Интервју потпредсједника Владе и министар за информационо друштво и телекомуникације Вујице Лазовића за ЦдМ

Лазовић: О томе већ одавно размишљам, СДП има доста младих и квалитетних људи који би можда са више полета и ентузијазма обављали овај посао који тренутно ја обављам. Нажалост , нисам их до сада успио наговорити да то прихвате. Надам са да ћу у тој намјери имати помоћ својих колега из врха партије.

Лазовић: Најприје желим да још једном потенцирам чињеницу да се ради о нашем најзначајнијем капиталном пројекту у којем је неопходно водити рачуна о сваком детаљу његове реализације. Због тога је Министарство саобраћаја и поморства поставило као приоритетни циљ управо квалитет у реализацији свих планираних активности. 

Преговарачки процес између Владе Црне Горе и прворангираних кинеских компанија Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy Лтд. (ЦЦЦЦ) и Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион (ЦРБЦ) се одвија планираним током. Административне процедуре са обије преговарачке стране су дуге и захтијевне и паралелно се спроводи неколико активности. У протеклом периоду спроводиле су се неопходне активности у циљу потврђивања Споразума између Владе Црне Горе и Владе Народне Републике Кине о унапређењу сарадње у изградњи инфраструктуре и Скупштина Црне Горе је 8. октобра 2013. године усвојила Закон о потврђивању наведеног Споразума. Након његовог објављивања у Службеном листу Црне Горе, створен је предуслов да се убрза процедура усаглашавања Анеxа И Споразума, а у вези са реализацијом приоритетне дионице Смоковац-Увач-Матешево аутопута Бар-Бољаре. Паралелно се воде преговори у вези са Оквирним споразумом, који је највећим дијелом усаглашен. Њиме се дефинишу кључна питања будућег пословног аранжмана.

Када се наведене активности заврше, преговараће се елементи Уговора о пројектовању и изградњи и Уговора о финансирању приоритетне дионице аутопута Бар-Бољаре, који ће заједно са Законом о аутопуту бити упућени у Скупштину Црне Горе на разматрање и усвајање, у циљу обезбјеђења максималног степена транспарентности.

У свим досадашњим активностима, Министарство саобраћаја и поморства има пуну подршку Владе Црне Горе, која је са свим својим капацитетима потпуно укључена у реализацију овог најважнијег инфраструктурног пројекта у Црној Гори. 

Лазовић: Као што је јавност већ упозната, рок за предају понуда за изградњу ИИ блока ТЕ ’’Пљевља’’ је, цијенећи сложеност припреме понуда и значај пројекта, продужен до 31. октобра 2013.године. 

Основни елементи које понуда треба да испуни су: снага блока измедју 220 и 300 МW, ефикасност блока преко 38 одсто и блок мора да буде у складу са европском директивом у погледу екологије. Оно што нас охрабрује је чињеница да је више од 10 веома озбиљних компанија показало интересовање, при чему је очекивање да ће најмање пет врло квалитетних понуда бити и достављено. 

Надам се да смо сви свјесни значаја овог пројекта, чијом реализацијом би се обезбиједила електроенергетска независност државе. Оно што је такође веома битно је да ће се у склопу пројекта завршити припрема за топлификацију Пљеваља, чиме би се се ријешио и главни проблем загадјења у том граду.

Када је у питању пројекат истраживања и производње нафте и гаса у црногорском подморју, Јавни позив је званично објављен у Службеном листу Црне Горе од 7. августа 2013. У ком је као крајњи рок за подношење понуда одређен 28. фебруар 2014. године. 

Двадесет двије реномиране компаније из индустрије нафте и гаса потврдиле су учешће на догађају који ће се 1. новембра одржати поводом расписивања првог тендера за истраживање и производњу угљоводоника у Црној Гори. То ће бити прилика да се презентирају могућности у области производње угљоводоника, са фокусом на атрактивност црногорског пословног окружења када је у питању ова област. 

