањем
предмета који потичу од извршења кривичног дела.
(2) Ако лице чије је изручење одобрено умре или побјегне, предаја предмета ће се, и
поред тога, одобрити.
(3) Права замољене државе или трећих лица на предмете из става 1 овог члана остају
недирнута. Ако постоје таква права, држава молиља ће предмете, по окончању
поступка, што прије и бесплатно вратити замољеној држави. Ако наведена лица имају
пребивалиште или боравиште на територији државе молиље, она предмете може њима
непосредно предати, под условом да добије сагласност замољене државе.
(4) Пренос новца и достављање предмета обавља се у складу са законодавством
замољене државе.
Примјена процесног права и обавјештења
Члан 23
(1) Ако овим уговором није другачије одређено, на поступак у вези са изручењем
и на притвор на територији замољене државе, примјењују се прописи замољене државе.
(2) Ако се лице изручује ради кривичног гоњења, држава молиља ће обавијестити
замољену државу о исходу кривичног поступка и доставити јој правноснажну одлуку.
Транзит
Члан 24
(1) Транзит лица које треба да изручи трећа држава једној држави уговорници, преко
територије друге државе уговорнице, биће одобрен, ако овим уговором није друкчије
одређено, под истим условима као изручење.
(2) Молба за транзит преко територије државе уговорнице треба да садржи
документацију из члана 4 овог уговора и мора бити поднесена замољеној држави
најмање 10 дана прије договореног датума транзита.
(3) Замољена држава може да одбије молбу за транзит преко своје територије ако се
ради о лицу против кога се у тој држави води кривични поступак или је против њега
изречена осуђујућа пресуда која није извршена, или ако би транзит могао да нанесе штету
интересима те државе.
(4) Замољена држава ће одбити молбу за транзит преко своје територије сопствених
држављана, осим ако трећа држава изручује та лица држави уговорници која је поднијела
молбу за транзит за кривична дјела из члана 7а овог уговора.
(5) Без сагласности државе која је одобрила изручење траженог лица, држава
уговорница преко чије територије се врши његов транзит, не смије то лице да гони нити да
према њему изврши кривичну санкцију због дјела која су извршена прије транзита.
(6) У току транзита замољена држава ће лице које се спроводи држати у притвору.
+ Види:
чл. 5. Уговора - ЦГ-МУ, 4/2011-1.
Члан 25
(1) Ако је при извршењу изручења једно лице потребно превести из треће државе у
државу уговорницу ваздушним путем, без међуслијетања преко територије друге државе
уговорнице, није потребно изричито одобрење државе уговорнице преко чије територије се
лет обавља. Ту државу ће држава молиља унапријед обавијестити о постојању једне од
исправа из тачке 3 члана 4 овог уговора, као и о држављанству лица које се изручује и
кривичном дјелу због којег се оно изручује.
(2) У случају непредвиђеног међуслијетања на територију државе преко чије територије
се обавља лет, обавјештење из става 1 овог члана има иста дејства као и молба за
притварање предвиђена у члану 14 овог уговора.
+ Види:
чл. 6. Уговора - ЦГ-МУ, 6/2011-1.
Трошкови
Члан 26
(1) Трошкове изручења сноси држава уговорница, на чијој су територији настали.
(2) Трошкове транзита сноси држава молиља.
(3) Трошкове превоза авионом сноси држава која је такав превоз предложила.
Завршне одредбе
Члан 27
Овај уговор не дира у обавезе које за државе уговорнице произилазе из
мултилатералних уговора.
Члан 28
Спорна питања у вези са примјеном овог уговора, државе уговорнице ће рјешавати
дипломатским путем.
Члан 29
(1) Овај уговор подлијеже потврђивању.
(2) Уговор ступа на снагу даном пријема посљедње ноте којима се државе
уговорнице узајамно обавјештавају о спроведеном поступку потврђивања у складу
са њиховим законодавством.
(3) Уговор се закључује на неодређено вријеме. Свака држава уговорница може
уговор отказати писмено дипломатским путем и у том случају Уговор престаје да важи
након истека шест мјесеци од дана пријема обавјештења о отказивању.
