Бошковић за ЦдМ: Ово вријеме тражи рјешења за развој економске активности

Ово вријеме тражи рјешења за развој економске активности

ЦдМ: Шта ће Министарство рада и социјалног старања, уколико се не своје измјене Закона о раду, предузети против послодаваца који се не буду придржавали Закона и раднике који двије године раде на одређено не преведу у раднике на неодређено вријеме?

Бошковић: Министарство рада и социјалног старања (МРСС), учествује у радној групи, у којој су и представници синдиката и ослодаваца. Радна група је формирана како би се разматрала иницијатива Уније послодаваца о измјенама Закона о раду (ЗОР) у дијелу који се односи на заснивање радног односа на одређано вријеме у трајању до двије године, након чега послодавци запосленима треба да дају рјешење на недоређено или да их отпусте. Надзор над примјеном ЗОР и утврђивање евентуалних злоупотреба није у надлежности МРСС, већ Управе за инспекцијске послове. Мислим да ће социјални партнери наћи најбоље рјешење, које ће бити прихватљиво за све, имајући у виду и рјешења која имају земље у окружењу, али и Европске уније. Морамо бити свјесни чињенице да је ово вријеме које тражи нека рјешења која ће помоћи развој економске активности у Црној Гори.

ЦдМ: Због чега се у посљедњих неколико година често раде измјене Закона о раду?

Бошковић: Закон о раду је жива материја и као такав је подложан промјенама под утицајем економске активности и флуктација на тржишту рада. Због свега овога не треба бјежати од прилагођавања закона потребама и економији Црне Горе, тачније потребама тржишта рада.Тренутно се у скупштинској процедури налази приједлог измјена ЗОР у домену који се односи на Фонд рада (ФР). Уочено је да постоји један број грађана који испуњавају услове за остаривање права на пензију у погледу година живота и радног стажа, а који ово право нијесу могли остварити из разлога што им послодавац у вријеме трајања радног односа није уплаћивао доприносе за пензисјко и инвалидско осигурање. Ови послодавци су касније пошли под стечај и престали да постоје, а запослени нијесу могли своја потраживања наплатити из стечајне масе. Ово су били разлози, за социјалне партнере, који су указили да се полозај ових радника мора законски ријешити и омогућити им остваривање права из радних односа, које ће некима од њих омогућити и остваривање права из пензијског и инвалидског осигурања.

И остале измјене и допуне ЗОР су се донијете у циљу заштите и побољшања положаја запослених, а односиле су се рецимо на: забрану дискриминације, заштиту запослених који пријаве корупцију, одредбе о заради и утврђивању минималне зараде, увођење института родитељског одсуства, унапређене су и поједностављене одредбе о отказу уговора о раду и престанку радног односа по сили закона, уведен је институт уступања запослених другом послодавцу - кориснику од стране Агенције за привремени рад, унапређене су одредбе о допунском раду, отпремнинама, ревидиране су одредбе о колективним уговорима итд.

ЦдМ: Због чега сматрате да су сједнице Социјалног савјета ефективније ако су затворене за јавност?

Бошковић: Сматрам да је расправа на сједницама Социјалног савјета (СС) много квалитетнија и ефикаснија без присуства јавности. Чињница је да се на овај начин постиже већи степен продуктивности рада СС и док год буде тако ја ћу подржавати такав начин рада. Зна се зашто је основан СС и која је његова улога, што значи да сједнице СС не могу бити мјесто за медијско експонирање или препуцавање појединаца. Не бих желио да неко схвати да се овим јавност жели ускратити за информације, већ напотив. Евидентно је да сви социјлни партнери имају јако добру комуникацију са представницима медија, који су послије сваке сједнице СС информисани посрдством саопстења или изјава о томе које су теме и закључци донијети на сједници. Социјлани партнери су у могућности да се обрате медијима, што често и раде, и изнесу своје ставове и дају своје виђење о питањима о којима се расправља на сјендицама. И опет бих истакао да пирсуство представника медија на сјендицама СС неће допринијети повећању ефикасниости рада СС.

ЦдМ: Имате ли сазнања да су се труднице жалиле инспекцијама у надлежности Вашег министарства да су добиле отказ јер су остале у другом стању и да ли сте открили неке нове злоупотребе породиљског одсуства?

Бошковић: Када сам дошао на чело Министарства уочио сам одређене нелогичности у дијелу који се односи на средства која се троше по основу права на породољско одсуство и броја особа које ово право остварују. Тако је рецимо у јануару 2006. године исплаћено 483.180,30 еура по основу права на породиљско одсуство, док је у јануару 2012. године по истом основу исплаћено 2.039.284,35 еура, а у истом мјесецу 2013. године 2.596.810, 22 еруа. Ово је био знак да се прати број корисника овог права и средстава која се троше за ову намјену. Тако смо покренули иницијативу за контролу привредних субјеката по основу остваривања права на породиљско одсуство у сарадњи са Управом за инспекцијске послове. Спроведене контроле су указале на постојање злоупотреба по основу права на породиљско одсуство. Тако су неки привредни субјекти злоупотребаљавали ово право на начин сто су запосленим од почетка, или непосредно пирје почетка, коришћења права на пордиљског одсуство увећавали зараду, чак за неколико пута. Било је случајева да се зарада од 218 еура увећа на износ од 2.835 еура, или зарада од 281 еура на износ од 2.089 еура, зарада од 600 еура на износ од 3.751 еура. Надлежним органима смо овакве случајеве прослиједили на даљу надлежност, а у сазнању сам да је надлежно тужилаштво поднијело кривичних пријава против неколико правних субјеката због злоупотреба овог права. Први корак у циљу спречавања оваквих злоупотреба, МРСС је предузело кроз измјене Закона о социјалној и дјечијој заштити, који је ступио на снагу у јуну ове године. Законом нијесу ускраћена права особама које користе право на породиљско или родитељско одсуство, као што је један дио јавности мислио, већ су ограничене могућности за злоупотребе у овој области. Од примјене Закона о социјалној и дјечијој заштити, јуна 2013. године, смањена је потрошња средстава за око три милиона еура по овом основу, и ако број корисника овог права није осцилирао.У сарадњи са Управом за инспкецијске послове, у чијем саставу су инспекцијске служне, наставићемо активности у циљу спријечавања злоупотреба по основу права на породиљско и родитељско одсуство, али и злоупотреба права из социјалне и дјечије заштите.

