- Влада Црне Горе
Министарство правде Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Реп...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике Србије о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима
Објављено: 07.10.2013. • 16:28 Аутор: Д. П.
Проглашавам Закон о потврђивању Уговора између Црне Горе и Републике
Србије о међусобном извршавању судских одлука у кривичним стварима, који је
донијела Скупштина Црне Горе 24. сазива, на другој сједници другог редовног
засиједања у 2009. години, дана 14. октобра 2009. године.
Број: 01-2692/2
Подгорица, 19. октобра 2009. године
Предсједник Црне Горе
Филип Вујановић, с.р.
На основу члана 82 став 1 тач. 2 и 17 и члана 91 став 1 Устава Црне Горе, Скупштина
Црне Горе 24. сазива, на другој сједници другог редовног засиједања у 2009. години,
дана 14. октобра 2009. године, донијела је
Закон о потврђивању Уговора између
Црне Горе и Републике Србије о
међусобном извршавању судских одлука у
кривичним стварима
Закон је објављен у "Службеном листу ЦГ -
Међународни уговори", бр. 4/2009 од 20.10.2009.
године. Види: Објаву - 7/2010-28.
Члан 1
Потврђује се Уговор између Црне Горе и Републике Србије о међусобном
извршавању судских одлука у кривичним стварима, потписан од стране
представника Црне Горе и Републике Србије у Подгорици, 29. маја 2009. године,
у оригиналу на црногорском и српском језику.
Члан 2
Текст Уговора, у оригиналу на црногорском језику, гласи:
УГОВОР ИЗМЕЂУ ЦРНЕ ГОРЕ И РЕПУБЛИКЕ
СРБИЈЕ О МЕЂУСОБНОМ ИЗВРШАВАЊУ
СУДСКИХ ОДЛУКА У КРИВИЧНИМ СТВАРИМА
Црна Гора и Република Србија (у даљем тексту: државе уговорнице),
у жељи да развијају односе узајамног повјерења и сарадње у области правног
саобраћаја у кривичним стварима,
узимајући у обзир да би извршење кривичних санкција у држави чији су држављани
осуђена лица или у којој имају пребивалиште, допринијело ефикаснијој и потпунијој
ресоцијализацији извршилаца кривичних дјела и полазећи од принципа хуманости,
договориле су се да закључе овај уговор.
ПРВО ПОГЛАВЉЕ
1. Опште одредбе
Члан 1
Државе уговорнице обавезују се да ће, на основу замолнице, у складу са условима
прописаним овим уговором, међусобно извршавати правноснажне судске одлуке у
кривичним стварима које је донио суд једне државе уговорнице против држављана друге
државе уговорнице или против лица која на њеној територији имају пребивалиште, тако што
ће:
1) извршавати казне затвора и друге мјере које подразумијевају лишење слободе;
2) извршавати казне затвора и друге мјере које подразумијевају лишење слободе уз
премјештај (трансфер) осуђених лица;
3) вршити надзор над лицима којима је изречена условна осуда у току времена
провјеравања.
Члан 2
Извршење или надзор, према одредбама овог уговора, преузеће се ако су испуњене
сљедеће претпоставке:
1) да је осуђено лице држављанин државе извршења или у њој има пребивалиште;
2) да је судска одлука правноснажна и извршна;
3) да је дјело на коме се заснива судска одлука кривично дјело према праву обје
државе уговорнице;
4) да дјело на коме се заснива судска одлука, по мишљењу државе извршења, није
политичке или војне природе;
5) да извршење или надзор нијесу у супротности са основним начелима правног
поретка државе извршења;
6) да извршење или надзор нису у супротности са другим обавезама државе извршења
из мултилатералних конвенција;
7) да се у држави извршења против осуђеног лица не води кривични поступак због
кривичног дјела за које се тражи пренос извршења или надзора;
8) да осуђено лице у држави извршења није већ правноснажно осуђено за исто
кривично дјело или ослобођено од оптужбе;
9) да извршење кривичне санкције није застарјело према праву једне од држава
уговорница;
10) да судска одлука није донијета у одсуству осуђеног;
11) да осуђено лице не ужива право азила у држави изрицања.
