Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење Министарства здравља

Објављено: 13.11.2013. 22:00 Аутор: проф.др Марина Ратковић
Дана 07.10.2013. године одржано је једнодневно савјетовање, конференција РХДЦ (Регионал Хеалтх Девелопмент Центер) и ТТС (Тхе Трансплантатион Социетy) двије трансплантационе асоцијације са представницима националном координаторком за трансплантацију органа Републике Хрватске Др. Мирелом Бушић, која је и директор РХДЦ, европске организације за земље СЕЕХН (Соутх Еаст Еуропеан Хеалтх Нетwорк) са сједиштем у Загребу и предсједника ТТС –а Проф. Др. Францис Делмоницом, у Подгорици, у Министарству здравља Црне Горе и домаћинима: Проф.др. Миодрагом Радуновићем, министром здравља, помоћницом министра Др Миром Јовановски Дашић, помоћницом министра Горицом Савовић, дипл. правником Мирјаном Ђурановић, савјетником министарства здравља за међународну сардању, затим националним координатором Црне Горе за трансплантацију органа Проф.др. Марином Ратковић, Др Данилом Радуновићем, чланом Националног вијећа за трансплантацију и др Зораном Јованчевићем, директором Клинике за анестезиологију у КЦЦГ. Основна идеја и тема састанка је била како унаприједити трансплантациони програм у Црној Гори са посебним акцентом на трансплантацију органа са умрлих особа и како направити и унаприједити програм донирања органа. На састанку се расправљало о постојећој легислативи у области донације и трансплантације органа у Црној Гори, као и сегментима легислативе на којима треба радити у наредном периоду. Расправљало се такође о потребама лабораторије за имунолошке претраге неопходне у припреми пацијената за трансплантацију органа. Дио агенде био је и предузимање даљих корака на развоју мреже донора органа и о потребним корацима за унапређење донације органа са кадавера, тј. преминулих особа. Важан аспект цијелог проблема био је и његово финансирање и објезбјеђивање буџета за исти, као и дефинисање болничких координатора за трансплантацију органа, трансплантационих тимова и начина организације њиховог рада. Како је наш трансплантациони програм подијељен на пет сегемнената који обухватају легислативу, едукацију медицинског кадра, интернационалну сарадњу у области трансплантологије, обезбјеђивање ресурса и капацитета у медицинским установама и подизање јавне свијести о значају трансплантационе медицине, о свим овим сегментима се детаљно расправљало и заједнички смо увидјели све дјелове који недостају у овом веома комплексном систему и на којима се мора систематично радити. На овом састанку смо разматрали законске основе, организацију рада и формирање тимова за трансплантацију са строго законски одређеним и дефинисаним обавезама како националног координатора за трансплантацију органа, тако и формирање мреже болничких координатора у Клиничком Центру Црне Горе и у другим општим болницама у Црној Гори и њихове задатке и улоге, да би се развијао програм и едукација за добијање органа од мождано мртвих особа, како то наш закон и донијети и усвојени правилници предвиђају. Како је мали и још увијек недовољно велики одзив грађанства за узимање донорских картица, закључено је да се мора ићи на промјену постојећег закона амандмански у смислу доношења постојања предпостављене сагласности за донацију органа од особа са доказаном можданом смрћу према важећим медицинским критеријумима и стандардима и да у том смислу постоје двије категорије људи: они који се за живота изјасне да не желе да донирају своје органе након смрти и они се искључују као могући донори, а особе које у току живота потпишу донаторску картицу, као израз своје жеље да донирају органе након смрти или се за живота не изјасне да хоће да буду даваоци у случају смрти могу бити донори органа. Они не могу бити донори органа једино у случају да се њихова породица или родбина изјасни да не жели да одобри донирање органа. Дати су предлози и објашњења за одређене материјалне поставке и олакшања за даваоце и примаоце органа, како живе, тако и оне који се изјасне да желе да буде кадаверични донори органа, као и за породице умрлих донатора у здравственом уређењу и систему. Потребно је додатно појаснити зашто је највише времена посвећено овом проблему. Веома су мале могућности да се сви