Саопштење: Позив на Јавну расправу о Нацрту плана давања концесија за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију минералних сировина за 2014. годину

Циљ ове расправе је да се прибаве коментари и сугестије грађана, свих релевантних институција, представника привреде, невладиног сектора, као и стручне јавности, како би се текст Нацрта плана давања концесија унаприједио прије усвајања од стране Владе.


 Бар

1. Лежиште техничко-грађевинског камена “Волујица”

Лежиште техничко-грађевинског камена „Волујица“ се налази на сјеверној страни полуострва Волујице, у оперативној зони Луке Бар.
Геолошке билансне резерве техничко-грађевинског камена, Б и Ц1 категорије, лежишта „Волујица“, према Елаборату о класифакцији, категоризацији и прорачуну резерви техничко-грађевинског камена лежишта „Волујица“, стање 31.12.2008. године износе око 10.000.000 м3 ч.с.м., а експлоатационе резерве износе око 9.000.000 м3 ч.с.м.
 Херцег Нови
1. Истражно-експлоатациони простор појаве техничко-грађевинског камена „Ситница“
Појава техничко-грађевинскиог камена „Ситница“ налази се у широј околини насеља Ситница.
Предметни локалитет се налази поред регионалног пута Херцег Нови – Требиње, а од Херцег Новог удаљен је око 17 км, а ваздушном линијом од око 12 км.

Са аспекта примјене техничко-технолошких рјешења отварања лежишта и будуће експлоатације, као и дефинисања постројења за обраду сировине, морфолошке карактеристике омогућавају технички изводљива и рационална рјешења.
На овом локалитету нијесу вршена детаљна геолошка истраживања предметне минералне сировине.

На бази извршене процјене на простору појаве техничко-грађевинског камена „Ситница“, узимајући у обзир површину простора и морфолошке карактеристике, потенцијалне геолошке резерве износе око 500.000 м3 ч.с.м.
Уз искоришћење од 90 %, процијењене експлоатационе резерве износе око 450.000 м3 ч.с.м.
 Подгорица
1. Истражно-експлоатациони простор појаве архитектонско-грађевинског (украсног) камена “Долови-Комани”
Локација архитектонско-грађевинског камена “Долови-Комани” налази се у предјелу Бандића – у атару села Ђеђези, на око 16 км јужно од Даниловграда и око 14 км сјеверозападно од Подгорице. Предметна појава названа је по истоименом подручју које се налази у близини локације.
Од магистралног пута Подгорица-Никшић, најпрометније саобраћајнице у централном региону Црне Горе, је на удаљености од 11 км.

На овом локалитету нијесу вршена детаљна геолошка истраживања архитектонско-грађевинског камена, тако да нема података о резервама и квалитету истог.

