Предсједнику Владе Милу Ђукановићу уручена награда Бечког економског форума за допринос економском развоју на националном и регионалном нивоу

Поштовани др Бусек,

Поштована др Кирчева,

Уважени чланови Одбора Бечког економског форума,

Екселенције,

Даме и господо,

Част ми је и задовољство што сам у могућности да Вам се обратим на 10. јубиларном засиједању Бечког економског форума, и да у престижном и отвореном дијалогу, који окупља истакнуте креаторе политика и одлука, експерте и представнике пословне и академске заједнице, размијенимо мишљења на овако важну тему „Визије и визионари“.

Захваљујем Бечком економском форуму на његовој дугогодишњој посвећености региону Југоисточне Европе и доприносу у остваривању вишег нивоа партнерства, европске интеграције и афирмације заједничких вриједности и одговорности данашњег глобализованог свијета. Такође, и на сензибилитету да благовремено акцентира специфичне аспекте од значаја за остваривање овога циља. У овом смислу, неизоставно се морамо подсјетити и улоге и значаја који Аустрија у континуитету има за наш регион.

Аустрија је, након пада Берлинског зида, ослоњена на препознатљиву политичку умјешност и прагматизам, преузела своју историјску и географску улогу повезивања старе и нове Европе. За разлику од осталих земаља Западне Европе, Аустрија је разумјела менталитет, динамику и потенцијал ових простора, и без много предрасуда била међу првим западним инвеститорима у Централној и Југоисточној Европи. Аустрија је данас највећи или међу највећим инвеститорима у Хрватској, Словенији, Србији, Црној Гори, Македонији, Бугарској, Румунији.

Из аустријског угла, ЕУ није остварен пројекат, већ жив процес даљег уједињења. На овим основама, Аустрија је одлучно допринијела усвајању приступа ЕУ који промовише подршку демократски изабраним реформским властима у државама Западног Балкана, у складу са њиховим појединачним напретком.

И због свега овога, Аустрија је у многим аспектима јединствена, важна и велика – историјски и културно. За Црну Гору, као и остале земље нашег региона, и географски, политички и економски.

У складу са тематским концептом Конференције, покушаћу да укратко изнесем неколико, по мом суду, кључних поставки за остваривање визије европске будућности нашег региона.

На измаку смо још једне тешке године. Економски раст је на глобалном нивоу био релативно низак, око 3%. Ако се не рачунају године избијања економске кризе (2008. и 2009.), онда је прошлогодишњи и овогодишњи раст, на глобалном нивоу, најнижи у посљедњих десет година.

Проблеми у еурозони која се бори са неконсолидованим јавним финансијама и рањивим банкарским сектором, као и високом незапосленошћу, негативно су утицали на глобални раст. Анемични економски раст еуро зоне посебно негативно утиче на економије држава Западног Балкана, које су блиско повезане кроз трговинске и инвестиционе токове.

Као одговор на кризу, ЕУ је у последње три године спровела сет мјера јачања финансијске, фискалне и економске координације, дисциплине и солидарности кроз Европски семестер. С друге стране, пред Европском унијом и даље је изазов њене унутрашње реформе и изградња архитектуре нове економске, финансијске и политичке интеграције, којој ће правна, али и институционална организација ЕУ у значајној мјесри бити измијењена. Са тиме је повезано питање будућег проширења Уније и односа према нашем региону.

Брзи економски раст држава Западног Балкана, у трајању дужем од једне деценије, брутално је прекинут економском кризом. Након иницијалног шока почетком деведесетих, процес транзиције ка тржишној економији донио је снажан економски раст у већини држава Западног Балкана. У периоду између 1994. и 2008. године просјечна стопа раста била је преко 4%, односно преко 5% у посљедњим годинама овог раздобља.

Имплементација политика отворене тржишно орјентисане економије донијела је Црној Гори убрзани раст, који је у годинама непосредно и након обнове независности у просјеку износио изнад 8%. Динамичан економски раст је, за Црну Гору и готово све државе Западног Балкана, донио значајно повећање животног стандарда и смањење незапослености.

Након прилично дугог периода брзог економског раста, 2009. годину је обиљежила дубока контракција, а наредне године (2010-2012.) борба са рецесијом и растућом незапосленошћу.

Измијењени екстерни амбијент, а посебно криза у еуро зони, негативно је утицао и на сам регион. ЕУ је главни економски спољнотрговински партнер државама Западног Балкана. Низак раст у државама ЕУ утицао је на смањену тражњу за робом и услугама из држава Западног Балкана. Као посљедица кризе у еуро зони, али и интерних слабости у државама нашег региона, екстерно финансирање је постало не само теже већ и много скупље. Проблеми у банкарском сектору утицали су на пооштравање критеријума за кредитирање приватног сектора и домаћинстава. Ови фактори ограничавају раст и чине потенцијалне стопе раста недостижним. Редуцирање стопа потенцијалног раста има значајне посљедице на брзину конвергенције ка европском просјеку.

Недавно објављени Транзициони извјештај ЕБРД-а указује да ће уз постојеће институције и политике, раст продуктивности у транзиционим државама, што укључује и државе Западног Балкана, у наредних десет година, бити скроман, 2 до 4 одсто у просјеку. Са овим стопама, конвергенција ка животном стандарду држава западне Европе ће се одуговлачити у недоглед.

Криза је негативно утицала и на тржиште рада. Повећана је незапосленост, посебно незапосленост младих. Пролонгирање кризе дисторзивно дјелује на подстицаје да се тражи посао и може водити перманентној деструкцији хуманог капитала. У већини држава Западног Балкана, дугорочно, негативни демографски трендови представљаће све већи терет за јавне финансије али и за конкурентност привреда.

