Управа одлучна у сузбијању сиве економије на тржишту рада – Интервју са Ангелином Међедовић за Портал Аналитику

ПОРТАЛ: Колико вам је значајна помоћ грађана који пријављују неправилности из обаласти рада на црно?

Међедовић: Сарадња са грађанима је од изузетног значаја. Указивања грађана на послодавце код којих постоје одређене неправилности, а прије свега неформално запошљавање, важан је фактор у сузбијању рада "на црно". Грађани се обраћају писаним иницијативама или непосредно инспекторима рада у канцеларијама Инспекције рада у скоро свим општинама, а врло често и преко Цалл центра Управе за инспекцијске послове на тел: 080 555 555 , док прилоге и слике могу слати на фаx 020 234 424 и на е-маил: пријаве@уип.гов.ме. Такође, пријаве се могу слати путем апликације “Буди одговоран”, доступне Андроид телефонима, као и преко веб сајта www.будиодговоран.ме. По иницијативама се поступа хитно и имају примат када је у питању вршење инспекцијског надзора. Само у 2013. Години Инспекција рада поступила је по више од 1300 пријава по разним основима, које су се углавном показале оправданим.

ПОРТАЛ: Какве резултате очекујете од кампање „Буди одговоран. Од тебе зависи. Сива економија 0%“?

Међедовић: С обзиром да је Инспекција рада максимално укључена у ову капмању, резултати су већ евидентни, јер грађани све висе пријављују нерегуларности у раду послодаваца, па се повећава и број законито запослених лица након што је ова инспекција предузела одговарајуће мјере. Према томе, очекујемо да ће у наредном периоду бити све више позитивних ефеката ове кампање.

ПОРТАЛ: Да ли пријава грађана, фотографисањем уочене неправилности или телефонским позивом, по аутоматизму подразумијева изрицање казне за прекршиоца?

Међедовић: Инспектор рада не може само на основу пријаве грађана санкционисати послодавца, већ је дужан да изврши инспекцијски надзор код тог субјекта, утврди чињенично стање и након тога предузме мјере из оквира својих надлежности.

ПОРТАЛ: Да ли поступате по анонимним пријавама и шта свака пријава грађана треба да садржи да бисте по њој поступили?

Међедовић: Инспекција рада поступа по анонимним пријавама, али, исто тако, у случајевима када је пријава потписана, инспектори рада морају чувати, као строго повјерљив, идентитет подносиоца иницијативе, односно извор података којима се указује на повреду закона, других прописа, колективних уговора и уговора о раду. Инспектори прије свега морају заштити име подносиоца иницијативе пред послодавцем или његовим представником.
Пријава у сваком случају мора да садржи: назив субјекта код којег треба извршити инспекцијски надзор или име власника, предузетника или одговорног лица у правном лицу, адресу сједишта или објекта гдје је неправилност запажена и кратки опис неправилности. У сваком случају, треба навести све што је неопходно, како би се могао пронаћи субјекат код кога треба извршити инспекцијски надзор и прецизирати неправилност ради лакшег утврђивања чињеничног стања (нпр.: имена лица која раде "на црно", вријеме кад раде, које послове обављају и сл.).

ПОРТАЛ: Да ли имате оптималан број инспектора и како генерално оцјењујете њихов рад, имајући у виду да се од грађана тражи да на неки начин буду у њиховој улози?

Међедовић: Инспекција рада у овом тренутку нема оптималан број инспектора, што се једино може рефлектовати на брзину поступања по свакој примљеној иницијативи, али не и на квалитет вршења инспекцијског надзора, јер се мобилизацијом постојећих капацитета, као и стручним радом инспектора, постижу значајни резултати. Поред редовног надзора, инспектори приоритето поступају по пријавама запослених, ради заштите њихових законских права, што је додатна сатисфакција инспектору за уложени рад, јер са пуним разумјевањем за странке прилазе сваком конкретном случају. 

 
ПОРТАЛ: Да ли би било сврсисходно пооштрити казне за нелегално обављање дјелатности?

Међедовић: Инспекција рада изриче казне прекршајним налогом на лицу мјеста за сваки прекршај квалификован законима над чијом примјеном врши надзор, а изричу их и органи за вођење прекршајног поступка по захтјевима инспектора рада, тако да су казне бројне и ниијесу мале. Међутим, још бољи ефекти би се постигли код сталних прекршилаца, такозваних повратника, (које треба чешће контролисати и кажњавати да би се увели у законске оквире), када би се повећао број инспектора и увео информациони систем. Иначе, израда информационог система је предвиђена за ову годину. Овај сyстем ће омогућити планирање контрола по принципу анализе ризика.

ПОРТАЛ: Какве сте резултате постигли у борби против рада на црно у току 2013. године, у односу на 2012.?

Међедовић: Инспекција рада постигла је запажене резултате у борби против рада "на црно" нарочито у сузбијању неформалног запошљавања.
У 2012. години, након мјера које је предузела ова инспекција по питању лица затечених у раду "на црно", послодавци су закључили уговоре о раду и регулисали радно-правни статус са 1.632 лица, док је тај број у 2013. години био много већи, тј. регулисан је радно-правни статус са 5.344 лица. Значајно повећање броја лица који су из рада “на црно” преведени у легалан рад постигнуто је захваљујући залагању инспектора рада, као и Владиној кампањи “Укључивање грађана у борбу против сиве економије” која је допринијела повећању броја пријава против послодаваца код којих су препознате нерегуларности, односно рад “на црно”.