Интервју министра финансија, др Радоја Жугића за дневни лист "Побједа" - 21.05.2014. године

ЖУГИЋ: Закон о буџету за 2014. годину обухватио је све расходе потрошачких јединица, а такође је био реално планиран и са приходне стране. Постављени задаци у наплати јавних прихода, који су прилично амбициозни, посебно са становишта повећане основице на бази побољшане наплате из 2013. године, реализују се, у досадашњем току године, са одређеним степеном прекорачења. Тако су наплаћени приходи у периоду од 1. јануара 2014. до 19. маја 2014. године премашили остварење прихода из истог периода прошле године за 13,3%. Отежавајућа околност са којом се суочавамо је значајније смањена текућа буџетска резерва, што је посљедица преглашавања од стране посланика приликом усвајања Закона о буџету у Парламенту. Но, и поред тога, уколико се не десе ванредне околности, не очекујемо проблеме када је у питању извршење буџета без ребаланса.

ЖУГИЋ: Недавно је Влада усвојила Смјернице макроекономске и фискалне политике за наредни трогодишњи период. Уз Претприступни економски програм, ово је основни документ који садржи средњорочни макроекономски и фискални оквир, на основу кога се утврђују лимити потрошње, односно трогодишњи буџетски оквир. Министарство финансија је, припремајући поменуте пројекције, а имајући у виду претходни кризни период, примијенило изузетно опрезну и конзервативну методологију. Просјечна пројектована стопа раста буџетских прихода је на нивоу од 3% тако да, уз пројектовану стопу инфлације од 2% и просјечан реални раст економије од 3,7%, као и уз мултипликативне ефекте очекиваних инвестиција, можемо очекивати да приходи неће бити испод 35% БДП-а. Најзначајнији раст прихода очекује се од пореза на додату вриједност, акциза, као и од наплате доприноса. Значајну улогу у остваривању пројекција имаће и резултати у борби против сиве економије, који могу значајно утицати на пројектоване износе. Остварени резултати у досадашњем току године охрабрују да ћемо амбициозан план достићи. Приходи централног буџета у првом кварталу премашују план за 21 милион еура, а приходе из истог периода претходне године за око 35 милиона еура, што је резултат јачања економске активности у овој години, остварених резултата у процесу ширења пореског капацитета, али и повећања пореских стопа, прије свега опште стопе ПДВ-а. Уважавајући иновирани макроекономски сценарио, важећу фискалну политику и мјере које су на снази, као и добру наплату у првом кварталу, процјењује се да ће приходи у 2014. бити кумулативно већи за 40,3 милиона еура у односу на план.

ЖУГИЋ: Влада је у пуној мјери посвећена питању животног стандарда пензионера и предано ради на изналажењу нових видова финансирања који ће ублажити рањивости како пензијског, тако и цјелокупног фискалног система. С обзиром на то да се налазимо у процесу рјешавања бројних унутрашњих рањивости, неопходно је, прије свега, заокружити елементе фискалног прилагођавања у функцији одрживости, како би створили основ да, уз генерисање снажнијег раста, створимо претпоставке за побољшање живота сваког грађанина, а нарочито најстарије и најрањивије категорије становништва коју чине пензионери. У том смислу Влада размишља о изналажењу нове формуле усклађивања вриједности пензија, за шта ће бити задужена комисија у чији ће рад бити укључени и представници пензионера. Истичем да смо, током прошле и ове године, због тешке, али нужне мјере којом је ограничен раст пензија, обезбиједили средства за заштиту најугроженијих пензионера, односно оних који имају најниже пензије, кроз социјално-хуманитарна давања која су се односила на једнократне новчане помоћи, субвенције за опоравак пензионера, као и за зимницу, те партиципацију у дијелу стамбене изградње. Оно што ће, посредно, дати значајан допринос ублажавању дефицита пензионог фонда јесте и стварање платформе за економски раст, и то кроз убрзање структурних и регулаторних реформи, унапређење институционалног и пословног амбијента, изградњу квалитетне инфраструктуре и реализацију развојних пројеката у секторима туризма и енергетике, на чему Влада такође интензивно ради. 