(4) Уговор ће се привремено примјењивати од дана потписивања. Привремена
примјена уговора престаје даном ступања на снагу уговора или 30 дана након
пријема обавјештења једне од држава уговорница којим обавјештава другу државу
уговорницу о својој намјери да не постане чланица овог уговора.
Овај Уговор је сачињен у Подгорици, дана 29. маја 2009. године, у два оригинална
примјерка, сваки на црногорском и српском језику, с тим да су оба текста подједнако
вјеродостојна.
ЗА ЦРНУ ГОРУ
МИНИСТАР ПРАВДЕ
Мираш Радовић, с.р.
ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
МИНИСТАР ПРАВДЕ
Снежана Маловић, с.р.
Члан 3
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном
листу Црне Горе - Међународни уговори".
ОСНОВНИ ТЕКСТ
На основу члана 95 тачка 3 Устава Црне Горе доносим
Указ о проглашењу Закона о потврђивању
Уговора између Црне Горе и Републике
Србије о изручењу
Проглашавам Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике
Србије о изручењу, који је донијела Скупштина Црне Горе 24. сазива, на другој
сједници другог редовног засиједања у 2009. години, дана 14. октобра 2009. године.
Број: 01-2693/2
Подгорица, 19. октобра 2009. године
Предсједник Црне Горе
Филип Вујановић, с.р.
На основу члана 82 став 1 тач. 2 и 17 и члана 91 став 1 Устава Црне Горе, Скупштина
Црне Горе 24. сазива, на другој сједници другог редовног засиједања у 2009. години,
дана 14. октобра 2009. године, донијела је
Закон о потврђивању Уговора између
Црне Горе и Републике Србије о изручењу
Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ -
Међународни уговори", бр. 4/2009 од 20.10.2009.
године.
Члан 1
Потврђује се Уговор између Црне Горе и Републике Србије о изручењу,
потписан од стране представника Црне Горе и Републике Србије у Подгорици, 29.
маја 2009. године, у оригиналу на црногорском и српском језику.
Члан 2
Текст Уговора, у оригиналу на црногорском језику, гласи:
УГОВОР ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ О ИЗРУЧЕЊУ
Црна Гора и Република Србија (у даљем тексту: државе уговорнице), у жељи да
учврсте даљу сарадњу у области правне помоћи у кривичним стварима, а посебно у жељи
да регулишу сарадњу у погледу изручења окривљених и осуђених лица и тиме олакшају
међусобни правни саобраћај у овој области, договориле су се да закључе овај уговор.
Обавеза изручења
Члан 1
Државе уговорнице се обавезују да ће под условима предвиђеним овим уговором,
на молбу, изручивати једна другој лица која се гоне због кривичног дјела или се траже
ради извршења правноснажно изречене казне затвора или мјере безбједности, односно
васпитне мјере од стране правосудних органа државе молиље.
Начин комуницирања
Члан 2
(1) Надлежни органи држава уговорница код примјене овог уговора комуницирају, и
то:
а) за Црну Гору - преко Министарства правде Црне Горе,
б) за Републику Србију - преко Министарства правде Републике Србије,
(2) Дипломатски пут општења овим није искључен, ако за то постоје оправдани
разлози.
(3) У хитним случајевима, замолнице и обавјештења према овом уговору могу се
достављати преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).
Језик и легализација
Члан 3
(1) Замолница и документација које треба доставити према одредбама овог
уговора, састављају се на службеном језику државе молиље.
(2) Легализација исправа из става 1 овога члана није потребна.
Документација
Члан 4
Уз молбу за изручење држава молиља треба да приложи:
1) средства за утврђивање истовјетности лица чије се изручење тражи, (тачан опис,
фотографије, отисци прстију и сл.),
2) увјерење или друге податке о држављанству лица чије се изручење тражи,
3) оптужницу или пресуду или одлуку о притвору или који други акт једнак овој одлуци, у
изворнику или овјереном препису, у коме треба да је назначено име и презиме лица чије
се изручење тражи и остали подаци потребни за утврђивање његове истовјетности, опис
дјела, законски назив кривичног дјела и докази за основану сумњу,
4) извод одредаба из кривичног закона које ће се примијенити или су примјењене
према лицу чије се изручење тражи, због дјела поводом кога се тражи изручење,
5) податке о дужини кривичне санкције када се ради о изручењу лица ради издржавања
остатка кривичне санкције.
