Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за дневни лист "Вијести"

Министар финансија Радоје Жугић изјавио је да актуелна ситуација у вези Комбината алуминијума не захтијева ребаланс буџета и да се се ризик гаранција за његове кредите, које би могле бити разлог за то, за сада држе под контролом. Ребаланс би изазвао, најавио је он, раст стопе пореза на додату вриједност са садашњих 17 одсто.

„Имали смо више сусрета са кредиторима КАП-а са циљем постизања договора да се потенцијални терет по основу гаранција конвертује у дугорочне кредите који би се расподијели на више година. Евентуално повећање ПДВ-а, које је са сада у форми предлога и о коме ће услиједити расправа са свим субјектима на које би доношење одлуке имало импликације, свакако би условило ребаланс буџета", истакао је Жугић у интервјуу "Вијестима" електронском поштом.

Та тврдња је извучена из контекста моје изјаве, када сам појашњавао да је намјера да заштитимо социјално најрањивије категорије становништва и оног дијела тражње који је апсолутно нееластичан, кроз незнатно повећање више стопе и задржавање ниже стопе на истом нивоу. Недвосмислено је да ће повећање стопе ПДВ-а условити једнократни раст цијена (краће по трајању) и представља терет за буџет сваког грађанина. Радили смо детаљне анализе и замолили стручњаке Свјетске банке да нам припреме студију о ефектима повећања стопе ПДВ-а са примјерима упоредних искустава. Упоредне анализе показале су да повећање стопе доводи до једнократног раста цијена, али не и дугорочну инфлацију. У нашем случају, уколико би било усвојено селективно повећање стопа ПДВ-а и уз заштиту ниже стопе од седам одсто, која обухвата доминантно животне намирнице које чине нешто око 50 одсто потрошачке корпе, дошло би до благог раста цијена у нивоу од једне четвртине до једне трећине у односу на повећање. Дакле, раст цијена биће нижег нивоа због селективног приступа, али и због производње за сопствене потребе у нашим домаћинствима (производње огријева, хране, воћа, поврћа,...). Имаћемо елеменат једнократног пораста цијена које ће се задржати на том вишем нивоу. Ако повећамо ПДВ покренули бисмо у Влади дискусију да се један дио прихода усмјери за одмрзавање пензија, кроз модел који бисмо усагласили са ресорним министарством и представницима пензионера.

Зар је праведно да по истој пореској стопи од седам одсто буду опорезоване основне животне намирнице (хљеб, месо, млијеко...) и наутичке услуге? И хоћете ли коначно почети да опорезујете богатије грађане? 

Према важећем законском рјешењу ПДВ на промет сервисних услуга које се пружају у маринама обрачунава се и плаћа по сниженој стопи од седам одсто и примједба те одредбе временски је ограничена до момента приступања Црне Горе ЕУ. То рјешење је донијето да би се подстакао развој наутичког туризма и привукли страни инвеститори. Уз то, тим рјешењем држава је добила привремени привилеговани статус и значајно конкурентнију позицију у односу на остале земље у окружењу, па по основу миграција из тих земаља имамо ефекте прилива капитала. Када је пореска политика у питању наш циљ је конкурентан, конзистентан и предвидив порески систем за стране и домаће инвеститоре.

Нижу стопа ПДВ-а од седам одсто, како сам рекао, планирамо задржати на истом нивоу, а обухвата и значајан дио туристичких услуга. То значи да би се само један дио евентуалног терета прелио на тај сектор. Да ли на туристе или туристичку привреду зависи од тога како су презентовани аранжмани нумерички или описно. У том дијелу, морамо сагледати ситуацију са макро аспекта. Иако повећање било ког пореза није „добра" вијест, оно краткорочно доприноси снажењу макроекономске, финансијске, фискалне и укупне стабилности која је предуслов привлачења страних директних инвестиција, које су, посебно, присутне у сектору туризма. Дугорочно, стабилност се постиже кроз производњу нове вриједности и снажније стопе економског раста.

Ма.МИРЈАЧИЋ

Пријети ли банкрот

Претходни период карактеришу погоршање основних индикатора фискалне стабилности бужетског дефицит и ниво јавног дуга. У неколико посљедњих година забиљежени су високи нивои буџетског дефицита који је на крају прошле године достигао ниво од скоро пет одсто БДП-а ,а јавни дуг 52 одсто БДП -а. С обзиром на значај јавног дуга у економији, достигнуте лимите и предстојећи период доспијећа обавеза присутани су ризици који упућују на опрез у вођењу политике задуживања и укупне фискалне политике и потврђују значај реализације Владиних планове за средњорочну консолидацију. Зато је циљ да се тренд погоршавања буџетског дефицита и јавни дугу овој и наредној години заустави. Предуслов за то је обезбјеђење стабилних јавних финансија са посебним акцентом на смањивање потребе за спољним финансирањем, а самим тим и смањењем нивоа јавног дуга у будућим годинама. У том циљу је нужно да наставимо фискалну консолидацију на расходној и приходној страни буџета гдје на нивоу Владе постоји широки консензус о томе. Од примјене мјера током ове године, која ће бити година великих изазова, зависиће одрживост јавних финансија, конкурентност економије и стандард грађана.

Овдје можете погледати интервју у оригиналу Интервју.пдф