+ Судска пракса
Члан 3
(1) Замољена држава је дужна да без одлагања обавијести државу молиљу да ли
прихвата или одбија захјтев за преузимање извршења или надзора.
(2) У случају потпуног или дјелимичног одбијања преузимања извршења или надзора,
замољена држава дужна је да наведе разлоге одбијања.
Члан 4
(1) Свака држава уговорница може амнестирати или дати помиловање осуђеном лицу
или му ублажити казну поводом захтјева за ванредно ублажавање казне, у складу са
својим законодавством.
(2) Држава изрицања одлучује о ванредним правним средствима поднијетим против
судске одлуке.
(3) Државе уговорнице се међусобно обавјештавају о одлукама из ст. 1 и 2 овог
члана.
Члан 5
Мјесто, вријеме и начин предаје и преузимања осуђеног лица утврђује се договором
надлежних органа држава уговорница.
Члан 6
Сопствени држављани се не предају у сврху извршења или надзора.
2. Значење израза
Члан 7
(1) У смислу овог уговора:
1) "држава изрицања" означава државу уговорницу у којој је донијета судска одлука
чије се извршење или надзор захтијева;
2) "држава извршења" означава државу уговорницу у којој се извршава
правноснажна судска одлука донијета у другој држави уговорници.
(2) У смислу овог уговора, под "друге мјере које подразумијевају лишење
слободе", подразумијева се:
1) за Црну Гору - мјере безбједности и васпитне мјере прописане кривичним
законодавством Црне Горе, које изриче суд и које имају за посљедицу лишење слободе,
2) за Републику Србију мјере безбједности и васпитне мјере прописане кривичним
законодавством Републике Србије, које изриче суд и које имају за посљедицу лишење
слободе,
(3) Ако је трајање извршења ових мјера неодређено, при оцјени да ли то трајање
износи најмање шест мјесеци (члан 22 став 1 тачка 2), мјеродаван је тренутак у коме
мјера најкасније мора да се укине према праву државе изрицања.
(4) У смислу овог уговора под "условна осуда", подразумијева се:
1) за Црну Гору - условна осуда и условна осуда са заштитним надзором прописане
кривичним законодавством Црне Горе,
2) за Републику Србију условна осуда и условна осуда са заштитним надзором
прописане кривичним законодавством Републике Србије,
ДРУГО ПОГЛАВЉЕ
Заједничке одредбе о поступку
Члан 8
(1) Писмена коресподенција, према овом уговору, вршиће се за Црну Гору преко
Министарства правде Црне Горе, а за Републику Србију преко Министарства правде
Републике Србије. Дипломатски пут општења овим није искључен, ако за то постоје
оправдани разлози.
(2) У хитним случајевима замолнице и обавјештења, према овом уговору, могу се
достављати преко Међународне организације криминалистичке полиције (ИНТЕРПОЛ).
Члан 9
(1) Замолнице и документација која се доставља уз замолницу, према одредбама
овог уговора, састављају се на службеном језику државе молиље.
(2) Легализација исправа из става 1 овог члана није потребна.
Члан 10
(1) Ако држава изрицања поднесе замолницу, према овом уговору, уз замолницу
треба да приложи:
1) оригинал или овјерен препис судске одлуке са потврдом правноснажности, а по
потреби и извршности;
2) препис одредаба кривичног закона на којима се заснива судска одлука;
3) личне податке о осуђеном лицу, о његовом држављанству и пребивалишту;
4) потврду о времену проведеном на издржавању казне затвора или друге мјере
која подразумијева лишење слободе које треба урачунати;
5) друге документе и податке који могу бити од значаја за одлучивање по
замолници.
(2) Ако држава извршења поднесе замолницу, уз исту треба да приложи:
1) личне податке о осуђеном лицу, о његовом држављанству и мјесту пребивалишта;
2) препис одредаба кривичног закона које треба примијенити;
3) друге документе и податке који могу бити од значаја за одлучивање по
замолници.