Члан 5
Ако су подаци и документација које је доставила држава молиља недовољни за
доношење одлуке замољене државе на основу овог уговора, замољена држава може
да тражи допунска обавјештења и документацију и да одреди рок за њихово
достављање.
Члан 6
Ако замољена држава у року предвиђеном одредбом члана 5 овог уговора не
достави допунске податке и документацију, држава молиља ће одмах обуставити
поступак изручења и лице чије се изручење тражи пустиће на слободу.
Кривична дела за које се дозвољава изручење
Члан 7
(1) Изручење ради кривичног гоњења дозволиће се само за кривична дјела за која је,
како према праву државе молиље, тако и према праву замољене државе, прописана
казна затвора у трајању од најмање једне године или се може изрећи мјера
безбједности, односно васпитна мера у трајању дужем од једне године.
(2) Изручење ради извршења правноснажно изречене казне затвора или мјере
безбједности, односно васпитне мјере, дозволиће се за кривична дјела која су кажњива
према праву обје државе уговорнице и ако трајање казне затвора или мјере
безбједности, односно васпитне мјере, или њихов остатак који треба да се изврши, износи
најмање четири мјесеца. Изручење ће бити одобрено и кад треба извршити више казни или
мјера безбједности, односно васпитних мјера, чији збир износи најмање четири мјесеца.
Одбијање изручења
Члан 8
Неће се одобрити изручење:
1. лица које је на дан одлучивања о молби за изручење, држављанин замољене
државе;
2. лица које ужива право азила на територији замољене државе;
3. ако је дјело због којег се тражи изручење извршено на територији замољене државе;
4. ако се изручење тражи због дјела које је по мишљењу замољене државе политичко
кривично дјело или дјело повезано са таквим кривичним дјелом;
5. ако се изручење тражи због кривичног дјела које се састоји искључиво у повреди
војних дужности;
6. ако дјело због којег се тражи изручење, није кривично дјело према закону
замољене државе и према закону државе у којој је учињено;
7. ако је кривично гоњење или извршење кривичне санкције застарјело према праву
једне од држава уговорница;
8. ако је лице чије се изручење тражи због истог дјела већ било правноснажно осуђено
или је против њега кривични поступак правноснажно обустављен или је оптужба против
њега правноснажно одбијена;
9. ако је против лица чије се изручење тражи, због истог кривичног дјела покренут
кривични поступак у замољеној држави.
Амнестија
Члан 9
Изручење се неће одобрити за кривично дјело које је обухваћено амнестијом у
замољеној држави, ако је та држава надлежна да гони за то кривично дјело према
сопственом кривичном законодавству.
Осуда у одсуству
Члан 10
Ако је лице чије се изручење тражи осуђено у одсуству, изручење ће се дозволити
само ако држава молиља да гаранције да ће се кривични поступак послије изручења
поново спровести, у присуству изрученог лица.
Одлагање изручења и привремено изручење
Члан 11
(1) Ако се против лица чије се изручење тражи, у замољеној држави води кривични
поступак, или је у тој држави осуђено због неког другог кривичног дјела, а не оног
које је предмет изручења, изручење се може одложити док се тај поступак не оконча, а
у случају осуде - док се кривична санкција не изврши.
(2) Ако би због одлагања изручења из става 1 овог члана у држави молиљи кривично
гоњење могло да застари, или би његов ток био озбиљно ометен, може се, на
образложено тражење државе молиље, дозволити привремено изручење ради вођења
кривичног поступка, под условом да изручено лице буде враћено пошто се обаве хитне
процесне радње због којих је одобрено привремено изручење.
(3) Држава молиља мора привремено изручено лице, за вријеме боравка на њеној
територији, држати у притвору. Вријеме проведено у притвору, од дана када привремено
изручено лице напусти територију замољене државе до дана када се на њену територију
врати, урачунава се у кривичну санкцију која ће бити изречена или извршена у замољеној
држави.
