Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за Дневне новине

Током 2014. године биће настављена одлучна борба против сиве економије кроз нове веће казне за повратнике у прекршајима, најављује министар финансија Радоје Жугић у интервјуу за Дневне новине. Он је најавио да ће се наредне године разматрати и укидање кризног пореза и истиче да је 2013. година упркос великим проблемима била “успјешна”, што илиструје податком да је до 29. децембра наплаћено 116 милиона еура више буџетских прихода него прошле године.

Фискална политика, као најважнији сегмент економске политике, треба да подржи мјере које треба да допринесу динамичнијем расту привреде, смањењу регионалних разлика у погледу степена развијености, новом запошљавању, праведнијој социјалној политици и ублажавању негативних демографских трендова, посебно на сјеверу земље. Некад смо имали село без сељака, а сада се плашим да ћемо имати село без становника. Ово јесте груба дефиниција, али то јесте тако. Све ово су циљеви економске политике, чије остварење је усмјерено на достизање примарног, а то је побољшање квалитета живота грађана.

Предуслов развоја сваке економије је финансијска стабилност. Она чини систем јачим и отпорнијим на екстерне шокове, којима су посебно изложене мале и отворене економије, попут црногорске. Финансиј ска стабилност у Црној Гори се базира на три основна елемента, и то одрживост фискалног система, банкарска стабилност и унапређење конкурентности.

Сматрам да смо имали успјешну годину и то је успјех цијелог тима у Министарству, али ништа од тога | не би било да нијесмо имали снажну политичку подршку од остатка Владе. А Остварени резултати потврђују да смо на путу опоравка јавних финансија и обезбјеђењ а финансијске и макроекономске стабилности, која је предуслов раста и развоја сваке економије.

У циљу даљег при' ближавања потпуном уравнотежењу јавних финансија, намјера Министарства финансија је да, кроз наставак процеса фискалне консолидације и креирањ е и вођење конзистентне економске политике, створи претпоставке за унапређење националне и конкрентности привреде, што ће, посредно, подстаћи стварање нове вриједности и обезбиједити снажнији раст БДП-а.

Што се тиче активности на сузбијању сиве економије, очекујем њихов наставак у истом или чак већем обиму и динамици, уз поштовање истих начела поступања инспекцијских органа: транспарентност, неселективност и нулта стопа толеранције. Што се тиче очекивања када су у питању ефекти борбе против сиве економије, очекујем побољшање пореске дисциплине и унапређење свијести грађана о томе да је редовно функционисање институција и свега онога што спада у домен јавног интереса могуће обезбиједити једино уколико се пореске обавезе уредно сервисирају. Оштрије казне ДА, за повратнике у прекршају (за први квартал 2014. у плану је припрема новог закона којим ће се пооштрити казнена политика према повратницима у прекршају и увести ригорозне мјере према овим субјектима). Током 2014. настављамо са јачањем институционалних и кадровских капацитета органа државне управе надлежних за контролу и наплату прихода.

Све ми се више чини да свако препознаје да је било неопходно да кренемо у борбу против сиве економије и одлучни смо да у томе истрајемо. Ако желимо одрживост, онда морамо да знамо да то свима треба. Бићемо у борби против сиве економије још немилосрднији.

Министарство финансиј а је припремило предлог Закона о буџету и фискалној одговорности, који дефинише мјере одговорности и казнене одредбе. Наиме, у оквиру предлога закона посебно се уређује питање инспекцијског надзора, па се, у циљу ојачавање контроле буџетске потрошње у току фискалне године, дефинише институт буџетског инспектора, обухватност дјеловања, као и овлашћења која су суштински утврђена Законом о инспекцијском надзору. Буџетска инспекција је елеменат превентивне контроле, а дијелом и корективни елеменат. Утврђене су мјере одговорности овлашћених лица у државним органима у случају неодговорног понашања и проузроковања финансијске штете. Закон прописује новчане санкције за непоштовање појединих одредби овог закона, које се крећу у распону од 200 еура за блаже до 4.000 еура за теже повреде Закона.

Што се задуживања 2014. године тиче, предлогом Закона о буџету прописано да се Влада може задужити у износу до 240 милиона еура, који ће бити обезбијеђен кроз емисију обвезница на иностраном тржишту, издавање домаћих обавезница и/или државних записа или кредитним аранжманима са домаћим и иностраним финансијским институциј ама, као и са осталим институцијама, што ће зависити од услова на тржишту. Од 240 милиона је 171 милион за рефинансирање, а остатак је дефицит који је за наредну годину планиран амбицизно, испод два одсто БДП. Свестрано ћемо сагледати и проучити све могућности задуживања. Приликом опредјелјиванја за конкретне облике и институције код којих ће се задужити, неопходно је, поред цијене средстава исказане у каматној стопи, узети у обзир и друге битне параметре, као што су рокови отплате, брзина коришћења средстава, односно њихова доступност, испуњавање одређених услова и слично. Истовремено ћемо, током наредне године, бити посвећени активностима на реструктурирању јавног дуга, односно изналажењу начина да се повећа рочност отплате и обезбиједе потенцијално ниже каматне стопе, како би се смањио ризик финансирањ а буџета у наредним годинама и утицало на преокрет тренда јавног дуга, односно његово постепено смањивање у предстојећем периоду.

Не очекујем отпор због закона о зарадама

Вјерујем и очекујем да неће, јер намјера закона није смањивање зарада, већ довођење у ред и системско рјешавање овог питања, како би се обазбиједило унифицирање начина обрачуна зарада за обављање истих послова. Примарни циљ закона је да обезбиједи равноправно и на заслугама засновано одређивање личних примања запослених, кроз увођење механизама којима се препознаје и награђује висок квалитет рада и повећава професионалност и ефикасност јавних служби.

За девет мјесеци имали дефицит од 0,4 одсто БДП према подацима ЦБЦГ, а да би тај дефици без гаранција, судских трошкова. Наставићемо у наредној години процес снажења пореске дисциплине. Врло брзо ћемо размислити о укидању неких мјера као што је кризни порез и на такав начин омогућити да имамо још конкуретнији порески систем.Вјерујем да ће се пројектована стопа раста од 3,6 одсто остварити почетком и реализације неколико великих инфраструктурних пројеката.

116 милиона еура су већи буџетски приходи у односу на прошлу годину, односно 11 одсто већи него 2012. године

Овдје моежете видјети интервју у оригиналу Интервју.пдф