(3) У случају из става 2 овог члана, држава изрицања, уз одлуку о одобрењу
захтјева, доставља оригинал или овјерени препис (копију) судске одлуке на којој се
налази потврда о правноснажности, по потреби и извршности, препис примијењених
законских одредаба, као и потврду о времену проведеном на издржавању кривичне
санкције које треба урачунати.
Члан 11
(1) Ако држава извршења сматра да подаци и документација који су јој достављени
нијесу потпуни, затражиће њихову допуну и одредити примјерен рок који може да се
продужи на образложену молбу државе изрицања.
(2) Ако се захтјеву за допуну документације у одређеном року не удовољи,
одлука о замолници за пренос извршења донијеће се на основу постојећих података и
документације.
Члан 12
(1) У хитним случајевима, држава молиља може поднијети захтјев за притварање прије
подношења замолнице.
(2) Захтјев садржи:
1) податке потребне за утврђивање истовјетности осуђеног лица;
2) чињенични опис и законску квалификацију кривичног дјела;
3) изјаву о постојању правноснажне осуђујуће судске одлуке;
4) изјаву да ће бити поднијета замолница.
(3) Захтјев се подноси на начин утврђен у члану 8 овог уговора.
(4) Ако држава молиља у року од 18 дана од дана притварања лица не достави
замолницу за извршење, притворено лице ће бити пуштено на слободу.
Члан 13
(1) Држава уговорница ће, на молбу друге државе уговорнице, дозволити транзит
преко своје територије осуђеног лица које трећа држава предаје држави уговорници која
тражи транзит. Замољена држава није обавезна да дозволи транзит лица које се, према
овом уговору, не би могло предати ради извршења.
(2) Услови и начин транзита, као и питања трошкова, уређују се договором између
надлежних органа држава уговорница.
Члан 14
(1) Трошкове настале у вези са предајом осуђеног лица ради извршења кривичне
санкције сноси држава извршења, изузев трошкова насталих на територији државе изрицања.
(2) Држава која захтијева да се превоз осуђеног лица ради предаје обави ваздушним
путем, сноси трошкове који настану у вези са том предајом.
Члан 15
Држава извршења обавијестиће државу изрицања о извршењу кривичне санкције, и то:
1) кад се кривична санкција изврши;
2) кад осуђено лице избјегне извршење;
3) кад држава изрицања затражи посебан извјештај.
ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ
1. Извршење
Члан 16
(1) Ако је лице које је држављанин једне од држава уговорница или лице које на њеној
територији има пребивалиште, у другој држави уговорници правноснажно осуђено за
кривично дјело на казну затвора или му је изречена друга мјера која подразумијева
лишење слободе, свака од држава уговорница може да замоли да се казна затвора или
друга мјера која подразумијева лишење слободе изврши у оној држави чији је осуђено
лице држављанин или у којој има пребивалиште.
Члан 17
(1) Ако се извршење преузме, суд државе извршења изриче, према свом праву,
казну затвора или другу мјеру која подразумијева лишење слободе коју треба извршити,
узимајући у обзир казну затвора или другу мјеру која подразумијева лишење слободе,
изречену у држави изрицања. Тако изречена кривична санкција не може бити строжија од
кривичне санкције коју је изрекла држава изрицања.
(2) У случају преузимања извршења, држава извршења везана је за утврђено
чињенично стање на коме је заснована судска одлука државе изрицања.
(3) Вријеме лишења слободе у држави изрицања урачунаће се у потпуности у казну
затвора или другу мјеру која подразумијева лишење слободе која треба да се изврши у
држави извршења.
+ Судска пракса
Члан 18
Извршење се спроводи искључиво према праву државе извршења.
Члан 19
Ако се судска одлука на којој се заснива молба за извршење накнадно укине или
измијени у држави изрицања, та држава је дужна да о томе одмах обавијести државу
извршења. На основу нове одлуке суд државе извршења ће одлучити о даљем
издржавању казне затвора или друге мјере која подразумијева лишење слободе према
одредбама овог уговора.
