Интервју предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића: Не вјерујем да има Црногорца који није поносан на 21. мај

ПОБЈЕДА: Господине Ђукановићу, осам је година од обнове црногорске независности, најзначајнијег датума у нашој новијој историји. Јесте ли задовољни учињеним од 21. маја 2006. до 21. маја 2014? Да ли је Црна Гора данас онаква каквом сте је замишљали у Вашој визији независне државе? 

ЂУКАНОВИЋ: Наравно. Задовољан сам самим тим што је обновом независности неутралисана једна историјска неправда и повраћено наше државно и национално достојанство. Не вјерујем да има Црногорца који није поносан на то. А задовољан сам и резултатима оствареним у осам година независности. У том периоду, одговорном посвећеношћу друштвеном развоју дали смо најбољу потврду оправданости саме обновитељске идеје.

Црна Гора је данас још стабилнија. Идеја суживота и мултиетничке демократије, коју је готово усамљено чувала током југословенске кризе, данас је формула живота свих балканских друштава. Економија је имала снажан развој, друштвени производ је више него утростручен. Створене су многе нове институције и битно реформисане раније. У најкраћем, био је то период интензивног економског и демократског развоја Црне Горе. Како се тај развој одвијао на платформи европске и евроатлантске интеграције, он је препознат и уважен од стране наших партнера. Зато је Црна Гора данас држава на прагу НАТО и лидер европске интеграције региона Западног Балкана.

Да ли је могло и боље? То је увијек могуће. Али, остварено није за потцјењивање. Тачније – несвакидашње је. Знам и да је људски увијек жељети више, боље, брже. Но, вјекови заостајања се не могу пребрисати само снагом воље и новом визијом. Потребно је још много тога, између осталог и времена. И људског, интелектуалног потенцијала, који је код нас у очигледном нарастању, понајвише.

ПОБЈЕДА: Када говоримо о постреферендумском развоју Црне Горе, на шта сте посебно поносни?

ЂУКАНОВИЋ: Најзначајнијим сматрам резултате економског раста. Можда се већина са мном неће сложити. Ни око квалитета тога резултата, ни око његовог примата у спектру аспеката укупног друштвеног развоја.

Па, ипак, моје полазиште је утемељено у дубоком историјском контексту. Никада Црна Гора није била богата и развијена. Углавном због честих ратова, није била у озбиљнијем континуитету ни посвећена свом развоју. То је вјероватно погодовало формирању инфериорног менталитета, који је пристајао на неутемељену оцјену о објективно датом сиромаштву Црне Горе, на формулу преживљавања уз помоћ дотација.

Као да од ратова и посвећености великим идејама, словенским, српским и иним, нијесмо ни примјећивали своју прекрасну медитеранску позицију, своју обдарену популацију, издашне енергетске ресурсе, велике а необрађене пољопривредне површине, потенцијале приморског и континенталног туризма. Уопште, своје националне интересе. Готово перманентно стање „на готовс“ за одбрану слободе и части, подстицало је превасходну заокупљеност „важнијим пословима“. Отуда, по моме, и та органска потреба Црногораца у свим генерацијама, до најновијих, да своју егзистенцију везују за државне послове, а да мање мисле о предузетништву и бизнису. Наравно, томе је веома погодовало и послијератно вријеме социјалистичког развоја.

ПОБЈЕДА: Период од 2006. до 2009…

ЂУКАНОВИЋ: Зато је оно што се догодило у периоду 2006–2009. била мала „револуција“. Говорим о времену у којем политика у Црној Гори није била топ тема. Била је то берза, тржиште некретнина, развој услужних сервиса. Отворена су многа мала и средња предузећа. Људи су се одважили да се окушају у бизнису. То је можда и најважнији корак еманципације нашег друштва у новије вријеме. У том времену БДП по глави становника је нарастао са 2.400 долара на 7.500 долара. Знам, глобална криза је то успорила, песимисти би рекли сасјекла, зауставила. Ја сам, ипак, непоправљиви оптимиста. Дух из боце је изашао. Сада, у смирај европске економске кризе, уз даље побољшање економског амбијента, на чему Влада ради и опоравком кредитне политике банака, вјерујем да ће се тај предузетнички покрет наставити и добити нови замах. А та нова структура, обученог, креативног, самопоузданог малог и средњег бизниса биће у првој фази нужна домаћа потпора најкрупнијих, пријеко потребних страних инвестиција, а у следећим фазама поуздан ослонац стабилности црногорског друштва.

ПОБЈЕДА: Чиме сте разочарани?

