Загреб: „Регионална радионица о праћењу напретка на подручју сарадње државе и цивилног друштва у процесу приступања Европској унији “

Након он-лине усаглашавања, јуче су начелно дефинисане кључне препоруке са Регионалне радионице о праћењу напретка на подручију сарадње државе и цивилног друштва у процесу приступања Европској унији, коју су, 22. новембра о г. у Загребу, организовали Уред за удруге Владе Републике Хрватске и Центар изврсности Министарства вањских и еуропских послова Републике Хрватске, а у чијем раду је учествовала Данка Латковић, шефица Канцеларије за сарадњу са невладиним организацијама. 

Основни циљ радионице је био даље јачање сарадње државних тијела/институција земаља Југоисточне Европе у праћењу напретка по питању стварању потицајног окружења за развој цивилног друштва, а представља наставак активности започетих током Регионалног састанка државних институција одговорних за односе са организацијама цивилног друштва, одржаном у Задру (Хрватска), у септембру 2012.године, као и на Конференцији о односима између органа државне управе и организација цивилног друштва, одржаној у Анкари (Турска), у априлу 2013.године. 

У раду скупа учествовали су представници државних-владиних органа одговорних за сарадњу са организацијама цивилног друштва земаља Југоисточне Европе, као и неколико међународних експерата за цивилно друштво, те представника међународних организација / донаторских агенција. 

Учесници скупа су се сагласили да стварање подстицајнијег окружења за развој цивилног друштва захтијева инвестирање у оснаживање организација цивилног друштва како би биле ефективни и одговорни актери, али исто тако и у изградњу капацитета државних органа и креатора политика у стварању садржајног и конструктивног дијалога са цивилним друштво, тако да побољшање односа између државе и цивилног друштва представља неопходан предуслов за одрживост и неповратност реформи предузетих у овој области кроз процес придруживања Европској унији.

На радионици је разговарано о Нацрту Смјерница Европске комисије – Генералног директората за проширење за подршку цивилном друштву у земљама проширења за период 2014-2020, посебно о кључним индикаторима на основу којих може бити имплементирана редовна самопроцјена напретка сарадње између државних институција и организација цивилног друштва, као предуслов за одрживост реформи које земље у региону треба да предузму на свом путу ка Европској унији. 

Оцијењено је да Смјернице Генералног директората за проширење за ЕУ подршку цивилном друштву у земљама проширења за период 2014-2020, још увијек нису довољно промовисане и признате као важан и вриједан инструмент за промовисање реформи у области подстицајног окружења за развој цивилног друштва, а могу дати резултате само ако су јасно одређена мјерила специфична за одређену земљу дефинисана у сарадњи све три заинтересоване стране: цивилног друштва-влада-Европске уније. Због тога је и једна од препорука да треба уложити додатни напор у промовисању овог инструмента међу државним органима на свим нивоима, организацијама цивилног друштва, академским заједницама, медијима и грађанима, те организовати тзв. “кицк-офф” догађај на регионалном нивоу као и низ државних догађаја на којима ће Смјернице бити промовисане, заједно са интернет платформом када буде успостављена.

Сљедећа важна препорука је у функцији омогућавања систематичније размјене као и транспарентнијег праћења напретка у области стварања подстицајног окружења за развој цивилног сектора, па је оцијењено да постоји потреба за новим онлине средствима/платформом, која би била усаглашена са индикаторима у Смјерницама за ЕУ подршку цивилном друштву у земљама проширења за период 2014-2020, тако да би се могао пратити напредак у свим земљама. Платформа би, такође, омогућила дистрибуцију анализа, чланака, појмовника, вијести, видео записа и сл, који би били од значаја за кључне актере развоја цивилног друштва у региону.

За мјерење напретка на нивоу земље, битно је постићи договор о специфичним мјерилима ЕУ подршке цивилном друштву у одређеној земљи, узимајући у обзир локални контекст И мјерење напретка заснованог на мјерљивим резултатима. 

Препоручено је да Владе у земљама проширења треба да припремају годишње извјештаје о имплементацији Смјерница, као дијела Извјештаја о напретку Европске комисије, те да теме о улози и укључивању цивилног друштва, треба да добију истакнутије мјесто у политичком дијалогу између ЕУ и националних влада. 

Учесници скупа, међу којима је био и представник ТАЦСО пројекта, препоручили су да би ТАЦСО могао да организује регионалне тематске догађаје сродних институција, дискусије и семинаре о конкретним индикаторима предложеним у Смјерницама (нпр: састанци представника министарстава финансија на тему пореских / фискалних политика организација цивилног друштва, итд.). Такође је важно организовање међусекторских догађаја на којима би сви релевантни актери били ангажовани у процесима подизања свијести везано за коришћење смјерница као алата за мониторинг али и за програмирање, нарочито ИПА средстава. 

Изградња капацитета државних органа за развијање конструктивног дијалога са цивилним друштвом представља неопходан предуслов за одрживост и неповратност реформи предузетих у процесу приступања Европској унији. Због тога треба да буде развијен систематичнији приступ изградњи капацитета државних службеника у владином сектору, нарочито за менаџмент на вишем нивоу, а у вези са тим је препоручено да се размотри могућност установљавања годишње награде за јавне институције у земљама проширења за такмичење у допирносу подстицајном окружењу за цивилно друштво. Годишње награде би биле у функцији мотивисања и стимулисања- награђивања владиних иницијатива у ИПА земљама за њихове напоре да буду отворенији, одговорнији и имају више разумијевања за цивилно друштво и грађане, а слично награђивање могло би бити организовано и за најуспјешнију праксу заступања организација цивилног друштва. 

За Регионалну школа за државну управу у Даниловграду (РеСПА), оцијењено је да треба да одржава редовне семинаре за државне службенике на тему сарадња државе и организација цивилног друштва, с обзиром на то да је ово предуслов ефективне реформе државне управе, а поред тога, и националне школе за државну управу у земљама региона, треба да уведу ову врсту обуке у своје редовне годишње планове активности. 

Како је у току протеклих двадесет година у југоисточној Европи развијана темељна експертиза у области развоја цивилног друштва, а испуњавање циљева постављених у Смјерницама Генералног директората за проширење понекад захтијева специфичне способности и знање које се не може увијек наћи у националним владама / организацијама цивилног друштва у одређеној земљи, то се једна препорука односи и на организовање стажирања, студијских посјета и других облика размјене међу државним органима у циљу подршке ефективнијој имплементацији националних политика које утичу на подстицајно окружење за цивилно друштво. 

Дакле, редовна комуникација и сарадња између државних органа који се баве политичким питањима везаним за развој цивилног друштва показали су се од велике користи и са њима треба наставити и формализовати их гдје год је могуће. 

ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЗА САРАДЊУ СА 

НЕВЛАДИНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА