Интервју министра финансија др Радоја Зугица за ЦдМ

Жугић: Износ јавног дуга до краја године зависиће од оствареног нивоа БДП-а и обима задуживања, али је извјесно да неће досегнути границу прописану критеријумима из Мастрихта. 

У циљу смањења буџетског дефицита и, тиме, потребе за задуживањем, што је примарни циљ Министарства финансија, радимо паралелно на више колосјека. Прву, по мом мишљењу најболнију фазу, која се односила на увођење пакета ургентних мјера фискалног прилагођавања, смо окончали и она је дала одличне резултате. Тиме је потвђено да је фискална консолидација предуслов за трајни опоравак јавних финансија и обезбјеђење финансијске и макроекономске стабилности. Сада се, кроз наставак фискалне консолидације и вођење конзистентне економске политике, морамо посветити стварању претпоставки за остваривање снажнијих стопа економског раста. Свјесни смо да раст од два или три одсто није довољан да би се ријешили конкретни економски и социјални проблеми. Убрзању раста допринијеће текуће и најављене инвестиције у сектору туризма, енергетике, инфраструктуре, саобраћаја... које ће имати и мултипликативне ефекте на јавне финансије, не само директне, кроз прилив средстава у буџет по основу пореских давања, већ и индиректне, кроз унапређење инфраструктуре и отварање нових радних мјеста.

У циљу даљег доприноса стабилизацији јавних финансија, Министарство финансија планира да, уз буџет за наредну фискалну годину, Влади предложи сет мјера, чијем ће разматрању претходити свеобухватне и вишеслојне анализе којима ће се оцијенити оправданост њиховог усвајања. Међу најзначајнијим издвојићу припрему закона који ће регулисати зараде у јавном сектору, на начин да исте зависити од кретања фискалних параметара. Доношење овог закона неће значити и смањење зарада, већ напротив - виши степен праведности и објективности када је у питању препознавање и награђивање радних резултата. Такође у завршној је фази прирема анализе модела опорезивања дохотка физичких лица на основу које ћемо се, најприје у Влади, а потом и у Парламенту, одредити да ли остајемо при пропорционалном или уводимо елементе прогресивног опорезивања дохотка физичких лица. Трећа мјера односи се на стварање законског оквира који ће омогућити строжије санкционисане повратника у прекршаје. Не можемо, наиме, дозволити да један исти порески обвезник прави исти или сличан порески прекршај у више наврата и да, по том основу, буде вишеструко кажњаван. Стога смо у фази анализе упоредне праксе фискално уређених држава и стварања оквира за строжије санкционисање оваквих појава, чак и до нивоа одузимања лиценце за рад. 

Даље, имајући у виду потребу убрзане хармонизације акцизне политике са Директивама ЕУ, иницираћемо увођење акцизног календара којим би се унапријед прецизирала динамика постепеног повећавања акцизе у периоду од три до пет година. 

Даља рационализација јавних набавки, као и снажење мјенице као инструмента обезбијеђења и извршења, у складу са позитивном упоредном праксом, такође су области које су предмет наше пажње и у оквиру којих ћемо дати предлоге конкретних мјера.

Жугић: Министарство финансија припремиће и доставити Влади на усвајање предлог ребаланса, оквирно до краја новембра. „Технички“ ребаланс, како га називате, укључиће све елементе који значе препознавање реалног стања у јавним финансијама. Ту, прије свега, мислим на непланирани издатак за активиране гаранције у износу од 103 милиона еура, као и значајне позитивне трендове који су, током године, карактерисали приходну страну буџета, а који су резултат мјера фискалне консолидације које је ова влада имплеменирала на почетку мандата и одличних ефеката на пољу сузбијања сиве економије. Према пројекцијама Министарства финансија, до краја године очекујемо премашење плана за око 60 милиона, односно премашење прихода из 2012. године за скоро 100 милиона еура, што је 50 одсто буџетског дефицита којег смо имали прошле године, односно једнако је износу гаранција које смо платили за КАП.

