Пратити трендове, али обратити пажњу на пријетње на Интернету

У Црној Гори примјетан је пораст хактивистичких напада, а држава представља и подручје са израженим степеном заражености малициозним софтвером, казао је представник Агенције за националну безбједност (АНБ), Дејан Томовић. Он је казао да се околности усложњавају и да су утицале да се претходних година концепт безбједности са војног премјести и на остала подручја, као што су, политика, екологија, економија и друге.
»Аналитичари безбједности указују да се важна пажња мора посветити и сајбер безбједности и да без адектватног третирања тог питања нема ни правог третирања националне безбједности«, рекао је Томовић на конференцији, коју је Министарство за информационо друштво и телекомуникације организовало поводом међународног Дана безбједног Интернета.
Он је рекао да АНБ у складу са законом третира савремене облике угрожавања безбједности, у које спада и сајбер безбједност.
»Црна Гора представља подручје са израженим степеном заражености малициозним софтвером и то је оно на чему, прије свега, кроз мању заступљеност пиратерије треба радити убудуће. У Црној Гори је примјетан пораст хактивистиких напада, прије свега то су напади којима се остављају различите, првенствено политичке поруке на сајтовима«, казао је Томовић.
Као примјер, навео је више напада на сајт предсједника Црне Горе, додајући да је АНБ више пута радила форензичку истрагу у тим случајевима.
Томовић је рекао да је, осим сајта предсједника, било још форензичких истрага АНБ-а, првенствено на захтјев других безбједносних служби региона, које су примијетиле да се са ИТ адреса које припадају Црној Гори долазе хакерски напади, ширење спама и покушају откривања лозинки.
»Информатичка инфратсруктура коју одржава ресорно Министарство је предмет сталних сајбер напада, већег или мањег интезитета. Прошле године сарадњом и правовременом реакцијом државних институција, и страха од кривине одговорности, најављени напад Анонимуса се није догодио«, казао је он. Томовић је указао и на експанзију хакерских форума, прилагођених нашем говорном подручју, на којима, како је казао, постоје детаљне информације о рањивости појединих државних институција, дају се објашњења које су рањивости њихових, али и сајтова приватних институција, као и инструкције о спровођењу хакерских напада.

Директор Дирекције за информатичку инфраструктуру Министарства, Адис Балота, казао је да су рачунари постали сваодневан дио активности у толикој мјери да је немогуће одвојити ризике повезане са рачунарима, од ризика у пословању, одбрани, здравству, заштити приватности и осталим областима.
»Вриједна државна имовина и критичне информационе инфраструктуре сада су у опасности и путем Интернета. Свеопшта употреба Интернета се наставља, али на жалост, у том динамичном и повезаном окружењу сајбер напади се могу врло брзо проширити свијетом, за само неколико минута, без обзира на границе«, казао је он.

Балота је указао да је зато неопходна све већа потреба за анализама, координацијом и унапрјеђењем одбране од сајбер напада кроз различите пословне области и државне оквире.
Он је упозорио да се, на основу разних извјештаја антивирусних комапанија и других анализа, примјећује тренд да сајбер криминалци мијењају тактику и да су напади све више фокусирани на кориснике мобилне телефоније.

»Око 33 одсто злонамјерних програма написаних за паметне уређаје, шпијунирају кориснике, краду СМС поруке, логове, прате ГПС координате, снимају позиве, слике и видео материјале«, навео је Балота.
Он је рекао да је, током децембра прошле године, Симатиц открио четири фамилије малвера са 132 различите вараијације, и да је највише малвера за претраживаче писано за Гугл хром /Гоогле Chrome/, од 40 одсто.
Према ријечима Балоте, многи информатички системи имају неку врсту заштите »али генерално, што се односи и на примјер Црне Горе, оне се не користе на прваи начин«.
Он је појаснио да збг тога упади пролазе врло често неопажено, осим ако нападач не жели да буде уочен или ако послије дужих упада напрваи неку грешку.
Балота је казао да НАТО и ЕУ предлажу снажно организовање сајбер вјежби, односно симулације стварних напада због јачања реакција надлежних на њих.
»Прошле године НАТО је уочио и реаговао на преко 250 хиљада абнормалних сајбер активности и покушаја упада на њихов систем. Појавио се и тренд да државе ангажују хакере и користе њихове савјете како би што боље заштитиле своје системе«, казао је он, наводећи да је црногорски ЦИРТ тим борваио на међународним обукама и вјежбама за сузбијање сајбер криминала.
Балота је казао да је, на основу усвијене сајбер стратегије безбједности, у наредним периоду потребно формирати национални савјет за сајбер безбједност, дефинисати критичне инорматике инфраструктуре и за њих усвојити сет правила, развити снажну сарадњу са приватним секторима, развијати кадровске капацитете Управи полиције и тужилаштву, АНБ-а и сајбер форензике.

Министар за информационо друштво и телекомуникације, Вујица Лазовић, казао је да је Бостон Консалтинг прије неколико година, у истраживању за потребе Гугла, предвидјела да ће сваке године бити око 200 милиона нових корисника интернета.
»Очекујемо да ћемо крајем 2015. имати око три милијарде корисника. Поред свих благодети које са собом носи глобализовано информатичко друштво, носи и опасности која се третира као безбједност на Интернету. Ако све људе из ове област питате да ли је Интернет безбједан одговориће вам да није«, казао је он.
Лазовић је рекао да је већина државних институција испратила савремене захтјеве и да има активне сајтове, наводећи да су, са друге стране, управо због тога повећане пријетње за сајбер нападе.
Он је подсјетио да је Влада дефинисала законодавни оквир који прати међународне стандарде, када је у питању та област.

Представник Министарства просвјете, Марина Матијевић представила је активности тог ресора, које је посвећено едукацијама како ученика тако и наставног кадра у вези са безбједним кориштењем интернета.
Она је подсјетила да је Министарство, у сарадњи са Мајкрософтом /Microsoft/, у школама реализовало пројекат софтвера који филтрирају садржаје на школским рачунарима, на тај начин онемогућавајући да неприкалдем садржаје.

Професор са Универзитета Доња Горица, Рамо Шендељ, казао је да би Влада требало да оформи стручни тим, у ком би са ИТ стручњацима били педагози и психолози, у циљу повећања едукације о штетном прекомјерном кориштењу рачунара и интернета.
Он је рекао да родитељи морају водити рачуна и трудити се да препознају да ли дјеца постају зависници од кориштења рачунара, како би спријечили евентуалне негативне посљедице по њихов психо-физички развој.