Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

САОПШТЕЊЕ: Црногорска делегација учествовала на другом форуму политичких лидера за Западни Балкан и Турску у Салзбургу

Објављено: 10.10.2013. 20:16 Аутор: МРСС

 

Министар рада и социјалног страња мр Предраг Бошковић и министар просвјете Славољуб Стијеповић учествовали на другом Форуму политичких лидера за Западни Балкан и Турску у Салзбургу 9. и 10. октобра

Форум је организован у циљу пружања подршке земљама Западног Балкана и Турске како би усвојиле ефикасније политике за развој људских ресурса и реализовале визију вјештина за 2020. годину.

Форум је био прилика гдје су политички лидери размијенили ставове о напорима државе у развоју вјештина које подстичу повећање конкуретности, запошљавања и социјалне инклузије до 2020. године.

У току свог излагања министар Бошковић је истакао да је Црна Гора прва земља која је развила два документа и то: Визију за вјештине 2020 и Мапу пута, документа која су од велике важности за разој људских ресурса. Кроз ова документа циљ није био доћи до квантитативне и квалитативне листе вјештина, већ разраде визије и стратешких опредјелјенја за развој вјештина у будућности.

„Црна Гора 2020 има конкурентну економију. Она је друштво које учи и које чине иноватори, спремни да се суоче са регионалним и домаћим изазовима. Њени грађани имају висок ниво могућности за запослење. Имају знање, вјештине и способности за лични и професионални развој, као и за социјалну инклузију. Дефиниција визије је обухватна, посебно у контексту вјештина. Кроз њу се дефинише конкурентна економија, за што су знање, вјештине и способности људи важна претпоставка. Томе треба да допринесе континуитет учења и иновативност, истраживање и развој. Друштво које учи даје појединцу веће шансе за запослење, његов лични и професионални развој и напредовање, као и за већу социјалну укљученост.

Развој система за предвиђање вјештина представља основни приоритет који је дефинисан у Визији вјештина 2020, који треба да допринесе побољшању усклађености понуде и тражње вјештина на тржишту рада.

Да би се постигла боља усклађеност понуде и тражње на тржишту рада неопходно је радити на мјерама које се односе на побољшање уписне политике, каријерне орјентације, побољшање исказивања потреба за тржиште рада, истраживање потреба за вјештинама.

Ово су управо питања која морамо рјешавати са циљем да побољшамо услове на тржишту рада и смањимо незапосленост. Влада Црне Горе је одлучна да дјелује у овом смјеру како би повећала запосленост својих грађана“, изјавио је министар Бошковић током излагања на Форуму.

Улогу образовања, министар Стијеповић је представио као кључну у остваривању визије коју је Црна Гора зацртала као друштво које учи, друштво развијене економије у коме свако има могућност за лични и професионални развој и социјалну укљученост, друштво иноватора и предузетника.

„Да би образовање на прави начин и правовремено одговорило на потребе тржишта рада и друштва у цјелини, да би се смањила диспропорција између понуде и тражње радне снаге на тржишту рада, кључни корак је предвиђање потреба за вјештинама и квалификацијама. Пројекат ФРАМЕ треба да помогне у томе.
У складу са утврђеним потребама за вјештинама, образовни систем треба да омогући појединцу, кроз иницијално и континуирано образовање и одговарајућу образовну понуду, стицање неопходних вјештина, укључујући и стицање кључних компетенција за цјеложивотно учење и прилагођавање промјенљивим захтјевима тржишта рада.
Сваком појединцу, младом и одраслом, потребно је обезбиједити доступност информација, каријерно информисање и савјетовање на свим нивоима.Изазов обезбјеђивања квалитета у образовању подразумијева доношење одлука и политика заснованих на поузданим и упоредивим подацима и анализи тренутног стања.
Унапређивање сарадње и партнерства између школа, локалне средине и послодаваца у планирању потреба, реализацији и евалуацији образовања, уз повећање квалитета и квантитета учења уз рад и јачање партнерства приватног и јавног сектора, осигурало би боље повезивање образовања и запошљавања.
Кроз сарадњу свих партнера у Црној Гори, уз подршку ЕУ и коришћење примјера добре праксе и научених лекција можемо створити квалитетно, флексибилно, ефикасно образовање које ће сваком појединцу омогућити лични и професионални развој и социјалну укљученост“, изјавио је министар Стијеповић током излагања на Форуму.

На Форуму је као примјер добре праксе презентован Програм стручног оспособљавања у Црној Гори, за који је расписан позив за пријаву друге генерације високошколаца, који ће у највећем дијелу стицати праксу у приватном сектору. Ово је један од модела који представља добру праксу приватног сектора и државе, а у циљу омогућавања стручног оспособљавања особа са стеченим високим образовањем, као и усвајања знања и вјештина, потребних послодавцима.

ПР службе Министарства рада и социјалног старања и Министарства просвјете

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?