На предметном истражно-експлоатационом постоје добри услови за инсталирање потребне опреме и депоновање материјала.
На бази извршеног претходног (оријентационог) прорачуна вршеног на основу откривених профила кречњачких наслага, односно, до нивоа природне откривености слојева, прогнозне резерве архитектонско-грађевинског камена процјењују се на око 500.000 м3 ч.с.м.
 Плевља
1. Истражно-експлоатациони простор цементног лапорца „Јагњило“
Локалност ''Јагњило'', на којој се налази одлагалиште цементног лапорца, налази се у близини града Пљеваља, на падинама Рајчевог брда (1121 м.н.м.) у источно-југоисточном дијелу. Од центра града, ваздушном линијом, удаљено је око 2,5 км. У непосредној близини пролази магистрални пут Пљевља-Пријепоље, као и раскрсница код Слијепац моста за регионални пут Пљевља-Јадранско море.
Одлагалиште, односно, истражно-експлоатациони простор ''Јагњило'' налази се сјевероисточно, на око 1 км од активног површинског копа лежишта угља ''Потрлица''. Из овог копа се у редовној производњи лапорац и лапоровити кречњак из кровинског дијела главног угљеног слоја, уситњавањем и системом тракастог транспорта, допрема на одлагалиште према устаљеној технологији. Одлагалиште ''Јагњило'' је формирано по етажном систему гдје се поштују услови сходно физичко-механичким особинама материјала, који је допреман и морфологији самог терена.
Према прелиминарним рјешењима и прорачунима и претпостављеном капацитету експлоатације, процијењене резерве од 51.000.000 т, при процјењеном искоришћењу од 95 % (без поправљања квалитетном сировином), обезбјеђују експлоатационе резерве цементног лапорца од око 48.450.000 т. С обзиром да ће одлагалиште бити допуњавано новим количинама кровинских лапораца, који ће се откопавати при експлоатацији угља из лежишта ''Потрлица'', ове резерве ће се повећавати.
Резултати просјечног хемијског садржаја по појединачним литолошким члановима у лежишту ''Потрлица'' указују да се одложена откривка може потпуније користити за производњу цемента ако се коригује лапорцима из дијелова са нижим садржајем ЦаЦО3 (просјек је 77, 92 %) из лежишта ''Потрлица''.
2. Истражно-експлоатациони простор мрко-лигнитног угља „Отиловићи“
Мањи миоценски басен Отиловићи, у оквиру којег се налази истоимено лежиште мрколигнитног угља, удаљен је од Пљеваља око 3,5 км у правцу југоистока.
На основу података из овјереног „Елабората о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви угља у басену Отиловићи, стање 31.12.1991. године“, утврђене су геолошке билансне резерве Б+Ц1 категорије од 3.421.000 т и експлоатационе резерве од 3.079.000 т.
Средњи квалитет угља у геолошким резервама лежишта „Отиловићи“, исказан преко доњег топлотног ефекта, износи
10.510 КЈ/кг, према чему је сврстан у мрколигнитне (меке мрке) угљеве.
Запреминска маса (средња вриједност) угља у лежишту „Отиловићи“ износи 1,32 т/м3.
3. Истражно-експлоатациони простор мрколигнитног угља „Матаруге“
Истражно-експлоатациони простор лежишта мрколигнитног угља „Матаруге“ налази се око 20 км југоисточно од Пљеваља, путем према Бијелом Пољу, а атару истоименог села.
Према подацима из „Завршног извјештаја о основним геолошким истраживањима угља у басену Матаруге код Пљеваља“ (1992. година), резерве угља у лежишту износе: укупне геолошке резерве од 7.748.830 т , а билансне геолошке резерве од 7.419.958 т.
Средњи квалитет угља у билансним геолошким резервама лежишта „Матаруге“, исказан преко доњег топлотног ефекта, износи 8.149 КЈ/кг, према чему је сврстан у мрколигнитне (меке мрке) угљеве.
 Цетиње

1. Истражно-експлоатациони простор појаве архитектонско-грађевинског (украсног) камена “Бобик”-Чево

Локалитет архитектонско-грађевинског камена “Бобик”-Чево налази на подручју Пријестонице Цетиње, од којег је удаљено око 35 км, у правцу сјеверозапада. Локалитет “Бобик” се налази непосредно уз регионални асфалтни пут, који од Цетиња преко Чева и Бијелих Пољана води до Никшића.
На овом локалитету нијесу вршена детаљна геолошка истраживања архитектонско-грађевинског камена, тако да нема података о резервама и квалитету архитектонско-грађевинског камена.
На бази извршене процјене на локалитету “Бобик”-Чево, узимајући у обзир површину простора и морфолошке карактеристике, потенцијалне геолошке резерве архитектонско-грађевинског камена процијењене су на 8.000.000 м3
ч.с.м.