Више молби за изручење
Члан 12
(1) Ако више држава тражи изручење истог лица због истог или различитих кривичних дјела,
замољена држава ће донијети одлуку којој ће држави дозволити изручење, узимајући у
обзир све околности случаја, а посебно релативну тежину извршених кривичних дјела,
вријеме подношења захтјева за изручење, мјесто извршења кривичних дјела,
држављанство лица и могућност његовог даљег изручења у другу државу.
(2) Замољена држава о одлуци из става 1 овог члана, обавјештава остале државе
молиље и истовремено може да да сагласност држави молиљи којој је одобрено
изручење, да лице може евентуално даље изручити некој од других држава, које су
такође тражиле изручење.
Притвор у поступку изручења
Члан 13
Ако су испуњени формални услови за изручење, замољена држава уговорница након
пријема молбе за изручење може, у складу са својим законодавством, лицу одредити
притвор, осим ако изручење очигледно није дозвољено.
Члан 14
(1) У хитним случајевима, на изричити захтјев надлежног органа државе молиље,
надлежни орган замољене државе може привремено притворити лице и прије пријема молбе
за изручење. У захтјеву се наводи постојање једне од исправа из члана 4 тачка 3 овог
уговора и да постоји намјера да се поднесе молба за изручење. Захтјев треба да
садржи и податке о кривичном дјелу због којег ће се тражити изручење, вријеме и мјесто
његовог извршења, податке о прописаној или изреченој санкцији, односно њеном
остатку, као и, уколико је то могуће, опис лица чије ће се изручење тражити.
(2) Захтјев из става 1 овог члана може се поднијети било дипломатским путем, било
непосредно поштом или телефаксом или преко Међународне организације криминалистичке
полиције - ИНТЕРПОЛ или било којим другим подобним средством писаног
комуницирања.
(3) Међународна потјерница се сматра захтјевом за привремено притварање.
(4) О томе да је притворила лице у складу са одредбом става 1 овог члана, замољена
држава мора без одлагања обавијестити државу молиљу.
(5) Привремени притвор ће се укинути ако молба за изручење и документација
наведена у члану 4 овог уговора не буду достављени замољеној држави у року од 18
дана од дана притварања. Притвор се, на образложени захтјев државе молиље, може
продужити, али ни у ком случају не може прећи 40 дана од дана притварања.
(6) Пуштање на слободу не спрјечава поновно притварање лица, ако молба за
изручење буде касније достављена.
Одлука о молби за изручење
Члан 15
(1) Замољена држава мора о молби за изручење што прије донијети одлуку и о тој
одлуци обавијестити државу молиљу.
(2) Свако потпуно или дјелимично одбијање молбе за изручење мора бити
образложено.
Поједностављено изручење
Члан 16
(1) Замољена држава може да лице чије се изручење односно привремено
притварање ради изручења захтијева, изручи по поједностављеном поступку, ако пред
надлежним судом замољене државе изричито изјави да је сагласно са оваквим начином
изручења и ако буду испуњене претпоставке за изручење.
(2) Сагласност из става 1 овог члана је неопозива.
(3) У случају поједностављеног изручења није потребно подношење молбе за
изручење са документацијом међутим замољена држава уколико сматра да је то
неопходно може да затражи одређене податке и документе од државе молиље.
(4) Изручење по поједностављеном поступку има дејство изручења у редовном
поступку.
Поновна молба за изручење
Члан 17
Ако изручено лице на било који начин избјегне кривично гоњење или извршење казне,
а нађе се на територији замољене државе, моћи ће да буде изручено на поновљени
захтјев. У том случају није потребно да уз захтјев буду приложена документа из члана
4 овог уговора.
Предаја лица чије је изручење одобрено
Члан 18
(1) Ако се изручење одобри, замољена држава ће држави молиљи саопштити мјесто и
вријеме предаје и колико је тражено лице провело у притвору у оквиру поступка изручења.
