Амбасадор Црне Горе у земљама Бенелукса Веско Гарчевић обавио разговор с главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом

Амбасадор Црне Горе у земљама Бенелукса Веско Гарчевић обавио је разговор с главним тужиоцем Хашког трибунала Сержом Брамерцом. Он је затражио објашњење поводом навода тужитељке Катрине Густавсон на суђењу Радовану Караџићу да је дјело Петра ИИ Петровића Његоша „Горски вијенац” био инспирација и позив за етничко чишћење током рата у БИХ. 

Гарчевић је оцијенио да је довођење „Горског вијенца“ у везу с ратним злочинима у БиХ производ једностране и површне интерпретације тог дјела, истакавши да се ради о историјском спјеву, написаном у првојој половини 19. вијека, који се односио на сасвим друге историјске догађаје и контекст – борбу Црне Горе и Црногораца за ослобођење од Османског царства у 17. вијеку. Нагласио је да је Његош био један од највећих умова свог времена и утемељивач црногорске државе, која је његовала и његује мултиетнички и мултиконфесионални склад међу грађанима који у њој живе и снажан је заговорник помирења и суживота на просторима Западног Балкана, по чему је и шире међународно препозната. Ово је на најбољи начин доказано управо током трагичног распрада бивше Југославије, када је Црна Гора била уточиште за бројне становнике из ратом захваћених подручја без обзира на њихову вјеру и нацију. 

Брамерц је указао да су медији тенденциозно извукли из контекста исказ тужитељке Густавстон. Нагласио је да није намјера, нити улога Тужиластва да тумачи књижевна дјела или догађаје који су културно или историјско наслијеђе једног народа. Навео је да се Горски вијенац, нити било које књижевно дјело неће и не може користити као доказ у судском поступку пред Трибуналом у Хагу. Сагласио се да једностране интерпретације, због осјетљивости случаја, могу да имају негативну политичку конотацију и да оваквим питањима треба приступати с потребном опрезношћу.