Ако не буде договора, Закон о раду ступа на снагу 22. децембра

ПОДГОРИЦА - Врло чудне ствари дешавају се на црногорском тржишту рада. Премијер Ђукановић је прије неколико дана изјавио како понекад истовремено биљежимо и раст запослености и раст незапослености?! Статистичари такође саопштавају званичан податак даје актуелна тражња за радном снагом у Црној Гори једнака броју пријављених на Заводу за запошљавање?!

Одговоре на ова и друга питања везана за кретања на црногорском тржишту рада потражили смо код Предрага Бошковића, министра рада и социјалног старања. Но, у овом тренутку је још актуленија тема нови Закон о раду који треба да ступи на снагу за неколико дана 22. децембра... ПОБЈЕДА: Још се „ломе копља" између послодаваца и синдиката око одредбе новог Закона о раду у којем се рад на одређено вријеме ограничава на 24 мјесеца. Хоће ли тај закон ступити на снагу како је предвиђено 22. децембра?

БОШКОВИЋ: Закон је ту врло јасан. Тај закон је измијењен 2011. године, са одредбом да на снагу ступа 22. децембра 2013. године. Закон каже да, ако је радник радио на пословима у некој фирми 24 мјесеца, са или без прекида, њему послодавац након тога мора понудити уговор на неодређено вријеме, или га мора отпустити.

То рјешење је заправо резултат компромиса између синдиката и послодаваца, са којим се држава сагласила. Сада, због економске кризе која је потрајала дуже него што смо сви претпостављ али, послодавци су тражили измјену закона у смислу да се тај период рада на одређено вријеме продужи на пет година, како је то предвиђено, рецимо, законима у Македонији и Србији. Још је све у фази преговарања између

синдиката и послодаваца. Држава ће, свакако, подржати било које рјешење до којег заједнички дођу послодавци и синдикати. У сваком случају, ако до договора не дође, Закон ће ступити на снагу са већ усвојеним одредбама које ће се примјењивати већ од 23. децембра.

ПОБЈЕДА: Зашто се толико „затеже“ око ових рјешења из Закона?

БОШКОВИЋ: Разумијем бојазан послодаваца, њихов резон да у вријеме економске кризе интереси фирме морају бити на првом мјесту и настојање да обезбиједе стабилност у пословању. Са друге стране, разумијем и страховање синдиката да ће се рад на одређено вријеме додатно продужити. Лично мислим да они заправо имају исти интерес, јер без стабилне фирме нема плата запосленима, а без задовољног запосленог нема ни добре фирме.

ПОБЈЕДА: Ових дана је објављено даје тражња за радном снагом једнака броју незапослених у Црној Гори. Како објашњавате таква кретања на овдашњем тржишту рада?

БОШКОВИЋ: С обзиром да је Црна Гора мала економија и мало тржиште радне снаге има своје специфичности. Битно је да смо ми препознали које су то специфичности тржишта рада у Црној Гори и све активности предвиђене за наредни период усмјерене су на стабилизацију тог тржишта.

ПОБЈЕДА: Које сте то карактеристике тжишта рада детектовали?

БОШКОВИЋ: Прва специфичност је да има незапослених на Заводу за запошљавање практично колико и странаца који се током године запошљавају у Црној Гори. Друга специфичност је веома изражен сезонски карактер тржишта рада, због изузетно јаког утицаја туристичке сезоне и послова који се отварају током љетњих мјесеци.

Са друге стране имамо недовољну понуду оних занимања која су препозната као дефицитарна у Црној Гори и управо на томе задњих неколико година Завод за запошљавање интензивно ради. Дакле, лица која су пријављена Заводу, а теже су запослива, јер за њиховим карактеристикама и квалификацијама нема довољно тражње, усмјеравају се на преобуику и дообуку за она занимања која су тражена на тржишту рада. Ми смо направили квалитетан искорак, направили програме преквалификације и то за поз-натог послодавца. Мислим да ће то дати резултате, али свакако треба мало стрпљења и времена да би сасвим заживјело.

ПОБЈЕДА: Има ли на Заводу за запошљавање и оних који заправо не траже посао?

БОШКОВИЋ: Па, има. Поготово због тога што је прије пар година уведена могућност да се тако остварује и право на здравствено осигурање за незапослене. Има, дакле, оних који су незаинтересовани за посао, али су пријављени на Заводу за запошљавање да би остварили то право. О коме се конкретно ради је тешко утврдити или ограничити некоме то право, али шта да радимо, морамо се суочавати и са таквим проблемима.

