Будва: Предсједник Владе Мило Ђукановић обратио се ПС ОЕБС-а

Добродошли у Црну Гору, добродошли у Будву. За нас је велика част што се јесење засједање Парламентарне скупштине ОЕБС, која има важну улогу у промовисању безбједности, демократије и просперитета унутар држава учесница и широм простора ОЕБС, као и у јачању повјерења и разумијевања међу државама, одржава у Црној Гори. Мени је посебно задовољство да вас поздравим у име Владе, и у своје име.

Црна Гора је поносна што је поуздан партнер и снажан подржавалац ОЕБС-а, организације која под једним кровом уједињује државе евроатлантске и евроазијске заједнице, и развија тијесне везе са медитеранским и азијским партнерима.

Веома конструктивна сарадња са ОЕБС-ом важан је дио наше најновије политичке историје, и прије референдума 2006. године, и након међународног признања Црне Горе. Не заборављамо да је ОЕБС била прва међународна организација која је само мјесец дана након референдума примила у пуноправно чланство Црну Гору, прву државу у дугој историји Балкана која је створена мирним демократским путем, по највишим европским стандардима. ОЕБС је дјеловањем своје мисије у Подгорици, као и кроз одличну сарадњу коју имамо са Секретаријатом, са Парламентарном скупштином и са земљама чланицама, постао саставни дио наших демократских, реформских промјена и процеса, и успјеха на путу интеграција. У доброј мјери захваљујући и тој сарадњи, Црна Гора је данас у фази приступних преговора за чланство у ЕУ, на прагу НАТО, уважена као сусјед и иницијативан чинилац регионалне стабилности на Балкану.

Не заборављамо такође да је Парламентарна скупштина ОЕБС, уочи нашег референдума, док смо још били у државној заједници са Србијом, одржана 2005. године у Црној Гори. Сами тај чин, као и поруке упућене црногорској јавности у то вријеме, значајно су релаксирали нашу унутрашњу ситуацију и допринијели политичкој стабилности.

Данас, осам година касније, без претјеривања може се рећи да је прогрес Црне Горе евидентан. Исто тако, и да је регион Западног Балкана значајно напредовао. У међувремену, Хрватска је постала чланица ЕУ, а заједно са Албанијом и чланица НАТО. Реална су очекивања Србије, након успостављеног дијалога са Косовом, да ускоро отвори преговоре за чланство у ЕУ. И други наши сусједи су посвећени остваривању тог заједничког циља. То значајно доприноси обнови повјерења, као и економском и демократском развоју региона у којем живимо.

Ипак, не треба превиђати да нијесу отклоњени најважнији узроци већ традиционалне балканске нестабилности. Елиминисање тих ризика је неодвојиво од процеса даљег економског развоја и демократске еманципације друштава која живе у овом кутку заједничког европског дома. Једноставно, за озбиљну политику неодржива је теза о природној предодређености Балкана да генерише нестабилност. Нетолерантност и недовољна флексибилност које су увијек биле узрок неспоразума и трагедија у нашем региону ипак су превасходно посљедица предрасуда, међусобног непознавања и страхова, а у основи свега – посљедица економског и укупног заостајања. Зато се не смије пропустити тренутак за уобличавање јасне, свеобухватне, комплексне животно утемељене платформе која би улагањем у инфраструктуру и економске ресурсе подстакла развојне и еманципаторске процесе у овом региону. На таквој здравој основи било би могуће учврстити његову стабилност и курс европског и евроатлантског развоја.

Даме и господо,

Визија слободне, демократске, заједничке и недјељиве безбједности укоријењена је у Хелсиншком завршном акту 1975 - споразуму који је оставио печат времена и помогао да се превазиђу подјеле Истока и Запада и оконча Хладни рат. Из данашње перспективе то достигнуће изгледа још веће. Понекад се просто чини невјероватним, посебно када се има у виду то вријеме, да се толики број држава икада сагласио о тако великом броју изузетно важних питања за европски мир и безбједност.