Са аспекта примјене техничко-технолошких рјешења отварања будућег површинског копа, као и инсталирања постројења за обраду минералне сировине, постоје добри морфолошки услови.
2. Истражно-експлоатациони простор појаве архитектонско-грађевинског (украсног) камена „Тоспуде“-Цуце
Локалитет архитектонско-грађевинског камена “Тоспуде“-Цуце налази на подручју Пријестонице Цетиње, на око 5 км ваздушне линије сјевероисточно од Грахова. Предметни локалитет је лоциран у близини мјеста: Тоспуде, Дубоки до и Долови. Локалитет “Тоспуде”-Цуце се налази у близини регионалног пута, који од Грахова води према Чеву и Цетињу. Са овог пута одваја се макадамски пут дужине око 500 м који води до самог локалитета.
На овом локалитету нијесу вршена детаљна геолошка истраживања архитектонско-грађевинског камена, тако да нема података о резервама и квалитету архитектонско-грађевинског камена.
На бази извршене процјене на предметном простору архитектонско-грађевинског (украсног) камена “Тоспуде“-Цуце, узимајући у обзир површину простора и морфолошке карактеристике, потенцијалне геолошке резерве архитектонско-грађевинског камена процијењене су на око 6.000.000 м3 ч.с.м..
Са аспекта примјене техничко-технолошких рјешења отварања будућег површинског копа, као и инсталирања постројења за обраду минералне сировине, постоје добри морфолошки услови.
 Никшић
1. Лежиште техничко-грађевинског камена „Мидова коса“-Будош
Лежиште техничко-грађевинског камена “Мидова коса”-Будош удаљено је од Никшића око 5 км. Лежишта је новим локалним асфалтним путем, дужине око 1 км, повезано са магистралним путем Е-762 Никшић-Подгорица, а истим локалним путем, дужине око 1,5 км, и са жељезничком пругом Никшић-Подгорица и старим путем Никшић-Подгорица.
Резерве техничко-грађевинског камена у лежишту “Мидова коса” дате су у Елаборату о класификацији, категоризацији и прорачуну резерви техничко-грађевинског камена лежишта “Мидова коса” – Будош, стање 31.12.2009. године: билансне геолошке резерве Б+Ц1 категорије износе 984.150 м3 ч.с.м.. а експлоатационе резерве износе 885.735 м3 ч.с.м.
Минерална сировина техничко-грађевински камен има широку примјену у грађевинарству и металургији.
 Даниловград
1. Истражно-експлоатациони простор појаве архитектонско-грађевинског (украсног) камена „Винићи“
Истражно-експлоатациони простор појаве архитектонско-грађевинског камена „Винићи“ код Даниловграда налази се на карстном простору села Винићи, на југоисточним падинама узвишења Хум (440 м.н.м.). Од Даниловграда је удаљен, сјеверно, око око 8 км, са којим је повезан локалним асфалтним путем ширине око 4 м. Са овог пута, у мјесту Винићи, одваја се локални макадамски пут дужине од око 50 м који води до истражно-експлоатационог простора.
На терену обухваћеном истражно-експлоатационим простором „Винићи“ вршена су основна геолошка истраживања, кроз израду Основне геолошке карте, ОГК СФРЈ; 1:100 000, лист Титоград, а детаљна геолошка истраживања нијесу вршена.
С обзиром да се ради о појави архитектонско-грађевинског камена, практично, неистраженој, а према досадашњим подацима и испитивањима са доста неповољним структурним склопом, искоришћење стијенске масе у комерцијалне блокове износило би око 15%.
На основу података из фонда за техничку документацију, процијењене резерве стијенске масе износе 750.000 м3 ч.с.м..
На основу анализе постојећих података може се претпоставити да ће минерална сировина са овог локалитета испунити услове за примјену као архитектонско-грађевински камен.
2. Истражно-експлоатациони простор појаве архитектонско-грађевинског (украсног) камена „Крива Плоча“
Истражно-експлоатациони простор појаве архитектонско-грађевинског камена „Крива Плоча“ налази се сјеверно од Даниловграда, са којим је повезано локалним асфалтним путем дужине 6 км и ширине од око 4 м, за село Слатина.
На терену обухваћеном предметним истражно-експлоатационим простором вршена су основна геолошка истраживања кроз израду Основне геолошке карте, ОГК СФРЈ, 1:100 000, лист Титоград.
На основу постојећих података и прелиминарних теренских опажања, а с обзиром на начин појављивања седимената, утицаја тектонике и карстификације у приповршинском дијелу, могућност добијања комерцијалних блокова може се утврдити тек након пројектовања и извођења детаљних геолошких истраживања.
Према постојећим подацима искоришћење стијенске масе у комерцијалне блокове износило би око 15 %.
На основу постојећих података, потенцијалне резерве архитектонско-грађевинског камена су процијењене на 525.000 м3 ч.с.м..
На основу анализа постојећих података, може се претпоставити да ће минерална сировина са предметног локалитета испунити услове за примјену као архитектонско-грађевински камен.

Јавна расправа о Нацрту плана давања концесија трајаће од 10.до 18. априла 2014. године.

Такође, заинтересовани субјекти могу у просторијама Министарства економије сваког радног дана у времену од 10-14 сати извршити увид у Нацрт плана давања концесија и добити додатна појашњења о истом.