(2) Осим у случају предвиђеном у ставу 3 овог члана, лице чије је изручење
одобрено може се пустити на слободу, ако у року од 10 дана од дана утврђеног за
предају, не буде преузето.
(3) Ако предаја или преузимање лица чије је изручење одобрено није могуће због
изванредних околности, заинтересована држава ће о томе обавијестити другу државу у
циљу постизања договора о новом времену предаје.
Начело специјалности
Члан 19
(1) Изручено лице не може бити кривично гоњено, подвргнуто извршењу казне или било
којој другој мјери ограничења слободе или изручено трећој држави, за било које кривично
дјело извршено прије изручења, а које није предмет изручења.
(2) Услови из става 1 овог члана неће се примијенити:
1) ако се изручено лице изричито одрекло гаранције из става 1 овог члана;
2) ако изручено лице, иако је имало могућности, није у року од 45 дана од дана
његовог коначног пуштања на слободу, напустило територију државе уговорнице којој
је било предато или ако се послије напуштања те територије на њу поново вратило;
3) ако држава која је изручила лице да сагласност у ком циљу се подноси молба са
прилозима наведеним у члану 4 овог уговора и судски записник са изјавом изрученог
лица.
Урачунавање притвора у санкцију
Члан 20
Ако је изручено лице у држави уговорници било притворено због кривичног дјела због
којег је изручено, вријеме проведено у притвору урачунаће му се у кривичну санкцију.
Предаја предмета
Члан 21
(1) Предмети, писмена или списи, могу се заплијенити и предати другој држави
уговорници у складу са законом замољене државе, ако о томе постоји захтјев и
одлука надлежног органа држава молиље.
(2) Замољена држава уговорница може да одложи предају предмета, писмена или
списа, ако су јој потребни у другом кривичном поступку који је у току.
(3) Држава молиља ће вратити предмете, писмена или списе замољеној држави
уговорници, након окончања поступка за који су били тражени, уколико се замољена
држава тог не одрекне.
Члан 22
(1) Ако се одобри изручење лица, замољена држава ће, и без посебне молбе, држави
молиљи доставити предмете:
1. који се могу употријебити као доказно средство,
2. које је лице, које се изручује, стекло извршењем кривичног дјела или уновчавањем
предмета који потичу од извршења кривичног дела.
(2) Ако лице чије је изручење одобрено умре или побјегне, предаја предмета ће се, и
поред тога, одобрити.
(3) Права замољене државе или трећих лица на предмете из става 1 овог члана остају
недирнута. Ако постоје таква права, држава молиља ће предмете, по окончању
поступка, што прије и бесплатно вратити замољеној држави. Ако наведена лица имају
пребивалиште или боравиште на територији државе молиље, она предмете може њима
непосредно предати, под условом да добије сагласност замољене државе.
(4) Пренос новца и достављање предмета обавља се у складу са законодавством
замољене државе.
Примјена процесног права и обавјештења
Члан 23
(1) Ако овим уговором није другачије одређено, на поступак у вези са изручењем
и на притвор на територији замољене државе, примјењују се прописи замољене државе.
(2) Ако се лице изручује ради кривичног гоњења, држава молиља ће обавијестити
замољену државу о исходу кривичног поступка и доставити јој правноснажну одлуку.
Транзит
Члан 24
(1) Транзит лица које треба да изручи трећа држава једној држави уговорници, преко
територије друге државе уговорнице, биће одобрен, ако овим уговором није друкчије
одређено, под истим условима као изручење.
(2) Молба за транзит преко територије државе уговорнице треба да садржи све податке
из члана 4 овог уговора.
(3) Замољена држава може да одбије молбу за транзит преко своје територије ако се
ради о лицу против кога се у тој држави води кривични поступак или је против њега
изречена осуђујућа пресуда која није извршена, или ако би транзит могао да нанесе штету
интересима те државе.
(4) Без сагласности државе која је одобрила изручење траженог лица, држава
уговорница преко чије територије се врши његов транзит, не смије то лице да гони нити да
према њему изврши кривичну санкцију због дјела која су извршена прије транзита.
(5) У току транзита замољена држава ће лице које се спроводи држати у притвору.
