Реаговање Министарства пољопривреде и руралног развоја на текст објављен у ДН Вијести "Министру Ивановићу је боље да се јавно не свађамо"

Слање пријетећих порука преко медија да ми је “боље да се јавно не свађамо” говори подједнако о гласоноши и проблему. И док је гласоноша окован својим карактером, проблем је окован чињеницама. А чињенице су неумољиве. Зато још једном потврђујем речено у емисији “Оквир”, и то из следећих разлога:

1. Казао сам да је Управа за шуме увозила садни материјал, не саднице, како вјешто аутор деманта у покушају, искривљује моје ријечи. Ако Управа за шуме није увозила садни материјал, зашто су нам онда достављени рачуни “Шуме Републике Српске А.Д. Соколац” фактурисани “Управи за шуме, Пљевља” и дописи за неизмирене обавезе, као и активирање законских мјера у случају да се уплате не изврше?

2. Што се тиче уговора са Карапидис Брос на Жабљаку, иако је Управа за шума била у обавези да то сама предложи, Министарство пољопривреде и руралног развоја је обавијестило Владу да се концесиони уговор не поштује и предложило раскид уговора. На дан када је Министарство упутило иницијативу за раскид уговора, Карапидис Брос је дуговао износ од 283.890,39€. Из разлога што Управа за шуме није раскинула уговор у складу са процедурама раскида, Министарство је било принуђено да донесе Рјешење о поништењу закључка Управе за шуме и предмет врати на поновни поступак. У супротном, само би дали простор концесионару да се кроз судски поступак обештети од државе и тиме увећа износ који је на име судских извршења у 2013. години, када је у питању Управа за шуме, достигао 575,259.85€.

Могуће је да некоме смета то што сам посвећен послу који обављам. Не свађам се, већ износим чињенице. Али, примјећујем да би многи хтјели да имају партнерски однос са истином, али неће истина са њима.

По овом питању нећу се више оглашавати, јер ми дигнитет посла који обављам то не дозвољава.


Петар Ивановић,
Министар пољопривреде