пацијенти којима је неопходна трансплантација органа добију потребни орган од живог даваоца. За многе органе који су неопхопдни неким пацијентима не постоји друга алтернатива, осим трансплантација са умрле особе, односно кадавера. Веома мали број људи могу бити живи донори дијела, тј. режња јетре, док је онима којима је неопходно ново срце, плућа, панкреас, ... једина могућност у трансплантацији са кадавера. За бубреге је познато да су парни органи и када се испуне законски, медицински и етички услови може се урадити трансплантација од живог сродног донора, али је много мање подобних живих донора, него што је броје пацијента којима је неопходна трансплантација бубрега. У КЛиничком Центру Црне Горе клинички и протоколарно је испитано 62 пацијента, да би се дошло до броја седам живих сродних трансплантација бубрега које су урађене до сад и још четири које се планирају до краја текуће године. Када је у питању трансплантација јетре због тежине овог захвата, могућих хирушких компликација и саме терапије која се мора примијенити након трансплантације и у њеној припреми, мора увијек постојати резервна јетра, што још додатно компликује ситуацију, па је могућност живог давалаштва једног режња јетре сведена на свега пар процената пацијента који имају ту могућност. Срце по саопштењима Кардиолошке клинике чека седам пацијената у Црној Гори. Као што је историјски дан за црногорску медицину 25.09. 2012. године, одосно дан прве живе сродне трансплантације бубрега, тако је исто не мање важан дан 10.11.2013. године када је први црногорски грађанин стављен на ургентну листу за трансплантацију срца у Еуротранспланту. Већ је од Еуротранспланта добијена једна понуда, али али је пацијент донор био старије узрастне доби и величина срца није одговарала нашем пацијенту, те се одустало од трансплантације, али постоји вјероватноћа да ће врло брзо добити нову понуду и одговарајући органа и да ће се трансплантација срца обавити. Захваљујући потписивању међудржавног уговора између Министарства здравља Хрватске и Министарство здравлај Црне Горе добили смо могућност да се наши пацијенти који требају трансплантацију јетре или срца преко Хрватске под истим условима као и њихови грађани нађу на листи чекања Еуротранспланта. За то се морају урадити протоколарна испитивања у нашој болници, а затом тимови стручњака Хрватске и Црне Горе доносе конзилијарно одлуку о подобности лијечења методом трансплантације и пацијент се ставља на листу чекања у Еуротранспланта. Нема имена пацијента у том систему, већ само шифре како захтијева ова асоцијација, тако да нема приватног односа и непотизма, него се органи у систему алоцирају како то законски и медицински критеријуми налажу. Нормално да би могли да се нађемо на листи чекања и и да добијамо органе морамо партиципирати и у њиховом давању. Можемо да будемо на почетку у минусу, одосно у негативном билансу, али да би се обављале друге трансплантације морамо партиципирати са органима. За почетак нећемо моћи да рачунамо за Еуротрансплант што се тиче бубрега јер имамо довољно вјештачких бубрега али ако будемо имали бубреге осд кадаверичних донопра, радиће се трансплантације нашим пацијентима или ћемо правити размјену органа са Еуротрансплантом. Срећна сам да могу да казем да већ увелико имамо урађену скоро дефинитивну листу чекања за све пацијенте у Црној Гори за бубреге и уређену на начин како то Еуротрансплант захтијева. Када добијемо понуђени орган ми одмах морамо имати процјену кога са листе позвати према установљеним правилима и критеријумима. Стална контрола листа које ће бити у Министарству здравља Црне Горе са потребним и протоколом предвиђеним занављем налаза и обавезном брзом раду на завршавању протокола за потребе када су други органи у питању, посебно јетра, срце, па и осталих, као што су матичне ћелије и ткива.
Трансплантациони програм је процес који живи, који се стално развија и мијења, а тиме подижемо апсолутно све медицинске нивое и све гране медицине, чије је синхронизовано функционисање неопходно у сваком уређеном трансплантационом систему и напредном здравственом систему.


Проф. др Марина Ратковић,

Национални координатор за трансплантацију органа Црне Горе
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?