ЦдМ: Евидентно је да расељена и избјегла лица не желе да се врате у матичне државе. Шта ће држава предузети по том питању? Сматрате ли да расељена и избјегла лица злоупотрбљавају гостопримство Црне Горе?

Бошковић: Стратегијом за трајно рјешавање питања расељених и интерно расељених лица у Црној Гори са посебним освртом на област Коник (28. јула 2011. године ) предвиђена су два основна принципа трајног рјешавања питања расељених особа и то право на добровољни повратак у државу поријекла и интеграцију у црногорско друштво.Влада Црне Горе спроводи низ активности у процесу социјализације и инетграције расељених особа у црногорско друштво, кроз процес рјешавања стамбених питања, образовања, здравштвене заштите и запшљавања. Овдје бих истакао да ће се кроз пројекат Регионалног стамбеног програма обезбиједити средстава за рјешавање стамбеног питања за 6.063 особа, тачније 1.177 домаћинстава, која спадају у најрањивије категорије расељених. Тако ће се градити објекат у Никшићу са 62 стамбене јединице, Дома старих у општини Пљевља 68 смјештајних капацитета и 120 стамбених јединица на Кампу Коник у Подгорици. У реализацији ових пројекта Црна Гора има велику подршку Развојне банке Савјета Европе, УН агенција и Амбасаде УСА у Црној Гори. Све ово реализујемо у циљу укидања колективних центара, какав постоји на Кампу Коник.

Активности Владе усмјерене су на интензивирање билатералне сарадње са земљама поријекла и директне комуникације са расељеним и интерно расељеним лицима на терену, кроз информативне кампање и организоване одласке у земље поријекла у циљу прибављања личних докумената неопходних за регулисање статуса. И поред овога добровољни повратак не биљежи задовољавајуће резултате као процес интеграције. Међутим, морамо да истакнемо неопходност обостране сарадње и активнији однос земаља поријекла у циљу стварања услова за безбједан повратак оних који то желе, а њих у овом тенутку има око 700. Ја сам имао састанак са министром за зајднице и повратак Косова и надам се да ће се актовности на добровољном повратку у наредном периоду интезивирати.Истакао бих да је Црна Гора од стране међународних званичника препозната као позитиван примјер у региону по овом питању.

ЦдМ: Шта планира држава да уради како би смањила број радних дозвола за странце, јер сваке сезоне је ангаживано много више странаца на сезонским полсовима од наших грађана?

Бошковић: Питање запошљавања и рад странаца у Црној Гори уређен је Законом о запошљавању и раду странаца (ЗЗИРС), који поштује принципе: отворености црногорског тржишта рада у духу европског начела о слободи кретања радника, уважавања карактера наше привредне структуре којој је у значајној мјери својствено сезонско запошљавање у туризму, грађевинарству и пољопривреди, успостављања равнотеже између потреба запошљавања домаће радне снаге на сезонским пословима и потреба послодаваца током сезоне. До 2008. године, у Црној Гори је постоја потпуно либералан систем запошљавања и рада странаца. Доношењем ЗЗИРС дефинисан је оквир утврђивања броја радних дозвола за странце. Разлози за то су били недовољно коришћење потенцијала домаће радне снаге, посебно у домену сезонског запошљавања у туризму, грађевинарству и пољопривреди.

Но морамо имати у виду и чињеницу да су на нашем тржисту рада присутан дисбаланс у понуди и тражњи радне снаге, који је посебно изражен код појединих занимања. Зато смо кренули у реализацију низа програма у циљу усклађивања понуде исказаној тражњи за радном снагом, с циљем запошљавања домаће радне снаге. Тако се реализују програми образовања и оспособљавања ( доквалификација, преквалификација или специјализација ), које спроводи Завод за запошљавање, као једну од мјера активне политике запошљавања, сагласно потребама – захтјевима послодаваца, присутним трендовима у структури тражње радне снаге или показаном интересовању незапослених особа. У овом нам је јако важна сарадња са послодавцима који треба да нам дају инпуте у циљу исказивања потреба за радном снагом током године, по обиму, структри и динамици запошљавања, како би се оспособила домаћа радна снага која ће бити конкурентна, на пословима, посебно сезонским, на којима се запошљава страна радна снага. Све мјере које спорводимо имају за циљ анимацију домаће радне снаге која мора бити много више мобилнија, али и конкурентнија како на домаћем, тако и на тржишту рада ван граница Црне Горе.

Линк за чланак: хттп://www.цдм.ме/економија/босковиц-за-цдм-ово-вријеме-трази-рјесења-за-развој-економске-активности