Извјештај о спроведеној јавној расправи о Нацрту Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак физичких лица

Министарство финансија је 27.09.2013.године, покренуло јавну расправу о тексту Нацрта Закона о измјенама и допунама Закона о порезу ан доходак физичких лица и објавило текст Нацрта Закона на web сајту  Министарства финансија на адреси хттп://www.мф.гов.ме/рубрике/јавне_расправе/131250/Јавна-расправа-о-Нацрту-закона-о-измјенама-и-допунама-Закона-о-порезу-на-доходак-физицких-лица.хтмл

Током јавне справе Министарство финансија је имало више састанака са представницима Адвокатске коморе и Нотарске коморе.

Обавјештење о покретању јавне расправе је, путем електронске поште достављено Адвокатској комори.

У писаној форми је стигло мишљење од Адвокатске коморе.

Након што је размотрило дате примједбе и сугестије, Министарство финансија је сачинило извјештај  о прихваћеним, односно неприхваћеним примједбама и сугестијама, који садржи мишљења на текст Нацрта закона добијена од наведеног субјекта, са коментаром Министарства финансија.

За представнике Адвокатске коморе Црне Горе је апсолутно неприхватљиво усвајање законских одредби како је предложено Нацртом Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак физичких лица, односно укидање паушалног опорезивања прихода представника адвокатске дјелатности, а да провођење и даље усвајање овог Нацрта Закона не буде праћено измјенама и допунама Закона о доприносима о обавезном социјалном осигурању, у дијелу одређивања основице за доприносе за обавезно социјално осигурање ( измјене члана 9 став 1 тачка 7, члана 10 став 1 тачка 7 и члана 11 став 1 тачка 5, као и других релевантних одредби овог закона).

Како је у непосредној комуникацији са представницима Министарства финансија Црне Горе усвојен приједлог представника Адвокатске коморе о заједничком третирању ова два прописа и договорено да ће се измјене Закона о порезу на доходак физичких лица и Закона о обавезном социјалном осигурању вршити истовремено (паралелно) предлажемо да примјена нових законских одредби оба предње означена закона почне од 01. јануара 2015.године, како би се дало довољно простора за примјену истих.

Приједлог Министарства финансија Црне Горе да се одреде основице за доприносе за обавезно социјално осигурање у износу од 500 еур и 720 еур, а да се адвокати распореде према категоријама у односу на остварени промет, је приједлог са којим је иницијално и Адвокатска комора отпочела преговоре са Министарством финансија Црне Горе, инситирајући да најнижа основица за доприносе за обавезно социјално осигурање ипак буде у износу од 350 еур. 

Међутим, уважавајући разлоге Министарства финансија да предложи износе за најнижу основице од 500 еур и другу основицу од 720 еур, у односу на које основице би адвокати плаћали доприносе за обавезно социјално осигурање (доприноси по стопи која је предвиђена Законом - укупно 34%), а у односу на годишњи промет који остварују, Адвокатска комора Црне Горе предлаже да у категорији адвоката који ће доприносе за обавезно социјално осигурање плаћати према основици од 500 еур (у фиксном, укупном – бруто износу) буду адвокати са оствареним годишњим прометом до 18.000 еур, а да у категорији адвоката који ће доприносе за обавезно социјално осигурање плаћати према основици од 720 еур (у фиксном, укупном – бруто износу) буду адвокати са оствареним годишњим прометом преко 18.000 еур. 

Образложење - Постоји више разлога за предње предложене границе оствареног промета. Предложена граница је уједно и граница која је дијелила досадашње „паушалце“ и обвезнике по основу пореза на додату вриједност, а која и даље остаје као граница за обвезнике по основу пореза на додату вриједност. Предње је значајно, што ће се, уколико се постави 18.000 еур као граница за плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање, односно прелазак из једне категорије у другу категорију, спријечити било какав вид сиве економије, с обзиром да адвокати неће имати било какве границе које би их спрјечавале да на све своје остварене приходе уредно измирују пореске обавезе према држави.

Иницијално распоређивање адвоката по категоријама према оствареном промету би се вршило према промету који је остварен у претходној години.

За представнике Адвокатске коморе је апсолутно прихватљив став Министарства финансија да постоји и трећа категорија која ће, зависно од њихове жеље, имати могућност да  плаћа доприносе за обавезно социјално осигурање по основицама које ће бити изнад предње предложених износа.

Коментар

Министарство финансија је сагласно да измјене Закона о порезу на доходак физичких лица буду процесуиране са Измјенема Закона о доприносима о обавезном социјално осигурање у дијелу основица за обрачунавање и плаћање доприноса, стим што би ова рјешења  била у примјени од  01.јануара 2014. године и да би била три нивоа основица за обрачун доприноса, зависно од висине годишњег промета, како не би дошло до великих разлика у висини доприноса које плаћају паушалци у односу на предузетнике који плаћају по стварном дохотку, а који би без класирања промета плаћали мање доприносе у односу на паушалце.