Члан 25
(1) Ако је при извршењу изручења једно лице потребно превести из треће државе у
државу уговорницу ваздушним путем, без међуслијетања преко територије друге државе
уговорнице, није потребно изричито одобрење државе уговорнице преко чије територије се
лет обавља. Ту државу ће држава молиља унапријед обавијестити о постојању једне од
исправа из члана 4 тачке 3 овог уговора, као и да лице које се превози није држављанин
државе уговорнице преко чије територије се обавља лет и да се не гони због војног или
политичког кривичног дела.
(2) У случају непредвиђеног међуслијетања на територију државе преко чије територије
се обавља лет, обавјештење из става 1 овог члана има иста дејства као и молба за
притварање предвиђена у члану 14 овог уговора.
Трошкови
Члан 26
(1) Трошкове изручења сноси држава уговорница, на чијој су територији настали.
(2) Трошкове транзита сноси држава молиља.
(3) Трошкове превоза авионом сноси држава која је такав превоз предложила.
Завршне одредбе
Члан 27
Овај уговор не дира у обавезе које за државе уговорнице произилазе из
мултилатералних уговора.
Члан 28
Спорна питања у вези са примјеном овог уговора, државе уговорнице ће рјешавати
дипломатским путем.
Члан 29
(1) Овај уговор подлијеже потврђивању.
(2) Уговор ступа на снагу даном пријема посљедње ноте којима се државе
уговорнице узајамно обавјештавају о спроведеном поступку потврђивања у складу
са њиховим законодавством.
(3) Уговор се закључује на неодређено вријеме. Свака држава уговорница може
уговор отказати писмено дипломатским путем и у том случају Уговор престаје да важи
након истека шест мјесеци од дана пријема обавјештења о отказивању.
(4) Уговор ће се привремено примјењивати од дана потписивања. Привремена
примјена уговора престаје даном ступања на снагу уговора или 30 дана након
пријема обавјештења једне од држава уговорница којим обавјештава другу државу
уговорницу о својој намјери да не постане чланица овог уговора.
Овај Уговор је сачињен у Подгорици, дана 29. маја 2009. године, у два оригинална
примјерка, сваки на црногорском и српском језику, с тим да су оба текста подједнако
вјеродостојна.
ЗА ЦРНУ ГОРУ
МИНИСТАР ПРАВДЕ
Мираш Радовић, с.р.
ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
МИНИСТАР ПРАВДЕ
Снежана Маловић, с.р.
Члан 3
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном
листу Црне Горе - Међународни уговори".
СУ-СК Број 01-702/5
Подгорица, 14. октобра 2009. године
Скупштина Црне Горе 24. сазива
Предсједник,
Ранко Кривокапић, с.р.
ИЗМЕНЕ
Објава о ступању на снагу Уговора
између Црне Горе и Републике Србије о
изручењу
Објава је објављена у "Службеном листу ЦГ -
Међународни уговори", бр. 7/2010 од 30.6.2010.
године.
На основу члана 21 Закона о закључивању и извршавању међународних уговора
("Службени лист ЦГ", бр. 77/2008), Министарство иностраних послова Црне Горе
ОБЈАВЉУЈЕ
да је Уговор између Црне Горе и Републике Србије о изручењу, потписан 29. маја
2009. године, у Подгорици, објављен у "Службеном листу ЦГ - Међународни уговори",
број 4/09, ступио на снагу 11. јуна 2010. године.
Број: 09/11-65/136-5
Подгорица, 24. јун 2010. године
Министар иностраних послова
Милан Роћен, с.р.
На основу члана 95 тачка 3 Устава Црне Горе доносим
Указ о проглашењу Закона о потврђивању
Уговора између Црне Горе и Републике
Србије о измјенама и допунама Уговора
између Црне Горе и Републике Србије о
изручењу
Проглашавам Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике
Србије о измјенама и допунама Уговора између Црне Горе и Републике Србије о
изручењу, који је донијела Скупштина Црне Горе 24. сазива, на четвртој сједници првог
редовног (прољећњег) засиједања у 2011. години, дана 22. марта 2011. године.