ПОБЈЕДА: Мислите ли да ће инвестиција у Кумбору и већ скоро извјесна изградња ауто-пута отворити значајнији број радних мјеста и хоће ли ту бити мјеста за домаћу радну снагу, а неза странце? БОШКОВИЋ: Као што је премијер прошле године у свом експозеу навео, оно што ми стварно очекујемо јесте један значајан број капиталних пројеката у Црној Гори. Не ради се ту само о Кумбору и ауто-путу, већ и о Луштици, Плавим хоризонтима, другом блоку Термоелектране... Искрено се надам и врло брзом почетку градње неке од хидроцентрала. Све су то пројекти који ће значајно генерисати економски раст и развој Црне Горе, а самим тим и развој тржишта рада. Ми ћемо све учинити да домаћа радна снага прва осјети бенефите ових инвестиција, али не можемо правити баријере ни за странце, управо због тога што на тржишту радне снаге у Црној Гори не постоје одређене квалификације и оне се морају увести из иностранства, прије свага из региона, а онда и шире. Ја заиста очекујем да основне бенефите осјети домаћа радна снага, а тек онда да на ред дођу остали. ПОБЈЕДА: Многи сматрају да ће опет странци радије прихватати те послове, а да ће незапослени у Црној Гори чекати неку „бољу прилику“. Шта ви о томе мислите?

БОШКОВИЋ: Проблем црногорског тржишта рада прије свега је у томе што је оно мање флексибилно у односу на нека тржишта у региону. Има за то више разлога.

Прво, све и кад постоје одговарајућа занимања домаћих незапослених радника, њихова конкурентност није на оном нивоу који желимо. То се прије свага дешава због економске ситуације у региону, јер је црногорска радна снага много скупља од оне из окружења. Видите, просјечна плата у Црној Гори је за 30 одсто већа него у Србији, 45 одсто већа него у Македонији и на Косову... Све су то показатељи који црногорску радну снагу на неки начин дисквалификују на тржишту рада. Са друге стране, поготово у вријеме туристичке сезоне или тзв. пољопривредна сезона у Црној Гори, мобилност радне снаге са сјевера, гдје је незапосленост знатно већа, према југу није онаква какву бисмо жељели.

То су проблеми са којима се суочавамо и тражимо рјешења како бисмо их превазишли, повећали ту мобилност радне снаге у Црној Гори. Очекујемо и да ће земље региона кренути у економски опоравак, тако да дисбаланс у цијени радне снаге више неће толико бити у корист радника из окружења.

ПОБЈЕДА: Азербејџанци су кренули у обуку радне снаге за своје потребе. У Бијелом Пољу је отворен један центар за обуку. Како гледате на ту иницијативу инвеститора у Кумбору?

БОШКОВИЋ: Мислим да је то заиста добра иницијатива. Овај инвеститор је свјестан да не може толики број људи који је потребан за градњу Кумбора довести из окружења и зато је процијенио да му се исплати да инвестира у знање и оспособљавање људи у Црној Гори.

Та инвестиција ће му се, по мојој процјени, вишеструко исплатити. Мислим да је то модел по коме би и остали велики инвести-

тори, које очекујемо у Црној Гори и којима ће бити потребан значајан број радне снаге, могли направити искорак управо у профилисању домаће радне снаге за своје потребе.

Поента је у томе да прије десет година нијесмо имали нека занимања која се данас појављују, а вјероватно ни данас нијесмо свјесни која ће се занимања појавити у сљедећих десет година. Због тога је веома битно ослушкивати трендове, поготово оне на тржишту рада развијених земаља, како бисмо могли благовремено реаговати и обучити раднике за она занимања која код нас још не постоје.

ПОБЈЕДА: Добар дио вашег министарског ангажмана потрошили сте и на преговоре са незадовољним „бившим радницима некадашњих предузећа“. Зашто се ти транзициони „репови“ још вуку и зашто на улицама, испред Владе, у управним зградама предузећа има толико незадовољних?

БОШКОВИЋ: Тачно је да још тога има. Морам рећи да сам лично имао разговоре са више садашњих и бивших радника, који су данас на Заводу за запошљавање, а неки од њих су већ и у пензији. Мислим на раднике КАП-а, Жељезаре, других компанија које су настале из Жељезаре, са инвалидима рада... У суштини, то је врло компликована ситуација. Разумијем њихово незадовољство, али нешто што није рјешавано 15 или 2 0 година, тешко можете риј ешити у кратком року, за 10 -15 дана. У сваком случају покушавамо да нађемо заједничка рјешења.

До сада сам имао врло коректан однос са свима њима. Некада то, нажалост, ви новинари представите на сасвим другачији начин од онога што јесте. Разумијем ту потребу за тиражом, али то не доприноси ономе што је кључно и што нам је свима циљ, а то је да ријешимо проблеме тих људи.