ЂУКАНОВИЋ: А разочарења? Не бих то ни назвао разочарењем. Јер, значило би да се није могло претпоставити. А много је већ историјских опомена на ту тему. Кратког смо даха. Метеорски бљеснемо и угаснемо. А у толиком даху нема великих остварења. Мислим, наравно, на све оне бројне и заслужне који су помогли обнову независности, а сад су већ грдни љути, што им Држава није узвратила, како су они очекивали. А очекивали су много, углавном без неког новог и бољег властитог ангажмана. Држава, ни ова ни претходна – ни било која, не обезбјеђује ништа самим настанком или обновом. Паметно вођене државе стварају услове – стабилности и подстицаја, да сваки појединац учини нешто добро за себе. Зато, сви бисмо били много одговорнији и према дјелу које смо остварили – независној Црној Гори, а посебно према себи, уколико се, умјесто да се љутимо, заиста, кенедијевски упитамо: Шта још могу да учиним за Црну Гору? И за себе у њој, дакако.

ПОБЈЕДА: Да ли онда, ипак, можемо казати да су претходних 8 година добро искоришћене?

ЂУКАНОВИЋ: Иако би одговор, с погледом на период о којем говоримо, несумњиво био позитиван, радије ћу оставити отвореном дилему како би на њу поузданије одгонетнули сви заједно у будућности. И то не на дуги рок, усуђујем се прогнозирати да ће тај одговор бити јаснији за не дуже од 5-6 година.

Већ је очигледно да се Црној Гори указала несвакидашња шанса. Прије 20 година наша земља туристички је перципирана, доминантно, као обала синдикалних одмаралишта предузећа из богатијих дјелова Југославије. Данас се она критеријумима најрелевантнијих међународних институција оцјењује као једна од најбрже растућих туристичких дестинација у свијету и пореди са Монте Карлом, Ст. Тропеом…

Такође, прије 20 година, најмање развијена и дотирана република у социјалистичкој Југославији, данас је по свим параметрима, изузимајући Словенију и Хрватску, најразвијенија земља региона. Захваљујући инвестицијама, углавном страним, које је обезбиједила Влада. Уколико будемо мудри и добро организовани да прихватимо све оно што се нуди, а што недостаје Црној Гори, превасходно новац и искуство у реализацији најважнијих пројеката, ми можемо, не редовно кроз вишевјековни процес, него ванредно брзо, надокнадити заостајање у економском развоју за европским земљама. Уколико пак дозволимо да превлада историјски утемељена аутодеструкција, а таквих тенденција има, ми можемо пропустити своју шансу. Неко ће рећи, не би нам било први пут…

ПОБЈЕДА: Хоће ли Црна Гора искористити своје шансе?

ЂУКАНОВИЋ: Овакву шансу, да стане уз раме најразвијенијих туристичких регија, тиме и најразвијенијих економија, Црна Гора реално никада није имала. Морамо знати да шансе не чекају. Укажу се у тачно одређеном времену и уколико их пропустите, убрзо ће се преселити ка паметнијим, одговорнијим и ефикаснијим. Зато ћемо тек у времену које је непосредно пред нама знати јесмо ли у ових првих 8 година независности добро инвестирали.

ЂУКАНОВИЋ: Не знам баш колики је то период, али у времену које је непосредно пред нама, за мене економски развој и оспособљавање за валоризацију сопствених потенцијала остаје главни изазов. Ја заиста вјерујем да ће у том периоду Црна Гора економски бити препорођена. Неки од најкрупнијих развојних пројеката у Европи већ се реализују, или су у завршној фази припреме у нашој земљи. Изазов ће бити учврстити политичку стабилност и створити сигуран оквир за економски и демократски развој. Својеврстан изазов ће бити и снажење институција система у циљу поузданије и ефикасније владавине права. Јер ефикасност правног система је од круцијалног значаја и за економски развој и за снажење повјерења грађана у нову државу.

Једнако тако, треба нам и перманентно унапређење демократске културе, не би ли што прије обезбиједили доследну примјену уставног начела подјеле власти, са јасно прецизираним одговорностима. То ћемо лакше и брже остваривати кроз процес интеграције у НАТО, што, надам се, није далеко, а на крају тог периода који помињете требало би да будемо већ у ЕУ, или врло близу.

ПОБЈЕДА: Пут до независности био је праћен, како сте често знали да кажете, истрајном и мукотрпном дипломатском активношћу. Та идеја није била благонаклоно дочекана од многих који сада Црној Гори признају да је лидер у европским интеграцијама у региону…

ЂУКАНОВИЋ: Да, признали су нам то и многи наши озбиљни партнери из Европе и свијета. Знали су да нам кажу да у тој вишегодишњој дипломатској партији шаха нијесмо направили ниједну грешку и да је само тако био могућ пројекат обнове црногорске државности, и поновног међународног признања Црне Горе. Мале државе као што је Црна Гора, нажалост, никад и немају право на грешку. Немамо га ни данас. Живимо у времену великих изазова на глобалном плану, и природних и политичких тектонских поремећаја, незапамћених климатских промјена, тако да ни за тренутак не смије бити самозадовољства и опуштања.