Стога, постоји реална опасност да као и претходне четири године регион Западног Балкана остане заглављен у опасној спирали ниског економског раста, растућих дугова јавног сектора, двоцифреног удјела лоших кредита у банкама и високе незапослености младих.

Глобална криза је, дакле, потенцирала и значај економског управљања унутар ЕУ и ван њених граница. Показало се да је недостатак структурних реформи један од кључних генератора економских проблема, посебно у еуро зони. Зато, поздрављамо нови приступ Европске комисије у стратегији проширења који укључује економију у кључне приоритете за приступање земаља Унији. С тим је тијесно повезано и јачање владавине права, као предуслов одрживог економског развоја. Стога је, као дио еволуције процеса проширења, на примјеру Црне Горе прошле године примијењен нови приступ у отпочињању преговора са најсложенијим поглављима – 23 и 24.

Региону Западног Балкана треба више Европе и „квалитетније интеграције“. Разумијемо да је конвергенција животног стандарда држава Западног Балкана ка животном стандарду најразвијенијих држава Европе тежак и дуготрајан процес. Међутим, уколико економски раст региона Западног Балкана остане у садашњим кризним оквирима тада ће тај пут бити споро пузање. Морамо дефинисати националне економске политике, али и европске интеграционе које ће нас пребацити у другу брзину – на бржи колосијек.

Вјерујем да државе Западног Балкана могу много саме да ураде. Да се снажније и боље економски повежу, да отклоне баријере слободној трговини и размјени, да мудрије користе природне ресурсе, да ојачају фискалну и финансијску стабилност, да одлучно спроведу структурне реформе и да унаприједе конкурентност и пословни амбијент.

Црна Гора је добар примјер. Отклањамо баријере за сарадњу и размјену имплементирајући уговоре о слободној трговини. Наставили смо да унапређујемо конкурентност и пословни амбијент што потврђује напредак на референтним листама међународних организација Свјетског економског форума и Свјетске банке. Створили смо услове за реализацију једног броја значајних развојних пројеката у областима енергетике, туризма и производње хране које ће донијети нова радна мјеста и економски раст.

Државе Западног Балкана треба да одустану од копирања политика држава благостања. Оне нијесу државе Европе учиниле развијенима већ су имплементиране као тежња да се већ створено богаство равномјерније расподијели. Сада, посебно у условима кризе и негативних демографских трендова, високи, дестимулативни порези, неодрживи пензијски и социјални системи, ригидно тржиште рада, прегломазна и бирократизована администрација, попут тешких окова ограничавају конкурентност и раст. Зато морамо бити храбри и одлучни и спровести радикалне структурне реформе које ће учинити наше државе привлачнијим мјестом за живот, бизнис и стварање.

Ипак, питање инфраструктурне неразвијености остаје велики и нерјешив проблем за сваку појединачну државу Западног Балкана, па и за Црну Гору. Зато вјерујем да регионална саобраћајна и енергетска инфраструктура мора бити у фокусу европске политике проширења. Европски фондови морају бити издашнији и доступнији, не за непродуктивне инвестиције и потрошњу, не за надувавање цијена на берзама, већ за конкретне инвестиције у инфраструктуру које ће учинити регион ближим и повезанијим међусобно, али и са свјетским и европским тржиштем. Тиме и стабилнијим.

Мир и стабилност су предуслови за развој. За пуну стабилност Западног Балкана морају се ефикасније налазити рјешења која се тичу евидентне нефункционалности Босне и Херцеговине, уложити додатни напори и охрабрити Македонија и Грчка да питање имена решавају у складу са европском демократском праксом. Са друге стране охрабрује најновији и велики напор уложен од стране Србије и Косова за који вјерујем да отвара добру перспективу у њиховим међусобним односима, али је и охрабрење за јачање стабиланости на Западом Балкану. Вјерујемо да ће и примјери Турске и Албаније додатно оснажити и допунити европску компоненту наших политика. Улазак Хрватске у ЕУ представља несумњиво историјски корак и служи као подстицај осталима.

Уједињена Европа је настала на тежњама за трајно успостављање и очување мира. Економска криза и социјални проблеми не угрожавају само напредак животног стандарда већ и темеље уједињене Европе. Западни Балкан је изгубио деценије у тумарању кроз мрачне просторе подјела, сукоба и конфликата. Окренули смо се политикама сарадње, а историја показује да без економског развоја, мир и сарадња могу лако бити нарушени.

Европа треба да помогне Западном Балкану да оствари своју просперитетну и бесконфликтну будућност. Сама политичка интеграције Западног Балкана у уједињену Европу јесте потребан али не и довољан услов за остварење овог циља. Једино убрзани економски развој и приближавање животном стандарду држава ЕУ може регион Западног Балкана учинити дугорочно стабилним.

Европске интеграције, дакле, треба да донесу нови квалитет. ЕУ мора, прије свега због себе, препознати регион Западног Балкана као значајно потенцијано тржиште. Не као константан извор проблема, као мјесто сукоба и конфликата, већ као дио Европе који има перспективу да се убрзано развија и унаприједи квалитет живота својих грађана.

Све ово су разлози који указују на важност да се стратешка логика у корист проширења одржи стабилном. Наставак европске интеграције, по мом суду, једнако је важан за земље аспиранте, као и за јачање позиције ЕУ као глобалног актера. То показује сво досадашње искуство Уније која афирмише стратегију проширења као једну од најуспјешнијих политика ЕУ и као дио рјешења.

Са овим порукама, и у увјерњу да ће предстојећа конструктивна дискусија дати даљи допринос у идентификовању одрживих рјешења за актуелне изазове, захваљујем на пажњи.