Адвокатска комора је у односу на садржину Нацрта Закона о измјенама и допунама Закона о порезу на доходак физичких лица дала сљедеће приједлоге

 

1.Да се дода нови члан 31а (пореска стопа), који гласи: „Стопа пореза на приходе од самосталне дјелатности износи 9%”.

Коментар:

Ово није прихватљиво, јер је одредбама члана 9  Закона о порезу на доходак физичких лица прописано је да стопа пореза на доходак  износи 9% од пореске основице, тако да не треба понављати ову норму, односно не доводи  се у питање примјена стопе пд 9% на приходе од самосталне дјелатности.

   2. Да се дода нови члан 32а (умањење пореске обавезе или порески кредит), који гласи:

“1. Порески обвезник пореза на приходе од самосталне дјелатности, који порез не плаћа у годишњем паушалном износу, а који обрачунати порез на приходе од самосталне дјелатности уплати до 01.марта наредне године за претходну годину, и нема заосталих  неизмирених пореских обавеза за претходне године, остварује право на умањење пореске обавезе.

2. Пореском обвезнику из става 1 овог члана пореска обавеза се умањује за 6% од обрачунатог и уплаћеног пореза на приходе од самосталне дјелатности.

3. Право из става 1 овог члана се остварује на основу захтјева пореског обвезника који се подноси надлежном пореском органу у року од 15 дана од дана плаћања пореске обавезе.

4. О захтјеву из става 3 овог члана порески орган одлучује рјешењем најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтјева“.

Образложење 

Разлоге за усвајање оваквог рјешења налазимо у подстицању уредног плаћања пореских обавеза, награђивању оних пореских обвезника који су уредно измиривали пореске обавезе, те и у чињеници да слична рјешења постоје и у окружењу,  а у коначном Министарство финансија је сличну одредбу предложило и за порез на добит правних лица кроз Предлог закона о измјенама и допунама Закона о порезу на добит правних лица (који је у процедури у складу са законом), па би се предузетници у супротном довели у неравноправан положај.

Коментар

Ово није прихватљиво, јер предузетници за разлику од правних лица плаћају аконтативно порез на приходе од самосталне дјелатности, а уз плаћање пореза је дужан  да  истовремено плаћа и доприносе за обавезно социјално осигурање, док је  правним лицима осим плаћања годишњег  пореза  до 31. марта текуће године за претходну годину, с тим да је дата могућност плаћања пореза у шест мјесечних рата. Такодје систем опорезивања добити правних лица и дохотка физичких лица се не заснивају на истим принципуима и не могу се исто третирати јер код утврдјивања добити признају се расходи за зараде (који обухватају порезе и доприносе  запослених), а код се код предузетника остварени доходак третира као приход од самозапослења (односно, лично примање) и стога је према важећој регулативи за предузетнике тешко обезбиједити одвојено плаћање пореза на доходак и припадајућих доприноса за обавезно социјално осигурање, обзиром да цјелокупан приход од самосталне дјелтности представља одсновицу за опорезивање, тако да имплементација предложеног система  (одвојено плаћање пореза и доприноса) је немогућа.

3. Да се брише члан 48, који се односи на аконтационо плаћање пореза на приходе од самосталне дјелатности.

Образложење 

Сматрамо да је неопходно да се ова одредба, која се односи на обавезу аконтационог плаћања пореза на приходе од самосталне дјелатности, укине.  За правна лица та обавеза је укинута већ прије двије године. Сва правна лица су ослобођена од аконтационог плаћања пореза на добит, на који начин је укинуто кредитирање државе од стране правних лица као пореских обвезника. У складу са тим физичка лица, па ни предузетници, у конкретном случају адвокати, не могу бити, приликом опорезивања, у горем или подређеном положају од осталих облика организовања правних лица. С обзиром да адвокатска дјелатност носи велику неизвјесност како у самом обезбјеђивању послова тако и у самој наплати, то је испуњавање обавезе предвиђене овом одредбом од стране великог броја адвоката готово немогуће. Коначно, новим приједлозима предвиђело би се плаћање пореза на доходак физичких лица по основу прихода од самосталне дјалтности на годишњем нивоу, па је ова одредба и непримјењива и контрадикторна.

Коментар

Није прихватљиво из истих разлога који су наведени у коментару број 2.

4. Да се у члану 49, након новог става 8, које предлаже Министарство финансија Црне Горе,  дода нови став 9 који гласи: „Обвезници пореза на доходак физичких лица од прихода од самосталне дјелатности (обвезници из новопредложеног става 8 члана 49), који порез не плаћају у годишњем паушалном износу, порез на доходак обрачунавају и плаћају годишње, по стопи из новог члана 31а, истовремено са подношењем пријаве, најкасније до 01.марта наредне године за претходну годину“.

Коментар

Није прихватљиво из истих разлога који су наведени у коментару број 2.