Број: 01-395/2
Подгорица, 25.03.2011. године
Предсједник Црне Горе,
Филип Вујановић, с.р.
На основу члана 82 став 1 тач. 2 и 17 и члана 91 став 2 Устава Црне Горе, Скупштина
Црне Горе 24. сазива, на четвртој сједници првог редовног (прољећњег) засиједања у
2011. години, дана 22. марта 2011. године, донијела је
Закон о потврђивању Уговора између
Црне Горе и Републике Србије о измјенама и
допунама Уговора између Црне Горе и
Републике Србије о изручењу
Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ -
Међународни уговори", бр. 4/2011 од 1.4.2011.
године.
Члан 1
Потврђује се Уговор између Црне Горе и Републике Србије о измјенама и
допунама Уговора између Црне Горе и Републике Србије о изручењу, потписан
у Београду 29. октобра 2010. године, у оригиналу на црногорском и српском
језику.
Члан 2
Текст Уговора из члана 1 овог закона, у оригиналу на црногорском језику
гласи:
УГОВОР ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА УГОВОРА
ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О
ИЗРУЧЕЊУ
Црна Гора и Република Србија (у даљем тексту: државе уговорнице),
у жељи да сарадња између двије државе даље јача и да узајамна правна
помоћ у области изручења окривљених и осуђених лица буде ефикаснија,
узимајући у обзир високу опасност и важност борбе против организованог
криминала, корупције и других тешких кривичних дјела, потребу за ефикасном
међусобном сарадњом држава у тој области,
одлучиле су да се измијени и допуни Уговор између Црне Горе и Републике
Србије о изручењу, сачињен у Подгорици 29. маја 2009. године, и у том циљу
договориле се:
Члан 1
У Уговору између Црне Горе и Републике Србије о изручењу, послије члана 7 додаје
се члан 7а који гласи:
"Изручење сопствених држављана
Члан 7а
(1) Изручење сопствених држављана у циљу кривичног гоњења дозволиће се ако су
испуњени услови прописани овим уговором само за кривична дјела организованог
криминала, против човјечности и других добара заштићених међународним правом,
корупције и прања новца, за која је према праву обје државе уговорнице прописана
казна затвора у трајању од четири године или тежа казна односно мјера која
подразумијева лишење слободе, као и за остала тешка кривична дјела, односно тешке
облике кривичних дјела, за која је прописана казна затвора у трајању од најмање пет
година или тежа казна, односно мјера која подразумијева лишење слободе.
(2) Изручење сопствених држављана у циљу извршења правоснажно изречене казне
затвора или мјере која подразумијева лишење слободе дозволиће се ако су испуњени
услови прописани овим уговором само за кривична дјела из става 1 овог члана и ако
изречена казна затвора или мјера која подразумијева лишење слободе, односно њихов
остатак који се треба извршити износи најмање двије године.
(3) Кривичним дјелима организованог криминала, кривичним дјелима против
човјечности и других добара заштићених међународним правом и кривичним дјелом
прања новца из става 1 овог члана сматрају се кривична дјела која су као таква
предвиђена домаћим правом држава уговорница.
(4) Кривична дјела корупције из става 1 овог члана су:
- злоупотреба службеног положаја,
- противзаконит утицај по Кривичном законику Црне Горе, односно трговина
утицајем по Кривичном законику Републике Србије,
- примање и давање мита,
- проневјера."
Члан 2
У члану 8 брише се тачка 1, а тач. 2 до 9 постају тач. 1 до 8.
Члан 3
Послије члана 8 додаје се члан 8а који гласи:
"Кривично гоњење
Члан 8а
Ако замољена држава одбије да изручи лице које има њено држављанство, она ће на
захтјев државе молиље, са донијетом одлуком да упозна своје надлежне органе у циљу
кривичног гоњења тог лица. У том циљу замољена држава ће од државе молиље
затражити достављање одговарајућих информација, документације и предмета.
Замољена држава ће о својој одлуци обавијестити државу молиљу."