ПОБЈЕДА: Противници идеје независне Црне Горе из предреферендумског времена са домаћег терена и данас су на истим позицијама. Ваш коментар?

ЂУКАНОВИЋ: Сложио бих се са Вама у оцјени противника независности Црне Горе из предреферендумских времена. Многи од њих нијесу се помјерили са својих позиција. Неки још чежњиво траже подршку на некадашњим београдским адресама, не видећи да се државна политика Србије у цјелини, а посебно према региону, радикално промијенила. На боље, разумије се. Други у Бриселу, „измучени тортуром посљедњег диктатора у Европи“, цвиле, молећи разумијевање за политички глупаву тезу: промјена власти је једино важна. Било каква, макар и на горе. Трећи су се након вишегодишњег намигивања Бриселу, и по питању Европе и по питању НАТО, вратили у Москву. Говорећи о себи највише, али и о мудрости оних који су до јуче и њих подржавали у „промјенама због промјена“.

ЂУКАНОВИЋ: Црна Гора је још и прије обнове независности као своје стратешке спољнополитичке циљеве утврдила чланство у Европској унији и НАТО, организације које баштине и штите систем вриједности којем Црна Гора у потпуности припада. У питању су два комплементарна процеса, којима смо у потпуности посвећени. Процесе интеграције у ЕУ и НАТО доживљавамо као најбољи оквир за реализацију свеобухватних реформи и достизање жељеног нивоа животног стандарда. И најбољи одговор за изазове са којима се наш регион сусреће.

Тренутно смо држава која предњачи у процесу преговора са ЕУ и реално, једини смо кандидат за чланство у НАТО.

У двогодишњем процесу преговарања са ЕУ привремено смо затворили 2 поглавља и отворили преговоре у нових 7 поглавља. У сусрет наредном самиту НАТО, посебно смо посвећени испуњењу преосталих обавеза из четири кључне области како бисмо демонстрирали пуну спремност да добијемо позив за чланство. Убијеђен сам, посебно након посљедњих разговора у Бриселу и Вашингтону, да је Црна Гора резултатима друштвених реформи заслужила позив из Велса. Да ли ће тако и бити, чини ми се у овом тренутку више зависи од спремности Алијансе да се у вртлогу озбиљних проблема са којима се суочава посвети релативно мирнодопском питању проширења.

ПОБЈЕДА: Вјерујете ли да су земље Западног Балкана научиле лекцију из прошлости и да данас искрено дијеле интегративне циљеве?

ЂУКАНОВИЋ: Сарадња држава Западног Балкана предуслов је успјешне интеграције Црне Горе и региона у цјелини у европску и евроатлантску породицу. Црна Гора је посебно усредсређена на јачање добросусједских односа и развој регионалне сарадње.

Вјерујемо да чињеница што земље региона након турбулентних догађања у прошлости по први пут дијеле исте интегративне циљеве показује свеукупни напредак и демократску зрелост Западног Балкана. И спремност да се на тим основама решавају и сва преостала питања, чему смо посебно били свједоци у последње вријеме. Активна и конструктивна улога наше земље у бројним регионалним иницијативама и форумима препозната је и поздрављена од стране најважнијх међународних адреса. Континуирано развијамо и унапређујемо билатералне односе са свим државама региона, са којима немамо отворених питања, уз акценат на сарадњу у областима од заједничког интереса за наше народе и државе.

Црна Гора истовремено константно унапређује и учвршћује своју позицију на мултилатералном плану. Учешћем у међународним мировним мисијама под окриљем УН, ЕУ и НАТО потврђујемо улогу кредибилног партнера који у складу са својим могућностима преузима дио одговорности за очување стабилности и мира на глобалном плану.

Грађани Црне Горе својом хуманошћу дали частан одговор на трагедију у сусједству

ПОБЈЕДА: Катастрофалне поплаве погодиле су регион. Црна Гора је притекла у помоћ. Ваш коментар?

ЂУКАНОВИЋ: Нико у Црној Гори није остао равнодушан на последице незапамћене елементарне непогоде, која је задесила три сусједне државе.

Грађани Црне Горе су својом хуманошћу, солидарношћу и пожртвованошћу дали частан одговор на ову трагедију у сусједству. Исто тако, Држава је показала пријатељску одговорност према Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској, нудећи и пружајући помоћ која можда и превазилази то што се од Црне Горе очекивало, али што је, морамо рећи, својствено нашем народу у оваквим и сличним ситуацијама.

