Говор предсједника Владе Мила Ђукановића на свечаности на Ловћену: Наш европски пут је његошевски

Наш европски пут је његошевски

Поштовани грађани Црне Горе,

Екселенције,

Даме и господо,



Окупили смо се данас на Ловћену, на највишем врху црногорске слободе, да одамо почаст великом Његошу, и да се поклонимо његовом бесмртном дјелу.

Два су вијека од рођења Рада Томовога. Јубилеј као историјска потврда чувеног стиха, Његошевог: „Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити“. Ловћен и Његош – синоними вјечности Црне Горе.

Поштовани грађани,

Његош није био само генијални пјесник, већ филозоф и државник, свјетовни и духовни владар слободне Црне Горе. Што је већа историјска дистанца, све јасније се види величина његовог свеобухватног дјела. Он је у доброј мјери поставио темеље модерне црногорске државности. У времену Његошевог дјетињства, Националну библиотеку на Цетињу „чинила је једна књига – историја (боље рећи мемоари) од владике Василија...“, како је писао Виала де Сомијер. Врло брзо, од Његошевих дјела, и књига о њему, настала је богата библиотека, која се стално допуњује, на разним језицима. Својеврсна симболика укупног напретка Црне Горе, и Његошеве историјске улоге у њеном културном уздизању.

Ловћен, и Његошев гроб на њему, проживјели су судбину рушења и грађења Црне Горе током XX вијека. Капела коју је себи подигао непоправљиво је оштећена у Првом свјетском рату 1916. године. Након што је Црна Гора избрисана са географске карте, крајем тог рата, срушени су остаци капеле и 1925. године подигнута је нова. По облику слична Његошевој, али својом поруком противна историјском бићу Црне Горе. Кад је Црна Гора постала слободна република у Титовој Југославији, половином прошлог вијека, социјалистичка Влада Блажа Јовановића донијела је одлуку о подизању споменика Његошу на Ловћену. Одабран је и аутор свјетског имена, велики хрватски и југословенски вајар Иван Мештровић. Требало је више од двије деценије да се та одлука реализује. Маузолеј пред којим се налазимо подигао је народ Црне Горе, уз помоћ свих југословенских народа. На великој свечаности 28. јула 1974. године предсједник Црне Горе Вељко Милатовић предао је Његошев маузолеј „на друштвену бригу“ и „огласио га отвореним за посјетиоце“. Готово четрдесет година касније, у поводу два вијека од Његошевог рођења, Црна Гора је темељно обновила овај споменик.

Није Његош изабрао врх Ловћена за своје почивалиште да би себи саградио споменик. Јер, од његовог пјесничког и филозофског генија нема већег споменика. Његош је у ствари и тим својим чином узвисио духовни и морални спомен својој Црној Гори, својој „сламки међу вихорове“. И њеним најбољим синовима, који су с Његошем у заклетви, а с Ловћеном у срцу, неустрашиво могли изаћи на страшне пољане Граховца и Вучјега Дола, и газити Неретву и Сутјеску...

Наша епоха, и наш нараштај, као и они прије нас, тражи одговоре од Његоша и на савремене изазове и дилеме. Његове поруке и његове мисли су свевремене.

Нажалост, наставља се и у нашем времену неразумијевање и злонамјерно тумачење Његоша. Неки митомани, проповједници мржње, хтјели би у Његошу да нађу духовног оца и предводника. Његош није био пјесник геноцида, нити инспиратор злочина. Он није позивао у борбу против било којег народа, већ у борбу за слободу. А борба за слободу нације XИX вијека не може бити исто што и насиље над недужним људима у вијеку иза нас. Уосталом, сами Црногорци су показали да су најбоље разумјели Његоша, опредјелјујући се за хармонични суживот са муслиманима у Црној Гори након Берлинског конгреса. Нељуди и злочинци, који су убијали невине људе, и ширили међунационалну и међувјерску мржњу, у крвавом распаду југословенског друштва, нијесу и не могу бити сљедбеници Његошеви.

А двадесети вијек јесте наш вијек искушења, клонућа и катарзи, у којем је Црна Гора опстајала у неугаслој његошевској искри слободе. Данас великом Његошу почаст одаје нова Црна Гора. Држава савремених стремљења, коју смо обновили упорношћу и умијећем, мудрошћу и одлучношћу, демократски исказаном вољом наших грађана. Његошевски речено, проведрило је „више Горе Црне". Ово велико постигнуће нашег нараштаја, посматрано у историјском контексту, наставак је дјела великих Петровића–Његоша и великог Његоша. Вратили смо достојанство и себи и држави. Дали смо почасти и Петровићима које им припадају. Измирили смо дугове према црногорској историји. Црна Гора је данас угледна држава, и поуздан дом свих који су јој лојални. Црна Гора Црногораца, Срба, Албанаца, Бошњака, Муслимана, Хрвата... Стварамо Црну Гору новог доба, друштво које ће оставити иза себе нетрпељивости и подјеле, што нам кроз историју нијесу дале напријед. Наш европски пут је његошевски.

Вјерујем да би Његош био поносан на своју данашњу Црну Гору, земљу на европском курсу, која поштује своје великане, своју славну прошлост, и своје традиционалне пријатеље.

Поштовани грађани,