Члан 4
Послије члана 10 додаје се члан 10а који гласи:
"Посебни случајеви због којих се може одбити изручење
Члан 10а
(1) Изручење се може одбити за кривична дјела за која је према праву обје државе
уговорнице прописана казна затвора или мјера која подразумијева лишење слободе, у
најдужем трајању од пет година и ако би изручење очигледно изузетно тешко погодило
лице чије се изручење тражи због његових година, дугог боравка у замољеној држави и
других озбиљних разлога личне природе.
(2) Ако се изручење одбије због разлога из става 1 овог члана, замољена држава ће
испитати може ли се против лица чије се изручење тражи покренути кривични поступак због
кривичних дјела на које се односи молба за изручење. О резултатима испитивања и
кривичног поступка замољена држава ће обавијестити државу молиљу."
Члан 5
У члану 24 став 2 се мијења и гласи:
"(2) Молба за транзит преко територије државе уговорнице треба да садржи
документацију из члана 4 овог уговора и мора бити поднесена замољеној држави
најмање 10 дана прије договореног датума транзита."
Послије става 3 додаје се став 4 који гласи:
"(4) Замољена држава ће одбити молбу за транзит преко своје територије сопствених
држављана, осим ако трећа држава изручује та лица држави уговорници која је поднијела
молбу за транзит за кривична дјела из члана 7а овог уговора."
Досадашњи ст. 4 и 5 постају ст. 5 и 6.
Члан 6
У члану 25 став 1 мијења се и гласи:
"(1) Ако је при извршењу изручења једно лице потребно превести из треће државе у
државу уговорницу ваздушним путем, без међуслијетања преко територије друге државе
уговорнице, није потребно изричито одобрење државе уговорнице преко чије територије се
лет обавља. Ту државу ће држава молиља унапријед обавијестити о постојању једне од
исправа из тачке 3 члана 4 овог уговора, као и о држављанству лица које се изручује и
кривичном дјелу због којег се оно изручује."
Члан 7
(1) Овај уговор подлијеже потврђивању.
(2) Уговор ступа на снагу даном пријема посљедње ноте којима се државе
уговорнице узајамно обавјештавају о спроведеном поступку потврђивања у складу
са њиховим законодавством.
(3) Уговор ће се привремено примјењивати од дана потписивања. Привремена
примјена уговора престаје даном ступања на снагу уговора или 30 дана након
пријема обавјештења једне од држава уговорница којим обавјештава другу државу
уговорницу о својој намјери да не постане чланица овог уговора.
Овај уговор је сачињен у Београду, дана 29. октобра 2010. године, у два
оригинална примјерка, сваки на црногорском и српском језику, с тим да су оба текста
подједнако вјеродостојна.
ЗА ЦРНУ ГОРУ
АМБАСАДОР
Игор Јововић, с.р.
ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
МИНИСТАР ПРАВДЕ
Снежана Маловић, с.р.
Члан 3
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном
листу Црне Горе - Међународни уговори".
Број 24-9/11-1/6
ЕРА 478 XXИВ
Подгорица, 22. марта 2011. године
Скупштина Црне Горе 24. сазива
Предсједник,
Ранко Кривокапић, с.р.
Објава о ступању на снагу Уговора
између Црне Горе и Републике Србије о
измјенама и допунама Уговора између
Црне Горе и Републике Србије о изручењу
Објава је објављена у "Службеном листу ЦГ -
Међународни уговори", бр. 5/2011 од 20.4.2011.
године.
На основу члана 21 Закона о закључивању и извршавању међународних уговора
("Службени лист ЦГ", бр. 77/2008), Министарство вањских послова и европских
интеграција Црне Горе
Објављује
да је Уговор о измјенама и допунама Уговора између Црне Горе и Републике
Србије о измјенама и допунама Уговора између Црне Горе и Републике Србије о
изручењу, потписан у Београду 29. октобра 2010. године (објављен у "Службеном
листу ЦГ - Међународни уговори", број 4/11), ступио на снагу 13. априла 2011. године.
Број: 011-5/21-5
Подгорица, 15. април 2011. године
Министар вањских послова и европских интеграција,
Милан Роћен, с.р.
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?