Саопштење поводом 2. фебруара свјетског дана влажних станишта (wетланд-а)

WЕТЛАНДС АНД АГРИЦУЛТУРЕ – ВЛАЖНА СТАНИШТА И ПОЉОПРИВРЕДА

Свјетски дан влажних станишта обијежава се 2. фебруара. Конвенција о заштити влажних станишта од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица – Рамсарска конвенција је међународни споразум који пружа оквир за националне акције и међународну сарадњу за очување и мудро коришћење влажних станишта и њихових ресурса. Усвојена је 1971. године у иранском граду Рамсару. Влажна станишта, по дефиницији Конвенције укључују: мочваре, ритове, тресетишта, природне или вјештачке воде, обалски дио морских подручја, као и подручја настала људском активношћу као што су резервоари, рибњаци и солане.

Данас, Рамсарска конвенција има 168 земаља потписница, док се на Рамсарској листи налазе 2171 влажних станишта од међународног значаја. На територији Црне Горе налази се два подручја од међународног значаја :Скадарско језеро, уписано на Рамсар листу 15.децембра 1995. године и Тиватска солила, уписана на листу 31.јануара 2013.године. Укупна површина ових подручја износи 20 150 ха.

Како се сваке године за обиљежавање Свјетског дана међународно влажних станишта бира одређена тема, којом се скреће пажња на одређену вриједност или проблем wетланд-а,. УН су годину 2014 прогласили међународном годином породичне пољопривреде, тако да је ове године тема Рамсара „Влажна станишта и пољопривреда : партнери за раст, стављајући фокус на влажна станишта и пољопривредне секторе ( укључујући и сектор ) за постизање најбољих могућих резултата .

Влажна станишта су се некад сматрала као препрека развоју пољоприверде, међутим постаје све јаснија важна улога влажних станишта у потпори пољопривреде, а ту су и успјешне пољоприврдне праксе које подржавају очување влажних станишта.

Влажна станишта спадају у најпродуктивније екосистеме на земљи са веома високим нивоом биодиверзитета. Такође, станиште су многих р миграторних или немиграторних врста птица мочварица, као и других ријетких врста, а представљају „биолошке резервоара“ природних процеса органске продукције.

Препознајући значај и важност влажних станишта, Црна Гора је почетком 2013. године кандидовала Тиватска солила за упис на Листу међународно важних влажних станишта, а крајем исте године, на усвајању БИГ WИН 2, преузела обавезу да преостали дио Скадарског језера који припада нашој земљи, кандидује за уписивање на Рамсар листу.

Ово, међународно признање за подручје Солила значи смањење могућности негативних утицаја на ово подручје који проистичу од интензивног развоја (туризам и урбанизација), а такође елиминисаће конфликт који Тиватска солила, као заштићено подручје, могу имати у односу на будућа развојна опредељења.

У оквиру пројекта »Јачање система одрживости заштићених подручја« (ПАС) који се финансира преко Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ), преко УНДП, а чији је корисник Министарство одрживог развоја и туризма , опредијељена су средства за израду Плана управљања за Тиватска солила.

У изазовима са којима је природна бастина суочена препознајмо прилику за активно преузимање заједничке бриге о њеној будућности. У супротном, пред насим очима ћемо пратити јос убрзаније нестајање нашег најважнијег и ненадокнадивог ресурса: очуване природе, чији најпродуктивнији дио представљају влажна станишта. Наша мисија у њиховом очувању треба да буде усмјерена на развијање механизама заштите и рационалног коришћења влажних станишта (језера, ритова, мочвара, заслањених вода), кроз заједничку имплементацију активности свих субјеката, како на локалном, регионалном и националном, тако и на међународном нивоу.