Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за дневни лист "Дан"

За десет мјесеци ове године наплаћено је 72,8 милиона еура пореза на зараде, што је 11,7 одсто више у односу на исти период прошле године. Повећање прихода по овом основу је доминантно последица увођења „кризног“ пореза, изјавио је министар финансија Радоје Жугић у интервјуу за „Дан”. Он је истакао да од кризног пореза на зараде до краја године очекују десет милиона еура. Толико је до сада наплаћено од такси од једног еура, од чега се више од половине односи на СИМ картице.

Од замрзавања усклађивања пензија остварене су уштеде од 12 милиона еура. Важно је, међутим, истаћи да се број корисника пензијско-инвалидског осигурања повећао за око двије хиљаде, што је створило додатни притисак на ионако висок дефицит пензијског система оцијенио је Жугић.

Ефекти мјера уведених почетком ове године, у виду боље наплате буџетских прихода и унапређења пореске дисциплине, потврдили су да је фискална консолидација предуслов за трајни опоравак јавних финансија и обезбјеђење финансијске и макроекономске стабилности. Уз резултате борбе против сиве економије, мјере фискалног прилагођавања су допринијеле остварењу буџетских прихода за првих десет мјесеци године, што је премашило и план и прошлогодишње приходе за исти период. Евентуалним укидањем мјера била би, могуће, ослабљена приходна страна буџета, па бисмо имали већи дефицит и већи ниво јавног дуга. Јасно је да то не би била добра порука рејтинг агенцијама које нас рангирају и од чијих оцјена, поред осталог у највећој мјери зависи цијена задуживања земље.

Доношењу коначне одлуке претходиће, свакако, и јавна дискусија. Министарство финансија припрема свеобухватну анализу, са којом ће ускоро бити упознати чланови Владе, након чега ће се заузети коначан став поводом овог питања. Извјесно је само да ће Министарство финансија предложити укидање таксе на сва електрична бројила.

Подсјетићу да је Скупштина крајем прошле године задужила Владу да припреми анализу ефеката модела опорезивања дохотка физичких лица који би се заснивао на примјени прогресивних пореских стопа, уз препоруку да се припреми и анализа прописа у области пореза на доходак, пореза на добит и пореза на имовину. Влада је формирала међуресорску радну групу коју чине представници Скупштине, Владе, општина и социјалних партнера, са задатком припреме анализе ефеката измјене постојећих прописа у области пореза на плате, добит и имовину, у циљу увођења прогресивног опорезивања. На основу достављених сугестија, коментара и предлога свих чланова радне групе припремљена је анализа ефеката прогресивног опорезивања зарада, профита и некретнина. Ова анализа је још предмет дискусије чланова радне групе и након припреме више сценарија којима ће бити предочени ефекти са становишта буџетских прихода и утицаја на конкуретност економије, биће упућена Влади и Скуштини на разматрање.

Стога, у овом тренутку не знамо која рјешења ће бити прихваћена. У сваком случају, циљ свих мјера је стабилизација јавних финансија, уз истовремено настојање да одржимо конзистентност фискалне политике, а тиме и предвидивост и извјесност за стране и домаће инвеститоре и пореске обвезнике. Без конзистентности и конкурентности пореског система не бисмо били, у толикој мјери, атрактивна развојна дестинација за пројекте од којих највише зависи наш економски опоравак.

Зато ћемо се пажљиво односити према свим мјерама, а прва коју ћемо предложити бити мјера њиховог „одмрзавања“, након што завршимо анализе усмјерене на смањење дефицита и дефинишемо одрживу формулу усклађивања пензија. Дакле, Министарство финансија апсолутно преферира вођење пореске политике која доноси бенефите о којима је било ријечи, 

И поред широких овлашћења, подаци општина говоре да су ови приходи мањи од планираних. Министарство финансија је спремно да буде партнер општинама које покажу истинску спремност да побољшају своје фискалне позиције, док ће анализа радне групе дати и предлог мјера за унапређење система наплате овог пореза, као ми предлог мјера за проширење основе опорезивања на имовину која није у функцији, бесправно изграђене објекте и др.

Управо је то њихов основни циљ. Увођење и примјена сета кризних мјера фискалног прилагођавања почетком 2013. била је непопуларна и тешка одлука, коју је Влада одлучно спровела, уз ризик угрожавања политичког рејтинга. Показало се да је била исправна и рационална, што најбоље илуструје податак да је дефицит шестоструко снижен, ако изузмемо ефекат пада гаранција за КАП на терст буџета.

Радује ме да могу да најавим да нови сет мјера, кога ускоро предлажемо Влади на усвајање, неће угрозити конкурентност економије нити социјално-економски положај грађана, већ ће њихов основни циљ бити увођење вишег степена праведности и стварање основа за остваривање динамичнијег економског раста. С обзиром да је у току припрема више сценарија који ће предочити ефекте нових мјера, у овом тренутку не можемо дати њихову прецизнију квантификацију.

Ј. ВЕЉОВИЋ

Планирано је да Електропривреда, закључно са јуном наредне године исплати комплетан порески дуг. ЕПЦГ у дужем периоду није плаћала порез и допринос на зараде, али је уредно сервисирала остале порезе. Дуг је правдала немогућношћу наплате продате електричне енергије КАП-у. Како се дуг по овом основу увећавао, у јулу ове године блокиран им је рачун и наплаћено два милиона еура, али је ЕПЦГ указала да не може једнократно исплатити комплетан дуг.

Полазећи од компанијског и јавног интереса, уговорено је да ЕПЦГ сваког мјесеца плаћа по три милиона еура пореза и доприноса за двије мјесечне зараде. Од јула је по овом основу уплаћено је девет милиона и остао је дуг од 19 милиона, који би требало да буде измирен закључно са мартом 2014. У наредна три мјесеца (половином 2014. године) биће измирене и доспјеле обавезе по основу пореза и доприноса за период новембар 2013 март 2014. 

Ништа од ребаланса

За првих десет мјесеци наплаћено је 88 милиона еура више јавних прихода у односу на исти период претходне године или 53,4 милиона еура више него што је било планирано. Посебно је интересантан октобар, кад је наплаћено 117,7 милиона еура, што је 12,2 одсто више у односу на план. У односу на претходну годину, степен наплате је 18,6 одсто већи, а посебно је велика разлика у односу на 2011. годину, која је била економски снажнија.

Очекујемо да се позитивни трендови наставе и током преостала два мјесеца, што би омогућило окончање фискалне године без ребаланса. Што се издатка у виду гаранција за КАП тиче, држава може, без икаквих ограничења, платити камате, главнице, дате гаранције и судска извршења, сходно органском законом о буџету.

Овдје можете погледати интервју у оригиналу Интервју.пдф