ЦдМ: Колико је до сада приходовано од наплате пореза “еуро по еуро” и да ли ће он бити укинут када је планирано, почетком 2014. године? Да ли Влада разматра укидање кризног пореза?

Жугић: Од увођења ових такси јула прошле до краја септембра ове године, приходовано је  13,8 милиона еура по том основу. Од почетка године, када је уведен „кризни“ порез, у Буџет се, по овом основу, слило око 6,5 милиона еура.

Са пуном пажњом пратимо реализацију свих мјера које смо увели у циљу интензивније фискалне консолидације, односно достизања вишег степена финансијске стабилности. Њихови ефекти, уз резултате борбе против сиве економије, су очигледни – буџетски приходи за првих девет мјесеци године премашили су и план и прошлогодишње остварење. 

Свјесни смо да је ријеч о непопуларним и тешким мјерама. Били бисмо више него срећни да смо у прилици да их ставимо ван снаге. Доношењу такве одлуке, међутим, мора претходити озбиљна анализа која ће сагледати све аргументе „за“ и „против“. Евентуалним укидањем мјера била би, могуће, ослабљена приходна страна буџета, па бисмо посљедично имали већи дефицит и већи ниво јавног дуга, а врло брзо би стигла „казна“ са финансијских тржишта у виду виших каматних стопа, односно већих трошкова за финансирање дугова. Дакле, ради се о зачараном кругу из кога можемо изаћи једино обезбјеђењем претпоставки за динамичнији економски раст. 

Изнешеним аргументима не желим да прејудицирам одлуке Владе, која ће се, у коначном, одредити по овим питањима, након што Министарство финанасија чланове извршне власти упозна са анализом мјера фискалне консолидације коју припремамо. Оно што је у овом моменту извјесно јесте да ће Министарство финансија предложити укидање таксе на електрична бројила, осим за викенд куће и станове.

Жугић: Недавно закључење кредитног аранжмана у износу од 100 милиона еура и, прије свега, одличан тренд наплате буџетских прихода дају сигурност да ће Држава, као и до сада, уредно сервисирати све своје обавезе. Свакако, од пресудног ће значаја бити даља кретања на расходној страни буџета, посебно ако имамо у виду чињеницу да је се у посљедњем календарском мјесецу традиционално остварује буџетска потрошња која скоро двоструко премашује просјек потрошње у осталим мјесецима током године. Стога имамо идеју да предложимо Влади да децембар буде проглашен мјесецом додатне штедње, у смислу усвајања закључака који ће обавезати потрошачке јединице да све дискреционе трошкове, као и трошкове службених путовања и накнада, сведу на минимум.

Плате, пензије и посебно социјална давања су приоритет у исплати и биће, сасвим извјесно, уредно сервисирана.

Жугић: Стање јавних финансија у локалним самоуправама означили смо као веома рањив дио нашег укупног фискалног система. Општине се боре са проблемима значајних размјера – неизмиреним пореским обавезама, дуговањима према банкама и добављачима ,вишком броја радника...

Стога су потребне хитне интервенције, које смо иницирали и, у одређеном броју општина и започели, у сарадњи са локалном управом. Договорили смо да се, у што краћем року, на нивоу сваке локалне самоуправе направи план консолидације локалних јавних финансија, чији ће саставни дио бити мјере интерне економије, те да се направи предлог активности за превазилажење постојећих проблема. Апострофирали смо потребу вођења одговорне фискалне политике, у циљу усклађивања расхода са расположивим приходима, као и неопходност рационализације у дијелу трошкова зарада у локалним самоуправама и јавним предузећима која су у њиховом власништву. 

Наша интенција јесте да систем зарада и у овом сегменту јавног сектора буде системски ријешен у оквиру новог Закона о зарадама у јавном сектору, како бисмо увели принцип да ниво зарада зависи од фискалних параметара, али и од потенцијала за оздрављење јавних финансија појединачних општина. Такође су наши планови везани и за измјену законске регулативе која се тиче поступка доношење буџета локалних самоуправа.