Досадашње интересовање реномираних свјетских компанија улива нам оптимизам када је у питању реализација овог веома комплексног пројекта 

Лазовић: У КАП-у је уведен стечај, а након тога проглашен банкрот компаније. Бојим се да се потврдило оно на шта сам више пута упозоравао а то је да одлагање доношења непопуларних одлука доводи до већих проблема. Још давно смо предлагали увођење стечаја. Међутим наш приједлог је тада одбијен, КАП је наставио да послује на бази додатног задуживања и држава је изгубила додатне милионе. Уколико се не појави нови квалитетни инвеститор кроз поступак продаје имовине неизбјежно је потпуно гашење компаније јер се логика и сурова економска пракса не могу избјећи.

Генерално не подржавам одлуке које подразумијевају затварање производних процеса. Црна Гора има велики спољнотрговински дефицит и на томе морамо радити у наредном периоду. Подстицај производње треба да буде једно од кључних опредјелјенја Владе. Међутим, поставља се питање оправданости постојања оне индустрије у Црној Гори, чији резултати неодговорног пословања падају на терет грађана, која само Електропривреди дугује око 60 милиона еура и у крајњем је зависна од јефтиног извора електричне енергије који је, у овом тренутку, кад је Црна Гора још увијек енергетски увозно зависна земља, готово немогуће обезбиједити. Тим прије што смо као држава окренути ка развоју туризма, заштити животне средине, пољопривреди, развоју енегретике и то прије свега хидроенергије и другим гранама, а све у складу са политиком одрживог развоја. У том контексту не бих се залагао за опстанак оних компанија које доносе малу корист држави и које су у дугорочном смислу неодрживе, што потврдјује и наша пракса и стање у окружењу. 

Лазовић: Мјере фискалне политике, које опредјелјују правац економске политике, су тема дискусије ових дана на различитим нивоима у Влади. Економска криза у свијету је утицала на погоршање свих индикатора јавних финансија, већине земаља, па и Црне Горе. Мјере које ћемо примијенити односе се на фискалну консолидацију и даље подстицање економске активности. Увјерења сам да је економски раст одговор сваке земље на фискалну кризу, па и у Црној Гори. Због тога, све мјере фискалне политике требају да буду усмјерене у правцу стварања пословног окружења које ће обезбиједити домаћим и страним инвеститорима олакшано пословање, здраво конкурентско окружење и предвидивост. 

Посљедично ће бити отварања нових радних мјеста и раст зарада из продуктивности. Министарство финансија је учинило значајне напоре у подизању пореске дисциплине на виши ниво, што је, у комбинацији са економским растом у 2013. и новим и додатним порезима, значајно поправило слику јавних финансија Црне Горе. Порески приходи за првих девет мјесеци су премашили остварење у 2012. години, као и план за исти период 2013. Фокус фискалног прилагођавања и даље ће бити на смањењу јавне потрошње, али и структурним реформама као што су даља унапредјења пензијског система и система социјалне заштите. Еуро по еуро је мјера која ће само у 2013. години донијети прихода скоро 0,5 одсто БДП-а, па ће се њено укидање разматрати више као избор: да ли укидати нешто постојеће што доноси приход или опет радити измјену пореских стопа. 

Што се тиче пореских оптерећења зарада, трудићемо се да то буде посљедња опција обзиром да су трошкови рада ионако високи и оптерећују агрегатну тражњу. Мислим да ћемо се сад кретати у правцу проналажења рјешења која ће се односити на додатно опорезивање неактивираних капацитета, имовине, викендица, и других врста непокретности које ће поред фискалног приступа бити усмјерене и у правцу подстицања економских активности.

Лазовић: Све смо услове већ одавно испунили и даље водимо интезивну преписку са компанијом. Нажалост, то је питање пословне политике приватне компаније а ми смо за њих мало тржисте. То је разлог што код нас нема ни МцДоналдс-а и Старбуцкс-а и слично. Рачунамо да ће нас ипак брзо укључити у пакету са неким другим земљама.

Лазовић: Нажалост још увијек не велики или не онолики колико би требало. Министарство са комлетном информатчиком заједницом покушава да врши благи притисак у том правцу, а све у функцији не само просте модернизације рада већ и у погледу повећања ефиксаности, транспарентности и слично.

Лазовић: На неком основном нивоу, да. Међутим, специјалситичка знања захтијевају посебне програме и усавршавања и то је изазов како за ИТ компаније тако и за сваког поједница који се професионално опредијели за ову област. 

Аутор: Александра Обрадовић