ЖУГИЋ: Оваква оцјена нема утемељење у економским анализама и то није произвољан став министра финансија или било ког члана Владе, већ се темељи на студији изводљивости коју су урадили репутабилни научни радници грађевинске и економске струке у Црној Гори.  Наиме, улагање у ауто-пут у нивоу од 809 милиона еура апроксимативно ће се валоризовати на начин што ће годишњи ануитет износити од 45 до 50 милиона еура, зависно од тога колика је фреквенција саобраћаја и зависно од цијене путарине, као и од начина финансирања нашег удјела (задужењем или кроз капитални буџет). Финансијска анализа, даље, показује да се цца. 50% овог улагања може вратити кроз наплату путарине, односно комерцијалну функцију, а остатак у интервалу од 22 до 32 милиона еура се може лоцирати у капиталном буџету сваке године. Овдје говоримо о цијени коштања, док ће мултипликативни ефекти по основу изградње ауто-пута бити значајни. Овај најважнији инфраструктурни пројекат имаће вишеструки значај за Црну Гору, посебно за њен сјеверни дио. Реализација овог пројекта обезбиједиће бројне бенефите, не само са аспекта финансија, инфраструктуре, безбједности и интеграција, већ ће допринијети валоризацији наших ресурса и имати директне и индиректне утицаје на бруто домаћи производ. Изградња аутопута је истовремено и потреба узрокована постојањем уских грла развоја које треба отклонити како бисмо могли брже развијати одређене дјелатности и ефикасније искористити потенцијале, посебно оне на сјеверу државе.

ЖУГИЋ: Министарство финансија је већ у јавност износило свој став у вези са Законом о финансирању политичких партија. Истакли смо, том приликом, да овај закон карактерише низ недоречености и нејасноћа, те да се њима дерогирају и одредбе других закона којима су одређени односи и права регулисани на другачији начин. Такође смо саопштили да имамо пуно разумијевање и да подржавамо оно што је био примарни циљ, односно сврха измјена овог закона, а то је спречавање злоупотреба одређених права током и након изборног процеса, те да сматрамо да се овај циљ не може постићи суспензијом Уставом и законом загарантованих права. И поред оваквог нашег става, Министарство финансија, као и сви други државни органи, у обавези је да поштује и примјењује сваки закон који је на снази. У том контексту, Министарство финансија, од дана ступања на снагу овог закона, предузима активности у циљу извршења прописаних обавеза. Са аспекта државне управе, Закон је наметнуо значајан обим обавеза за све органе и институције и њихово испуњавање у пракси значи повећан ангажман људских капацитета, као и реалне материјалне трошкове усљед потребе обраде и дистрибуције материјала. Стриктна примјена Закона имала је и реперкусије по реални сектор, посебно у оним областима које карактерише повећан обим послова, а тиме и повећана потреба за радном снагом, током туристичке сезоне, чији је ангажман отежан или чак онемогућен према одредбама Закона о финансирању политичких партија.

ЖУГИЋ: Неликвидност је значајан проблем наше привреде, који је додатно усложњен усљед дугогодишњег утицаја економске кризе. У условима када се црногорска економија опоравља од кризе и када се постављају темељи њеног одрживог развоја, обезбјеђивање додатне ликвидности је од огромног значаја. Најважнији задатак државе у овом сегменту је креирање стабилног и подстицајног амбијента, што подразумијева очување фискалне и финансијске стабилности, наставак реформи, дерегулацију привреде и даље унапређење пословног амбијента. Са друге стране, највећа опасност по ликвидност привреде је успоравање или, још горе, обустава плаћања од стране државе, као највећег послодавца и наручиоца. Стога је редовно извршавање свих буџетских обавеза пракса коју поштујемо и која ће бити примијењена и у наредном периоду. Осим наведеног, предузимамо мјере усмјерене ка одобравању субвенција, те пореских подстицаја за неразвијеније општине, обезбјеђивању гаранција међународним финансијским институцијама за кредитирање малих и средњих предузећа преко домаћег банкарског сектора итд. Премошћавању проблема неликвидности значајно је допринијело и увођење услуге факторинга у финансијски систем Црне Горе. У наредном периоду ћемо се бавити додатним регулисањем пословања факторинг компанија. 