ЦдМ: Уколико локалне управе не прихвате препоруке Министарства финансија хоће ли сносити неке посљедице?

Жугић: Одредбе Устава и Закона о локалној самоуправи дају значајан ниво аутономије локалним самоуправама. У вршењу послова локалне самоуправе општина је самостална и Влада не може доносити одлуке којима може угрозити аутономију општина. С друге стране, финансијски положај локалних самоуправа, како оних са проблемима, тако и оних које су тешкоће успјели да санирају и преброде, искључива је одговорност руководства у тим јединицама. 

Министарство финансија и Влада биће партнер свим јединицама локалних самоуправа које покажу довољно воље и спремности, али и напора да ријеше своје фискалне проблеме. Поновићу да, кроз нове мјере фискалне консолидације, анализирамо и измјену одређених законских норми које сам поменуо у одговору на претходно питање.

Жугић: У претходне двије итерације, број службеника је смањен и уподобљен са најновијом систематизацијом радних мјеста, тако да не постоји вишак запослених. Оно на чему лично инсистирам је ефикасност у раду и успјешност у извршењу задатака.

ЦдМ: С обзиром на то да Црна Гора има бројну државну администрацију, што често истичу и међународне финансијске институције, да ли ће доћи до отпуштања запослених у државним институцијама?

Жугић: Мала економија, попут црногорске, не може бити конкурентна са гломазном јавном управом, те је њена рационализација још једна непопуларна, али истовремено непходна реформа. Влада је стога усвојила план унутрашње реорганизације јавног сектора који предвиђа постепено смањивање броја запослених како би се креирала ефикасна, економична и ефективна јавне управе, која ће почивати на најбољим међународним стандардима и праксама. Одговорност за реализацију плана, у дијелу смањења броја запослених на нивоу сектора, сносе ресорна министарства, која ће доносити одлуке у којим дјеловима сектора и у ком проценту је потребно смањити број запослених, у складу са својим политикама и плановима. 

Жугић: Пореска управа ових дана приводи крају нову процјену пореског дуга и, према прелиминарним подацима, дошло је до извјесног смањења нивоа потраживања Државе по основу пореза и доприноса. 

Овом је, на првом мјесту, допринијела изузетна посвећеност новог руководства Пореске управе, као и низ регулаторних и оперативних мјера које су у претходном периоду реализоване, попут усвајања Закона о спречавању нелегалног пословања, који је Пореској управи и другим инспекцијским органима дао још шира овлашћења за предузимање мјера у погледу увођења прихода у легалне новчане токове. 

Такође је донијета Уредба о поступку наплате пореских потраживања имовином обвезника,  на основу које ће, сасвим извјесно, бити закључен одређени број уговора, на основу којих ће дуг у нивоу до 20 милиона еура бити наплаћен. Даље, извршена је процјена имовине највећих пореских дужника, тј. извора из којих би се могла извршити наплата пореског дуга. Континуирано се прати подношење пореских пријава и интензивиране су мјере на подношењу кривичних пријава, нарочито у случајевима избјегавања плаћања пореза и доприноса на зараде и слично.

Истовремено, Пореска управа користи све законски доступне механизме за наплату пореских потраживања, попут блокаде рачуна, активирања мјеница или банкарских гаранција које служе као инструмент обезбјеђења, наплате путем реализације хипотека и фидуција, пленидбе и продаје покретне имовине, чиме ће се интензивно бавити и у наредном периоду. 

У намјери да даље допринесемо смањењу износа пореског дуга, планирамо да, у најскоријем року, дефинишемо законски оквир који ће пореским дужницима омогућити да, за обавезе из претходног периода, једнократно измире главницу дуга, што је пракса која постоји и даје добре резултате у нашем окружењу, као и у неким земљама Европске уније ЕУ.