Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за дневни лист "Дан"

Раније издате гаранције КАП-у су директан фискални терет и да бисмо га распоредили на више година и тиме смањили степен изложености јавних финансија успјели смо да, начелно, договоримо конверзију гаранција у  дугорочне кредите.

Предлог Министарства финансија за повећање ПДВ-а на 19 одсто засад је иницијални, па предстоји детаљна дискусија на свим нивоима, у оквиру састанака које ће министарство имати са свим субјектима на које би таква одлука утицала. Тек након тога, предлог ће бити упућен Влади, казао је у интервјуу за ,,Дан" министар финансија Радоје Жугић.

- Детаљна анализа министарства, раније Централне банке, која је више пута презентована у препорукама Влади за економску политику, те анализа Свјетске банке, припремљена на наш захтјев, потврђују идентичност ставова о ефектима повећања стопе ПДВ-а на одрживост јавних финансија, стандард грађана и компанијску конкурентност. Канали утицаја на цијене се одражавају преко произвођача, потрошача, али и дистрибутера у израженије увозно-оријентисаној економији, каква је црногорска, те су те анализе биле усмјерене на процјену утицаја повећања ПДВ-а на инфлацију, дистрибуцију, потрошњу и стандард грађана, као и на фискалне приходе.

- Упоредне анализе показале су да повећање стопе ПДВ-а генерише једнократни раст цијена, али не и дугорочну инфлацију. Анализе показују да може имати и дефлаторни утицај, уколико се тим приходима финансира дефицит буџета и остварује штедња (искуства неких источних земаља).

Намјера министарства је да Влади и Скупштини предложи селективно повећање стопе ПДВ-а, штитећи нижу стопу од седам одсто, која се доминантно односи на основне намирнице, љекове, уџбенике, штампу и компјутерску опрему. Уз производњу за сопствене потребе у домаћинствима хране, воћа, поврћа и огрева, утицај на цијене и стандард ће бити неупоредиво нижи, будући да производи и услуге који се опорезују нижом стопом чине половину потрошачке корпе. На овај начин, заштитићемо социјално најрањивије категорије становништва и дио тражње који је нееластичан. У случају усвајања предлога о повећању ПДВ-а, покренули бисмо у Влади дискусију о потреби усмјеравања дијела тог прихода за одмрзавање пензија, кроз модел који бисмо усагласили са ресорним министарством и представницима пензионера.

- Преговарамо о кредиту од 50 милиона долара, под изузетно повољним условима. У комуникацији смо са референтним банкама, у циљу сагледавања могућности обезбјеђивања зајма за буџет ове године, као и за евентуални репрограм ранијих обвезница. Законом о буџету за 2013. планирано је задуживање до 250 милиона еура, од чега ће 95,3 милиона бити за покриће дефицита и скоро 119 милиона за сервисирања дуга, а преостали износ за стварање фискалне резерве. Због већ видљивих ефеката ефикасније наплате пореза (од почетка године до 26. априла премашили смо приход из истог периода прошле године за 4,1 одсто, односно 20,1 милион), укупан износ задужења биће за десет одсто нижи од законског лимита.

- За успостављање фискалне, макроекономске и финансијске стабилности и одрживости на дуги рок, осим фискалне консолидације коју спроводимо кроз активности на четири колосијека, које ће дати и већ дају краткорочне позитивне ефекте, једини реалан модел смањења дефицита и њиме генерисаног јавног дуга је подстицање стварања нове вриједности, односно динамизирање раста БДП-а. У том дијелу значајан допринос дала би реализација једног од кључних развојних пројеката, односно изградња аутопута. Сасвим је извјесно да услови финансирања пројекта, које Влада има на столу, доноси много више, директних и индиректних, позитивних импликација на економски раст и развој у односу на "терет" у виду гаранција, које су апсолутно оправдане, с обзиром на ниске трошкове кредитирања и минималан фактор ризика.

КАП, као веома важно економско и фискално питање, за које је Влада предложила модел рјешења и прослиједила га парламенту на одлучивање, оставивши отвореним да и други субјекти одлучивања преузму дио одговорности, имаће снажне импликације на фискалну област. Раније издате гаранције су директан фискални терет и да бисмо га распоредили на више година и тиме смањили степен изложености јавних финансија, у Влади и министарству предузимамо напоре. Успјели смо да, начелно, договоримо конверзију гаранција у дугорочније кредите.

- Влада се, у пуној мјери, посветила спречавању нелегалног пословања, кроз кампању, интензивнији рад инспекцијских служби и Комисије за борбу против сиве економије. Овај радни тим, осим представника ресорних органа, чине и представници законодавне власти, послодаваца и синдиката, чиме се остварују потребни синергетски ефекти и конструктивна дискусија свих инволвираних субјеката и обезбјеђује сагледавање ефеката предложених мјера на најширем нивоу. Рад тима се базира на два основна принципа: транспарентности и отворености. У том смислу смо недавно покренули и ТВ емисију у којој јавност у континуитету информишемо о обављеним контролама, евидентираним неправилностима код појединачних субјеката, као и предузетим мјерама, односно санкцијама. Комисија је припремила и акциони план мјера за сузбијање сиве економије и све укључене активности, које се односе на регулаторна побољшања, оперативне мјере, јачање институција и међуинституционалну сарадњу и едукацију се реализују у складу са планираном динамиком.

Ј.В.

У сивој зони 120 милиона

Најновија активност Комисије за борбу против сиве економије је израда закона о спречавању нелегалног пословања, којим се утврђују мјере забрана обављања нерегистроване дјелатности и утврђивање обавезе банака да пореском органу учини доступним податке о трансферима клијената.

- Закон прописује и обавезу правног лица и предузетника да отворе рачун код банке, преко којег ће искључиво половати, утврђивање благајничког максимума, забрану оснивања привредних друштава и предузетничке дјелатности власницима који су у стечају или ликвидацији или не плаћају порез, односно чији су рачуни блокирани, огласно пословање са обавезом медија да воде евиденцију оглашивача, прописивање обавезе организатора културних, забавних, спортских и сличних манифестација да пореском органу пријаве приходе које остваре нерезидентна лица у вези са тим манифестацијама плате порез.

Предвиђене су ригорозне казне у случају непоштовања закона.

Примјеном ових одредби ствара се ефикасан механизам за бољу наплату пореза, односно побољшању пореске дисциплине. Према ранијим процјенама сиво тржиште "односи" између 100 и 120 милиона еура.

У овој години очекујемо да наплатимо значајан дио изгубљених прихода, а више од тога да створимо основу за трајно сужавање зоне нелегалног пословања. Такође нам је циљ да не "изгубимо" још једну туристичку сезону, у смислу прихода који се по основу нелегалног пословања у овом сектору генерише.

Овдје можете погледати интервју у оригиналу Интервју.пдф