Пријевремени избори коштали би најмање 2,6 милиона еура

ЖУГИЋ: Сходно Закону о финансирању политичких партија, за изборну кампању издвајају се средства у износу од 0,25 % текућег буџета, и то би износило 1,6 милиона еура. Такође, морали бисмо укључити и трошкове Државне изборне комисије, који би били у износу од око 1 милион еура (ако би калкулацију изводили на основу трошкова предсједничких избора од прошле године, а прецизну спецификацију добијамо од ДИК-а).

Наплата дуга ЕПЦГ ничим не смије бити угрожена.

ЖУГИЋ: Процедура наплате пореског дуга ЕПЦГ-а кроз модел његове конверзије у акцијски капитал државе још није окончана јер је потребно изјашњење власника. Оно, даље, мора бити верификовано од стране Скупштине акционара, чија сједница још није одржана, а на шта Министарство финансија нема могућност утицаја. Истовремено је Министарство финансија, у два наврата, упутило допис ЕПЦГ и позвало ову компанију да покрене процедуру конверзије дуга у акцијски капитал како би се испоштовао рок дефинисан чланом 12 Закона о буџету. Пореска управа тренутно салдира међусобна дуговања и потраживања. Наглашавам да наплата потраживања не смије бити угрожена независно од модела за који се одлучимо, а приликом његовог избора морамо водити рачуна о свим аспектима у процесу наплате, односно о односу према страним улагачима и репутабилним инвеститорима, затим о развојној компоненти саме компаније, али свакако и о заштити интереса државе, односно обавези наплате.

Чека се мишљење ЕК о нацрту измјена Закона о јавним набавкама

ЖУГИЋ: Систем јавних набавки има вишеструки значај, како са аспекта јавних финансија, будући да се у овом систему троши значајан износ средстава, тако и са аспекта утицаја на економски раст, имајући у виду број наручилаца и понуђача у Црној Гори. Даље, јавне набавке имају значај са становишта либерализације тржишта и отварања унутрашњег тржишта, као и са аспекта подстицања предузетништва, оснивања малих и средњих предузећа, отварања нових радних мјеста...

Имајући у виду претходно, измјене Закона о јавним набавкама инициране су у циљу изналажења системских рјешења, којима ће се обезбиједити неометано функционисање система јавних набавки, кроз поступке који су транспарентни и омогућавају економично и рационално трошење јавних средстава, тј. новца пореских обвезника. Новим законом биће отклоњени недостаци уочени у досадашњој пракси, јасније дефинисана одговорност оних који спроводе поступке јавних набавки и уведени ефикаснији механизми превенције злоупотреба у јавним набавкама.Нацрт закона је припремљен, спроведена је јавна расправа током које су пристигле примједбе које су се најчешће односиле на: прецизирање обвезника примјене закона, односно наручилаца јавних набавки; прецизирање изузећа од примјене закона; даље повећање транспарентности поступака јавних набавки; скраћење рокова за измјене и допуне планова јавних набавки; редефинисање шопинга као отвореног поступка јавне набавке мале вриједности и његово потпуно интегрисање у општи концепт...

Нацрт је, такође, упућен и Европској комисији на мишљење, након чијег добијања слиједи процедура усвајања текста од стране надлежних Владиних тијела. Према Програму рада Владе, доношење закона о измјенама и допунама Закона о јавним набавкама предвиђено је за трећи квартал ове године.

Ризици су и шансе

ЖУГИЋ: Ризици су, по природи ствари, увијек и шансе. У периоду који је пред нама, бићемо суочени са бројним изазовима. Након што се успјешно приведе крају процес стварања предуслова за снажнији раст, кроз фискалну консолидацију и повећани степен фискалне одрживости, кључни изазов у овој и свим наредним годинама биће динамизирање економског раста и јачање конкурентности, што се постиже кроз наставак имплементације структурних реформи, даље смањење бизнис баријера, као и кроз реализацију значајних пројеката у секторима приоритета туризму, енергетици, пољопривреди и инфаструктури.