Кључно насљеђе тог историјског тријумфа је јединствен, свеобухватан приступ ОЕБС, који препознаје да је политичко-војна безбједност повезана са економско-еколошком и са људским правима. Исто тако, инклузиван карактер Организације и стални дијалог, који је нужан савезник стремљења да се конструктивно управља разноликостима; да се на тачкама заједништва доприноси идентификовању заједничких одговора. Такође, и консензус, као извор политичког легитимитета одлука и акција ОЕБС, али уз све израженију потребу превазилажења постојеће праксе која изградњу консензуса чини све сложенијом и комплекснијом. Заједно, ове специфичности чине ОЕБС јединственом међународном организацијом.

Државе учеснице настављају овај посао и данас у оквиру Хелсинки +40 процеса, који би требало да допринесе потпунијем коришћењу потенцијала ОЕБС и јаснијем профилисању његове специфичне улоге у измијењеном, савременом безбједносном окружењу. Такође, и у тражењу ефикаснијих одговора на актуелне изазове.

Али и након близу 40 година дијалога и заједничког дјеловања у рјешавању неких од највећих безбједносних изазова нашег времена, чини се да визија безбједносне заједнице, као простора без линија раздвајања и сукоба међу државама, простора утемељеног на фундаменталним вриједностима, заједничким обавезама и циљевима, још увијек остаје недостижна.

У том смислу, важно је разумјети да све сложеније и мултиполарно безбједносно окружење није подређено истим правилима понашања широм простора ОЕБС. Различите политичке културе, традиције и интереси чине да државе на овом простору имају различите перцепције пријетњи и изазова, што се рефлектује на недостатак међусобног повјерења и разумијевања. Поларизација је видљива и у погледу различитог тумачења договорених вриједности и обавеза. Зато је важно да цјеловито сагледамо разлоге таквих различитих гледишта и да на основу тога тежимо изналажењу начина да се ове разлике премосте.

На том плану, напредак је евидентан у неколико области, попут борбе против транснационалних пријетњи, укључујући сајбер безбједност. Истовремено, важно је осигурати да се питањима транснационалних пријетњи и изазова бавимо на свеобухватан и међудимензионалан начин, уз пуно поштовање обавеза и принципа ОЕБС. То даље значи уздржавање држава од мјера које могу угрозити људска права и фундаменталне слободе.

Цијеним значајним да укажем на још једну, по мом суду, важну карактеристику промијењене политичке реалности, која се огледа у томе што не-војни и хуманитарни аспекти безбједности добијају на тежини. Такође, интерни проблеми и процеси који се одвијају унутар држава, прије него односи међу државама, постају узрок нових пријетњи и ризика безбједности.

Из угла Црне Горе, државе која динамично напредује ка ЕУ и НАТО, желим кратко да се осврнем на још неке од аспеката важних питања којима је посвећено овогодишње засиједање Парламентарне скупштине ОЕБС.

На самиту у Астани 2010. сложили смо се да је безбједност нашег региона нераскидиво повезана са безбједношћу сусједних региона. Када је ријеч о нашим медитеранским и азијским партнерима за сарадњу, Црна Гора снажно подржава развој стратешког приступа ОЕБС, и у оквиру својих националних могућности и капацитета даје свој конструктиван допринос.

Црна Гора је примјер како прожимање етничких, вјерских и културних разноликости, кроз њено балканско, медитеранско и европско насљеђе, може и треба да буде фактор мира и развоја. С пуном свијешћу о важности дијалога и толеранције, потврђујемо сензибилан и одговоран однос према очувању унутрашњег мултиетничког и мултирелигијског склада и стабилности, према историји и традицији добросусједства и заједничких вриједности које баштини Медитеран и његова древна цивилизација, током своје бурне историје. У том смислу, наш основни капитал је разнородно, мултиетничко и мултикултурно биће Црне Горе, уткано у свијест сваког нашег грађанина. Промовисање дијалога и ''јединства у различитостима'' је аксиом овог времена, мото европске и глобалне интеграције, основа на којој почива и развија се и данашња Црна Гора.

Отуда је сасвим природно да заговарамо и промовишемо посвећеност његовању таквих вриједности, афирмицију политике дијалога и сарадње међу различитим културама, цивилизацијама и народима, солидарност и међусобно уважавање. То разумијемо као изазов и испитивање могућности за конкретан допринос свих нас.

На крају, вјерујем да ћете у конструктивној дискусији и дијалогу дати свој допринос идентификовању одрживих рјешења за актуелне изазове.

Желим вам успјешан рад и пријатан боравак у Црној Гори.

Захваљујем на пажњи!