Члан 20
(1) Ако се судска одлука чије се извршење тражи односи на више кривичних дјела,
извршење може да се пренесе само за дио казне који се односи на поједина од тих
дјела. У том случају држава изрицања одредиће дио казне који се односи на та дјела.
Држава извршења одредиће држави изрицања примјерен рок за доношење такве одлуке.
(2) Ако држава изрицања не донесе одлуку у року из става 1 овог члана, држава
извршења ће донијети одлуку према свом праву и одредити дио казне који треба извршити.
Члан 21
(1) Ако је извршење преузето, привремено престаје право на даље извршење у држави
изрицања.
(2) Право државе изрицања на извршење коначно престаје кад осуђено лице издржи
казну затвора или другу мјеру која подразумијева лишење слободе у држави извршења
или кад му је она коначно опроштена.
(3) Ако осуђено лице избјегне извршење кривичне санкције у држави извршења, држава
изрицања поново стиче право на извршење. Држава извршења дужна је да о таквим
околностима одмах обавијести државу изрицања.
2. Извршење уз премештај (трансфер)
Члан 22
(1) Извршење судске одлуке уз премјештај (трансфер) осуђеног лица преузеће се, ако
су, поред претпоставки из члана 2 овог уговора, испуњене сљедеће претпоставке:
1) да је осуђено лице дало сагласност;
2) да осуђено лице у вријеме подношења замолнице, треба да издржи још најмање
шест мјесеци од изречене кривичне санкције;
3) да ће извршење кривичне санкције у другој држави уговорници побољшати изгледе за
друштвену рехабилитацију осуђеног;
4) да су држава изрицања и држава извршења постигле сагласност о извршењу уз
премештај (трансфер).
(2) Ако осуђено лице не може да да правно ваљану сагласност из става 1 тачка 1
овог члана, сагласност даје његов законски заступник по праву државе у којој
осуђено лице има пребивалиште.
Члан 23
(1) Овај Уговор не искључује право осуђеног лица, његовог законског
заступника, брачног друга, сродника у правој линији, брата или сестре, да поднесе молбу
за пренос извршења суду који је донио одлуку или надлежном органу, како државе
изрицања, тако и државе чији је осуђено лице држављанин или у којој има пребивалиште.
(2) Надлежни орган државе изрицања обавијестиће осуђено лице, што прије, о
могућностима издржавања казне затвора или друге мјере која подразумијева лишење
слободе у држави чији је држављанин или на чијој територији има пребивалиште.
Члан 24
Осуђено лице чији је премјештај (трансфер) извршен, не може због другог кривичног
дјела учињеног прије преузимања извршења, а за које није одобрено преузимање, бити
кривично гоњено, осуђено, подвргнуто неком другом ограничењу слободе или
изручено трећој држави, осим у сљедећим случајевима:
1) ако се држава изрицања са тим сагласи;
2) ако се осуђено лице са тим сагласи;
3) ако осуђено лице у року од 45 дана од дана отпуштања са издржавања кривичне
санкције, не напусти територију државе извршења или, ако је напусти, на њу се поново
добровољно врати.
Члан 25
Држава изрицања уз замолницу за извршење судске одлуке уз премјештај (трансфер),
поред документације предвиђене у члану 10 став 1 овог уговора, доставља и записник
са изјавом осуђеног лица датом пред судом, којом се даје сагласност за премјештај
(трансфер) у државу извршења ради даљег издржавања кривичне санкције.
Члан 26
Одредбе чл. 16 до 21 овог уговора, сходно се примјењују и на поступак извршења
судске одлуке уз премјештај (трансфер).
ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ
Надзор
Члан 27
(1) Државе уговорнице ће, на основу замолнице, и под условима утврђеним овим
уговором, међусобно вршити надзор у току времена провјеравања над лицима којима
је суд у једној држави уговорници правноснажно изрекао условну осуду.
(2) Надзор ће се вршити у држави чији је осуђено лице држављанин или у којој има
пребивалиште.
Члан 28
(1) Надзор се врши према праву државе извршења.
