УВОДНИК: Припрема Буџета за 2014. годину

Окончањем трећег квартала улазимо у „завршницу“ године која је, у смислу обима посла и активности, посебно захтјевна, првенствено због обавезе припреме једног од најважнијих докумената Владе – Буџета. 

Како фискална политика, као скуп мјера државне власти надлежне за вођење јавних финансија, представља синтезу свих секторских политика, тако је Буџет основа за њихово финансирање. Њиме се, дакле, трасира правац државне политике за предстојећу годину у дијелу јавних финансија при спровођењу секторских политика. 

Припрема Буџета, којој је тренутно посвећено Министарство финансија, подразумијева дефинисање мјера за остварење јавних прихода којима ће се финансирати јавна потрошња, уз вођење рачуна о оптималној алокацији ограничених ресурса и тежњу да створимо претпоставке за максимизирања економског раста и развоја. У том правцу, уложемо значајне напоре како бисмо одржали конзистентност наших политика, што, у првом реду, подразумијева наставак консолидације јавне потрошње и вођење одговорне и рестиктивне фискалне политике, у оквиру постојећег макроекономског амбијента. Имајући претходно у виду, предложени Буџет представља израз актуелне економске реалности. 

Планирање Буџета за 2014. годину смо извршили на основу:

- извршења буџета за 10 мјесеци текуће године,

- пројекције извршења за посљедња два мјесеца 2013. године,

- ажурираних макроекономских индикатора за сљедећу годину,

- нових фискалних пројекција, урађених на основу новог сета мјера фискалног прилагођавања и

- закључка Владе о додатним мјерама штедње.

Циљеви предлога Буџета за наредну годину остају слични, а то су:

- даље обуздавање прекомјерне потрошње, што се расходне стране тиче, и

- увођење системског реда на приходној страни, кроз унапређење фискалне дисциплине и пружање подршке конкурентности економије.

Јавна потрошња се мора прилагодити пореском капацитету привреде и становништва, док њена консолидација има за циљ да допринесе динамичнијем економском расту, како би се смањиле и највеће фискалне рањивости – буџетски дефицит и јавни дуг, уз очување и даље снажење конкурентности економије и побољшање животног стандарда.

Трајно оздрављење јавних финансија може бити постигнуто првенствено успостављањем баланса јавне потрошње. Без буџетске равнотеже продубљују се сви структурни проблеми и слаби изглед снажнијег раста, уз јачање рецесионих притисака. У том смислу, равнотежа буџета није сама себи циљ, већ њено достизање треба да допринесе економској равнотежи, повећању запослености и уравнотежењу платног биланса.

Ефикасност фискалне политике слаби са растом задужености. Изузетак представља задуживање усмјерено ка реализацији капиталних пројеката из разлога што се, на тај начин, доприноси стварању предуслова развоја, изградњи инфраструктуре и отклањању уских грла, те омогућава бржи развој и ефикаснија употреба ресурса којима располажемо. 

Генерално, креирање и спровођење фискалне политике у предстојећем периоду опредјелјиваће чињеница које смо свјесни, а то је да јавни дуг одражава одлуке претходних и садашњих генерација којима се ограничавају одлуке будућих генерација.

У том смислу, настављамо са спровођењем фискалне консолидације, чије мјере најмање значе повећање пореских стопа, а знатно више увођење принципа праведности, дисциплине, објективности и одрживости. 

Уз процес фискалног прилагођавања, у наредној години ћемо се интензивно бавити реструктурирањем јавног дуга. 

Кроз ова два кључна опредјелјенја, уз значајне, до сада остварене, ефекте, стварамо стабилну основу за године које слиједе и значе снажнији економски раст.