У сталном сам контакту са колегама из региона, свјестан чињенице да још не можемо сагледати укупне последице овакве елементарне катастрофе, тиме ни коначне потребе и могућности сарадње на ову тему.

Поправља се стање у правосудној грани власти и у тужилаштву

ПОБЈЕДА: У Вашим изјавама редовно наглашавате значај јачања институција и њихово оспособљавање за доношење одговорних одлука. У прошлогодишњем интервјуу Побједи рекли сте да дешавања у правосудним структурама у Црној Гори остављају утисак велике несређености и да се кадровским промјенама мора учврстити ауторитет независне судске власти. Како данас оцјењујете стање у правосуђу?

ЂУКАНОВИЋ: Како сам рекао, мислим да се стање поправља у свим институцијама система. Дакле, и у правосудној грани власти и у тужилаштву. Ипак, неке од, медијски третирано, најмаркантнијих појава непоштовања права разријешене су и судски процесуиране. То улива повјерење. Као и извршене уставне промјене које су створиле услове за већу независност и ефикасност правосуђа. Надам се да ће се и у фази имплементације уставних промјена показати више политичке одговорности, посвећености државним интересима Црне Горе и у ажурним процедурама створити сви услови да тужилаштво и судови у наредном периоду буду још ефикаснији у заштити сигурности грађана.

Симболика посјете Фишера и Расмусена на Дан независности 

ПОБЈЕДА: У посјети Црној Гори, данас и сјутра, бораве два висока званичника, предсједник Аустрије и генерални секретар НАТО-а. Какав је значај тих посјета?

ЂУКАНОВИЋ: Посјете високих званичника представљају наставак динамичног политичког дијалога са важним међународним партнерима, а свакако и потврду подршке оствареним резултатима Црне Горе у области интеграција и реформи друштва у цјелини.

Једна и друга посјета, на дан обиљежавања црногорске независности, имају додатну симболику. Аустрија је увијек имала разумијевање за Црну Гору и њену тежњу да обнови независност, такође исказала је спремност да са Црном Гором изгради најбоље односе и да буде један од промотера наших европских амбиција. Вјерујем да ће и ова посјета отворити нове перспективе и потврдити историјску повезаност старих европских држава.

На сличан начин долазак секретара Расмусена представља подршку црногорским евро-атлантским стремљењима, као и разумијевање значаја учлањења Црне Горе у НАТО не само за нас, већ и за добробит коју би тиме добио цијели регион Западног Балкана и Југоисточне Европе.

У Беранама политички опоненти играли на опасну карту

ПОБЈЕДА: Упркос Вашем огромном политичком и државничком искуству, да ли сте, с обзиром да је од обнове независности прошло осам година, били изненађени недавним дешавањима и иконографијом током изборног дана у Беранама?

ЂУКАНОВИЋ: Одавно сам у политици, да би ме ишта више могло изненадити. Дакле, нијесам изненађен тиме што се десило у Беранама, јер наши политички опоненти по инерцији, од избора до избора, политички неодговорно играју и на ту карту подгријавања национализма. И кад то не раде, они су, због своје политичке прошлости, објективно уточиште за све десне, екстремне структуре. Нијесу оне бројне, али су бучне, као што се то видјело у Беранама. Најважније је, ипак, да држава Црна Гора има и одлучности и снаге да сузбије било какав озбиљан покушај угрожавања права мањина и мултиетничког склада као највредније тековине савремене Црне Горе.

ПОБЈЕДА: Да ли су дешавања у Беранама ипак показала слабост државних институција?

ЂУКАНОВИЋ: Не спорим, може се, и тако судити. Нажалост, тек кад смо обновили независност прије 8 година, почели смо мукотрпан процес изградње институција неопходних сувереној држави. Дневно су државне институције на проби, дневно јачају, али и показују слабости. Ово у Беранама ипак је било специфично. Био је то изборни дан, и убијеђен сам да је неко хтио да испровоцира полицију да примијени силу и да у свијет оде другачија слика Црне Горе, онаква каквом би је политички идеолози беранских инцидената жељели насликати. Зато је питање да ли је држава тог дана показала своју слабост или своју снагу? Дугорочно гледано, ја мислим да је у питању ово друго. Не само гледајући политички.

Берански сценарио не бих никоме препоручио

ПОБЈЕДА: Како гледате на најаве понављања ,,беранског сценарија“ у општинама у којима се 25. маја одржавају локални избори, о чему носилац листе ДФ отворено прича на њиховим предизборним скуповима? Што се крије иза ових најава?

ЂУКАНОВИЋ: Мислим да је то једна непаметна изјава. Свакако, тако нешто никоме не бих препоручио.

Разговарала: Весна Шофранац

Фото: Драган Мијатовић