(2) Мјере надзора одређене у држави извршења не могу бити строжије од мјера
одређених у држави изрицања.
(3) Приликом одређивања мјера надзора у држави извршења, настојаће се да се што
више примијене мјере одређене у држави изрицања.
Члан 29
За опозивање условне осуде искључиво је надлежна држава изрицања.
Члан 30
(1) Ако је надзор преузет, даље мјере у вези извршења у држави која је донијела
судску одлуку, привремено се обустављају.
(2) Држава извршења обавијестиће државу изрицања о мјерама надзора и о свим
околностима које би могле да доведу до опозивања условне осуде, као и о истеку
времена провјеравања.
(3) Право државе изрицања судске одлуке на извршење коначно престаје ако у току
времена провјеравања није наступила ни једна околност због које према њеном
праву треба опозвати условну осуду.
Члан 31
(1) Држава изрицања без одлагања обавјештава државу извршења о опозиву условне
осуде.
(2) Ако држава изрицања опозове условну осуду она може да замоли државу
извршења да, на основу овог уговора, преузме извршење казне.
Члан 32
(1) Овај уговор ће се примјењивати и на правноснажне судске одлуке донесене прије
његовог ступања на снагу.
(2) Судске одлуке које су постале правноснажне прије 03. јуна 2006. године,
извршаваће се у државама уговорницама као домаће судске одлуке.
ПЕТО ПОГЛАВЉЕ
Завршне одредбе
Члан 33
Спорна питања у вези са примјеном овог уговора државе уговорнице рјешаваће
дипломатским путем.
Члан 34
(1) Овај Уговор подлијеже потврђивању.
(2) Уговор ступа на снагу даном пријема посљедње ноте којима се државе
уговорнице узајамно обавјештавају о спроведеном поступку потврђивања у складу
са њиховим законодавством.
(3) Уговор се закључује на неодређено вријеме. Свака држава уговорница може
Уговор отказати писмено дипломатским путем и у том случају уговор престаје да важи
након истека шест мјесеци од дана пријема обавјештења о отказивању.
(4) У случају отказивања Уговор ће се примјењивати на започета извршења
кривичних санкција над лицима која су предата на основу одредаба овог уговора.
(5) Уговор ће се привремено примјењивати од дана потписивања. Привремена
примјена уговора престаје даном ступања на снагу овог уговора или 30 дана након
пријема обавјештења једне од држава уговорница којим обавјештава другу државу
уговорницу о својој намјери да не постане чланица Уговора.
Овај Уговор је сачињен у Подгорици, дана 29. маја 2009. године, у два оригинална
примјерка, сваки на црногорском и српском језику, с тим да су оба текста подједнако
вјеродостојна.
ЗА ЦРНУ ГОРУ
МИНИСТАР ПРАВДЕ
Мираш Радовић, с.р.
ЗА РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
МИНИСТАР ПРАВДЕ
Снежана Маловић, с.р.
Члан 3
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном
листу Црне Горе - Међународни уговори".
СУ-СК Број 01-703/5
Подгорица, 14. октобра 2009. године
Скупштина Црне Горе 24. сазива
Предсједник,
Ранко Кривокапић, с.р.
ИЗМЕНЕ
Објава о ступању на снагу Уговора
између Црне Горе и Републике Србије о
међусобном извршавању судских одлука
Објава је објављена у "Службеном листу ЦГ -
Међународни уговори", бр. 7/2010 од 30.6.2010.
године.
На основу члана 21 Закона о закључивању и извршавању међународних уговора
("Службени лист ЦГ", бр. 77/2008), Министарство иностраних послова Црне Горе
ОБЈАВЉУЈЕ
да је Уговор између Црне Горе и Републике Србије о међусобном извршавању
судских одлука, потписан 29. маја 2009. године, у Подгорици, објављен у "Службеном
листу ЦГ - Међународни уговори", број 4/09, ступио на снагу 11. јуна 2010. године.
Број: 09/11-65/136-5
Подгорица, 24. јун 2010. године
Министар иностраних послова
Милан Роћен, с.р.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?