Ипак, мислим да смо већ изградили један ниво повјерења, па можемо да се погледамо у очи и кажемо једни другим што мислимо, што је са наше стране могуће урадити, што су њихови захтјеви и да тако покушамо да дођемо до реално могућих рјешења, а да не урушимо читав систем у Црној Гори.

Приправници

ПОБЈЕДА: Како оцјењујете успјешност Владиног програма обуке приправника? Колико њих је наставило да ради тамо гдје су одрадили приправнички стаж?

БОШКОВИЋ: Још немамо тај податак. Знам да је то било немогуће у државној управи, јер прије запослења морају да положе државни испит. Код мене у Министарству било је 12 приправника и свих 12 је остало да волонтира.

Врло брзо након полагања тог државног испита сигуран сам да ће већина њих наћи запослење управо у државној управи, јер нам се сад отварају могућности кроз отварање Центра за азил и кроз Завод за социјалну и дјечју заштиту. Управо ти људи који су овдје девет мјесеци учили, били заиста вриједни и показали да заврјеђују нашу пажњу, заслужују да им омогућимо да то што су научили примијене у пракси на одговарајућим радним мјестима.

Колико је код приватних субјеката приправника остало не могу вам рећи јер немамо тај податак, али, ево, знам да је у ЖРК Будућност, гдје сам предсједник, једна дјевојка одрадила то стручно оспособљавање као физиотерапеут и након девет мјесеци остала у клубу да ради.

ПОБЈЕДА: Како то што кажете кореспондира са најавом да ће бити значајног отпуштања у државној управи?

БОШКОВИЋ: Увијек је присутан тај проблем администрације и питање да ли имамо вишка или не. Лично мислим да ту администрацију морамо боље распоредити, бар што се тиче овог Министарства.

У центрима за социјални рад, већ раније сам рекао, нијесам задовољан кадровском инфраструктуром и ту морамо направити један потпуно другачији концепт. Јер ново вријеме које нам доноси нове изазове у домену социјалне и дјечје заштите тражи и нове, квалитетније центре за социјални рад.

ПОБЈЕДА: Шта предузимате против рада „на црно“, против исплате плата „на руке“, неуплаћивања пореза и доприноса?

БОШКОВИЋ: То су уочљиве девијације на тржишту рада. Ми смо процјењивали ниво сиве економије на тржишту рада у Црној Гори и имамо та сазнања. Против тога ћемо се свакако борити у наредном периоду. Ту велику улогу сада има Управа за инспекцијске послове, односно Инспекција рада која сада ради у оквиру те Управе. То је прва инстанца која ће се борити против сиве економије на тржишту рада. Министраству је остављена могућност да креирамо тај пословни амбијент, пословну политику у домену рада и радних односа, како би се те девијације предупредиле и онемогућиле.

Једна од мјера коју смо предузели још у марту ове године јесте да смо подигли минималну зараду са 148 на 193 еура. Крајем децембра имаћемо извјештај Министарства финансија о ефектима те мјере. Након тога ћемо видјети шта треба да буде сљедећи корак, да ли да се задржимо на тих 193 еура или да још подигнемо минималну зараду у Црној Гори, јер је управо то један од начина избјегавања обавеза према држави, али, у крајњем, и према радницима који примају плате „на руке“ и тако остају ускраћени за значај износ доприноса. Други проблем је класично запошљавање „на црно“. То је, истина, код нас изражено у мањој мјери, али је свакако присутно, посебно у вријеме економске кризе, кад

се људи сналазе на разне начине.

ПОБЈЕДА: Како је то могуће још енерегичније сузбити?

БОШКОВИЋ: Наша препорука је да се капацитети Управе за инспекцијске послове подигну на значајно већи ниво и очекујем да ће Влада ускоро кренути у том правцу.

У овом Министарству је доста урађено на том плану, поготово код рефундације породиљских одсустава и материјалног обезбјеђења породице. Ту смо уочили заиста велики број неправилности, али сигурна сам да ћемо се са тим изборити до краја. Једноставно, ми морамо да обезбиједимо да се у области рада и радних односа све одвија у оквирима закона и да девијантне појаве најстроже санкционишемо.

Чланак можете преузети овдје: Побједа страна 1.пдф Побједа страна 2.пдф

Линк за чланак: хттп://www.побједа.ме/2013/12/15/интервју-предраг-босковиц-ако-не-буде-договора-закон-о-раду-ступа-на-снагу-22-децембра/#.Уq7УАие2р7Р